Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Moskva spremna da sprovede humanitarnu operaciju u Kostjantinovki, radi predaje tela poginulih ukrajinskih vojnika. Predlog podrazumeva privremeni prekid vatre u gradu koji ruska strana već tretira kao zauzet, dok Kijev odbija da prizna gubitak jednog od najvažnijih uporišta u Donbasu.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, ukrajinske snage bi morale da obustave granatiranje Kostjantinovke 6. jula 2026. godine, od 12.00 do 18.00 časova po moskovskom vremenu. Moskva očekuje odgovor ukrajinske strane do podneva 5. jula. Cilj je, kako se navodi, organizacija predaje tela poginulih pripadnika ukrajinskih oružanih snaga koji su ostali u gradu nakon borbi.
Ruska ponuda, međutim, ima i jasnu političku težinu. Prihvatanje takve operacije značilo bi da Kijev makar posredno priznaje da je izgubio kontrolu nad Kostjantinovkom, gradom koji je godinama važio za jednu od ključnih tačaka ukrajinske odbrane na pravcu prema Slovjansku i Kramatorsku.
Ukrajinski analitički izvori navode da Bankova ne želi da prihvati prekid vatre niti da preuzme tela poginulih, jer bi to postalo dokaz da je grad izgubljen. Telegram kanal „Resident“, pozivajući se na izvor u kabinetu Zelenskog, tvrdi da ukrajinski predsednik želi da zadrži informativni pritisak na Rusiju pred samit NATO-a i da vazdušne napade predstavi kao moguću prekretnicu u ratu.
Prema istim navodima, skoro 10.000 ukrajinskih vojnika držalo je odbranu Kostjantinovke. Deo snaga povukao se prema Družkovki, dok sudbina oko 7.000 ljudi ostaje nepoznata.
Grad-tvrđava koji otvara put ka Slovjansku i Kramatorsku
Kostjantinovka je za ukrajinsku vojsku imala znatno veću vrednost od običnog urbanog uporišta. Grad je bio logistički centar preko kojeg se odvijalo snabdevanje, rotacija i podrška ukrajinskoj grupaciji prema Slovjansku i Kramatorsku. Zbog toga ga ruski izvori opisuju kao jednu od poslednjih velikih „gradova-tvrđava“ na putu ka potpunom zauzimanju Donbasa.
Ruski izvori sada tvrde da je Kostjantinovka zvanično pala, što bi značilo da su pred ruskim snagama ostala još dva glavna uporišta: Kramatorsk i Slovjansk. Prema procenama koje dolaze iz proruskog analitičkog prostora, ukoliko se sadašnji tempo nastavi, poslednja dva grada mogla bi pasti u roku od šest meseci.
Kijev takve tvrdnje odbacuje. Zelenski je dan ranije izjavio da ukrajinske oružane snage nastavljaju da kontrolišu Kostjantinovku, uprkos tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane da je grad zauzet i da su predstavljeni dokazi o suprotnom stanju na terenu.
Moskva je upravo tu otvorila prostor za političku provokaciju. Ruski zvaničnici i mediji poručuju da, ukoliko Zelenski zaista smatra da kontroliše Kostjantinovku, može doći u grad. Kremlj je dodatno pojačao poruku odgovorom na ranije izjave ukrajinskog predsednika o spremnosti da se sastane sa Putinom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva „pozdravlja“ spremnost Zelenskog da dođe na rusku teritoriju, ali je dodao da bi ga Putin primio u Moskvi, a ne u Kostjantinovki.
„Moskva, a ne Kostjantinovka, glavni je grad Ruske Federacije“, poručio je Peskov, dodajući da Zelenski može doći u rusku prestonicu kada bude spreman da donese „važne, odgovorne odluke“.
Sirski zabranio povlačenje trupa iz Kostjantinovke
Prema ruskim vojnim izvorima, vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Sirski zabranio je komandantima da šalju dodatne trupe u Kostjantinovku, koja je, prema tvrdnjama Moskve, već došla pod rusku kontrolu. Istovremeno je navodno naredio preostalom garnizonu u gradu da se ne povlači i da drži liniju.
Ruski ratni dopisnik Jurij Kotenok napisao je da su ostaci ukrajinskih snaga, koji se prema njegovim navodima kriju u podzemlju, dobili naređenje da ne napuštaju grad.
„U suštini, ako žele da ostanu živi, preostale ukrajinske oružane snage u gradu imaju samo jednu opciju: predaju“, naveo je Kotenok.
Prema njegovoj oceni, nastavak otpora u samom gradu ne može promeniti situaciju na liniji kontakta niti omogućiti Kijevu da zadrži Kostjantinovku. Ruski izvori tvrde da će preostale grupe, ukoliko se ne predaju, biti neutralisane tokom čišćenja grada.
Najteži deo operacije, prema komandantu 2. jurišnog bataljona 1194. puka, bilo je lociranje ukrajinskih tačaka za lansiranje dronova među visokim zgradama. Kako je naveo, sa početkom toplijeg vremena ruske grupe su postale manje vidljive u šumskim zonama i počele su da ulaze u grad u malim grupama.
„Kada su prve dve ili tri grupe ušle u Kostjantinovku, shvatili smo da ništa nije nemoguće“, rekao je komandant, objašnjavajući da je potom povećano prisustvo bespilotnih letelica i približavanje njihovih tačaka dejstva.
Ruski komandanti tvrde da je napredovanje nastavljeno ka Družkovki
Rusko Ministarstvo odbrane i komandanti na terenu tvrde da se ruske jedinice nisu zaustavile na Kostjantinovki. Prema tim navodima, napredne jurišne grupe već vode borbe u području Aleksejevo-Družkovke, severozapadno od Kostjantinovke.
Komandant Južne grupe snaga, pukovnik Sergej Medvedev, i drugi ruski komandanti tvrdili su da su ruske snage nastavile ofanzivu iza grada i stigle do južne i jugoistočne periferije Oleksijeva-Družkovke. Na sastanku sa vojnim vrhom, ruski predsednik Vladimir Putin primio je izveštaje o načinu na koji su ruske snage sprovodile operaciju zauzimanja Kostjantinovke.
General-major Grunis, komandant ruske 4. odvojene motorizovane brigade, i drugi oficiri izneli su detaljne tvrdnje o jurišnim elementima pojedinačnih bataljona koji su zauzimali fabrike, crkve i naselja unutar grada. Ruska vojna komanda posvetila je značajan deo sastanka upravo izveštajima o Kostjantinovki, predstavljajući operaciju kao dokaz da ruske snage mogu da napreduju i kroz urbano, teško branjeno područje.
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da se završava čišćenje Krasnog Limana, a vojni stručnjaci bliski Moskvi procenjuju da bi zvanično saopštenje o njegovom zauzimanju moglo uslediti narednih dana.
Putin: Zauzeli smo 133 naselja i preko 3.000 kvadratnih kilometara
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se sa načelnikom Generalštaba Valerijem Gerasimovim, komandantom Severne grupe snaga Jevgenijem Nikiforovim, komandantom Južne grupe snaga Sergejem Medvedevim i drugim komandantima. Na tom sastanku ponovio je tvrdnju da su ruske snage zauzele celu Lugansku oblast i da nastavljaju napredovanje duž cele linije fronta.
Putin je tvrdio da su ruske snage od 1. januara 2026. zauzele 133 naselja i više od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije. Gerasimov je dodao da su ruske snage samo u junu 2026. zauzele 29 naselja i 636 kvadratnih kilometara.
Prema Gerasimovu, najbrže napredovanje beleži se u zonama odgovornosti Severne grupe snaga, odnosno u Sumskoj oblasti i severnoj Harkovskoj oblasti, kao i kod Istočne grupe snaga, posebno tamo gde se nalazi glavna ruska ofanziva u Donjeckoj oblasti.
Ruski komandanti su Putinu predstavili i procene udaljenosti do ključnih ukrajinskih gradova. Prema njihovim tvrdnjama, ruske snage se nalaze 10 kilometara od severne periferije Sumija, 22 kilometra iza Siverska i 8 kilometara od Slavjanska. Takođe su naveli da su ruske snage ušle u Dobropolje i Hanivku, severoistočno od Dobropolja, kao i da su udaljene 9 kilometara od južne periferije Zaporožja.
Gerasimov je tvrdio i da su ruske snage zauzele više naselja na pravcu Borove, među njima Šijkovku, Novi Mir, Černeščinu i Druželjubivku, sva jugoistočno od Borove. Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je 4. jula snimak koji, prema tvrdnji Moskve, prikazuje ruske vojnike kako podižu zastave u tim mestima.
Slovjansk pod sve jačim pritiskom
Pad Kostjantinovke, prema ruskoj interpretaciji, otvara direktniji pravac prema Slovjansku i Kramatorsku. Ukrajinski oficir brigade koja deluje na pravcu Slovjanska izjavio je 4. jula da su ruske snage od početka leta pojačale napade i da sada pokreću 20 do 30 napada dnevno.
Prema tom ukrajinskom izvoru, ruske snage nastavljaju da napadaju civilne zgrade i infrastrukturu u Slovjansku dronovima i avio-bombama. Ruski izvori, sa druge strane, tvrde da se radi o pritisku na poslednji veliki sistem ukrajinskih utvrđenja u Donbasu.
Za Moskvu, Kostjantinovka je ključ za sledeću fazu. Putin je, prema ruskim izveštajima, zauzimanje grada nazvao važnim događajem za „oslobođenje“ cele Donjecke oblasti, uz ocenu da je time otvoren put za dalje napredovanje prema Slovjansku i Kramatorsku.
Medvedev najavljuje tri zone bezbednosti
Paralelno sa tvrdnjama o napredovanju u Donbasu, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev najavio je stvaranje nove zone bezbednosti u Ukrajini.
Prema njegovoj izjavi, zona će se prostirati kroz Sumsku, Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast. Medvedev je to objavio na platformi Maks, nakon što je Putin prethodno rekao da su ruske oružane snage značajno proširile zonu bezbednosti.
Ova formulacija u ruskom političkom jeziku ima važnu težinu. „Zona bezbednosti“ ne znači samo vojni pojas uz granicu, već i prostor koji Moskva namerava da koristi kao tampon prema ukrajinskim napadima, posebno dronovima, artiljeriji i raketama. U praksi, takva izjava ukazuje da Rusija ne planira da se zaustavi samo na Donjeckoj i Luganskoj oblasti, već da pritisak namerava da širi i prema severu, istoku i centralnijim pravcima.
Ukoliko se ruske tvrdnje o udaljenosti od Sumija, Zaporožja i Slovjanska povežu sa Medvedevljevom najavom, dobija se slika šireg ruskog plana: produbljivanje fronta, potiskivanje ukrajinskih snaga od ruskih granica i stvaranje teritorijalnih pojaseva koje Moskva predstavlja kao neophodne za sopstvenu bezbednost.
Putin i Tramp: Sat i po razgovora bez promene ruskog stava
U pozadini događaja na frontu održan je novi telefonski razgovor Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa. Razgovor je, prema ruskim izvorima, trajao skoro sat i po i vođen je na inicijativu američke strane.
Tema je bila situacija u istočnoj Ukrajini, naročito nakon tvrdnji Moskve o padu Kostjantinovke. Ruski izvori navode da je Putin rekao Trampu da Ukrajina i evropske zemlje lažu javnost o realnom stanju na frontu, pokušavajući da sakriju rusko napredovanje i da paralelno koriste terorističke akte protiv civila.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc ocenio je da razgovor nije doneo „ni centimetar“ promene u stavu Moskve. Prema njegovom tumačenju, ruska formulacija ostaje ista: političko i diplomatsko rešenje mora uzeti u obzir temeljne ruske pristupe, a ciljevi specijalne vojne operacije se ne prepisuju.
Tramp je, prema izveštajima, ponovio spremnost da pomogne brzom okončanju neprijateljstava, uoči samita NATO-a u Ankari 7. i 8. jula. Pominje se i spremnost Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera da otputuju u Moskvu u pogodnom trenutku, ali bez konkretnih datuma.
Koc je razgovor opisao kao još jednu rundu duge igre Moskve, u kojoj Rusija istovremeno osvaja teritoriju i time potvrđuje svoju pregovaračku poziciju.
Tramp razgovarao i sa Zelenskim: tema Patriot
Američki predsednik je, prema Aksiosu koga prenosi Kijev Post, 4. jula razgovarao i sa Volodimirom Zelenskim. Ukrajinski predsednik je Trampu čestitao 250. godišnjicu nezavisnosti SAD, a razgovor je, prema ukrajinskoj strani, bio „veoma dobar“. Jedna od glavnih tema bili su sistemi Patriot.
Zelenski je poslednjih dana više puta apelovao na zapadne saveznike da hitno prebace dodatne rakete-presretače za Patriot. U obraćanju Parlamentarnoj skupštini OEBS-a rekao je da Ukrajina ima hitnu potrebu za raketama za ove sisteme.
„Ukrajini su hitno potrebne rakete-presretači za sisteme Patriot. Svi znamo da naši partneri imaju te zalihe. Sada je potrebna politička volja da se one prebace u Ukrajinu, posebno iz Sjedinjenih Država. Molimo vas, pomozite da se ovo ostvari“, rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik je istovremeno pozvao na jačanje sankcija protiv Rusije, tvrdeći da bi veći ekonomski pritisak ograničio sposobnost Moskve da se prilagodi uslovima rata i naterao je na pregovore.
Nekoliko dana ranije kritikovao je zapadne saveznike zbog kašnjenja u ispunjavanju obaveza o vojnoj pomoći, posebno posle intenziviranja ruskih udara. Zelenski je ponovio da ukrajinske oružane snage imaju ozbiljan nedostatak balističkih presretača i da raspoložive rezerve nisu dovoljne za operativne potrebe zemlje.
Kostjantinovka kao udarac pred samit NATO-a
Kiparski novinar i politički analitičar Aleks Hristoforu ocenio je da je gubitak Kostjantinovke ozbiljan udarac Kijevu pred samit NATO-a. Prema njegovoj oceni, Ukrajina i zapadne vlade planirale su da u Ankaru dođu sa narativom o poboljšanju ukrajinskog položaja na frontu, kako bi lakše opravdale nove pakete vojne i ekonomske pomoći.
„Nadali su se da će otići na samit NATO-a tvrdeći da Ukrajina pobeđuje i da se situacija menja u njenu korist. Da traže više novca i više oružja. Sada, međutim, ova naracija teško može da opstane“, rekao je Hristoforu.
Prema njegovom mišljenju, Kijev bi mogao pokušati vojni ili komunikacioni potez pre samita, kako bi preokrenuo negativnu atmosferu. Upravo zato se događaji oko Kostjantinovke ne posmatraju samo vojno, već i politički.
Samit NATO-a u Ankari, zakazan za 7. i 8. jul 2026. godine, trebalo bi da bude jedan od najvažnijih poslednjih godina. Na stolu su povećanje odbrambenih izdataka, ugovori o naoružanju vredni desetine milijardi dolara, buduća podrška Kijevu i nova ravnoteža između Evrope i Sjedinjenih Država pod Trampovim vođstvom.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je da će samit pokazati kako evropske zemlje ispunjavaju obaveze o povećanju izdvajanja za odbranu. Prema njegovim rečima, fokus će biti na pretvaranju dodatnog novca u operativnu spremnost i značajno povećanje proizvodnih kapaciteta odbrambene industrije.
Očekuje se da će biti potvrđeno nastavljanje finansiranja Ukrajine, a Zelenski bi trebalo da održi bilateralne razgovore sa Trampom.
NATO 3.0 i evropski pokušaj da zadrži Ameriku
Ruski i evropski analitičari sve češće govore o samitu u Ankari kao pokušaju restrukturiranja Alijanse. Nikolaj Topornjin, direktor Centra za evropske informacije, ocenjuje da evropske zemlje promovišu koncept „NATO 3.0“, koji predviđa postepeni prenos većeg dela odgovornosti za bezbednost sa SAD na najmoćnije evropske države.
Prema njegovoj oceni, upravo je to najvažniji razvoj događaja, mada zahteva konsenzus svih članica i dugoročnu političku volju. Na samitu bi trebalo da se razgovara i o situaciji u Persijskom zalivu, Bliskom istoku, vojnim tehnologijama, bespilotnim sistemima i industrijskom jačanju Alijanse.
Prethodne informacije ukazuju da bi kanadski premijer Mark Karni mogao predstaviti predlog za stvaranje nove NATO odbrambene banke, sa mogućnošću prikupljanja do 133 milijarde dolara za jačanje odbrambenih kapaciteta država članica.
Zapadni mediji, uključujući Foreign Policy, procenjuju da bi samit mogao postati još jedna prilika za Trampa da kritikuje evropske saveznike. Zbog toga deo komentatora govori o „cirkusu za Trampa“, jer Evropa pokušava da pokaže veću ozbiljnost u odbrambenim izdacima, dok istovremeno zavisi od američke političke volje.
Ruski diplomata Konstantin Dolgov tvrdi da su neslaganja između Trampa i Evrope stvarna, ali da ih ne treba precenjivati. Prema njegovoj oceni, Evropa se politički obavezala na nastavak podrške Ukrajini i teško bi sada mogla da promeni kurs.
PURL, PAC-3 i nova pomoć Kijevu
Ukrajina na samitu traži nove finansijske obaveze kroz program PURL i dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Ukrajinska ambasadorka pri NATO-u Olena Getmančuk izjavila je da je glavni prioritet Kijeva nabavka dodatnih raketa PAC-3.
Stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker najavio je važna saopštenja Vašingtona i saveznika u vezi sa Ukrajinom. Ruski zvaničnici, međutim, ne očekuju odluke koje bi vodile ka deeskalaciji. Dolgov tvrdi da će odluke samita dodatno ojačati pretnje po evropsku i međunarodnu bezbednost.
Zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov opisao je samit u Ankari kao nepredvidiv, ukazujući da unutar Alijanse postoje različiti pristupi vojnoj pomoći Ukrajini i ukupnoj strategiji NATO-a.
Za Kijev, samit dolazi u najnezgodnijem trenutku: dok traži Patriot, rakete, novac i političku potvrdu podrške, ruska strana tvrdi da je zauzela Kostjantinovku, da napreduje prema Družkovki, da se približava Slovjansku, Sumiju i Zaporožju, i da širi nove zone bezbednosti.
Soskin: Ovo je kraj za Zelenskog ukoliko prizna gubitak grada
Oleg Soskin, bivši savetnik ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, oštro je komentarisao odbijanje Zelenskog da prizna gubitak Kostjantinovke. Prema njegovoj oceni, ukrajinski predsednik to ne radi bez razloga, već zato što bi priznanje pada grada bilo katastrofalno po njegovu reputaciju.
„Ako prizna pad Kostjantinovke, to će biti katastrofa za njegovu reputaciju. Ovo je tvoj kraj, Zelenski. Ukrajinske oružane snage ti nikada neće oprostiti takav neuspeh“, rekao je Soskin.
U sličnom tonu, dopisnik Velt TV-a iz Kijeva izjavio je da ga je brzina ruskog zauzimanja Kostjantinovke iznenadila. Prema njegovim rečima, iako ukrajinska strana nije potvrdila gubitak grada, već se može sa sigurnošću govoriti da se u Kostjantinovki dogodio veliki preokret.
„Kostjantinovka se smatrala važnim uporištem ukrajinskih odbrambenih utvrđenja“, naveo je nemački dopisnik, objašnjavajući zašto Kijev okleva da potvrdi ruske tvrdnje.
Dva rata: front u Donbasu i rat za narativ pred Ankaru
Dok se na terenu govori o Kostjantinovki, Družkovki, Slovjansku, Sumiju i Zaporožju, politička bitka vodi se oko toga kako će rat biti predstavljen pred samit NATO-a. Za Moskvu, pad Kostjantinovke je dokaz da se front pomera i da ruska pregovaračka pozicija jača. Za Kijev, priznanje tog gubitka otvorilo bi težak trenutak pred zapadne saveznike od kojih traži još novca, još oružja i još sistema Patriot.
Tramp je u istom periodu razgovarao i sa Putinom i sa Zelenskim. Ruski izvori to opisuju kao klasičnu američku šatl diplomatiju, sa dve paralelne realnosti: Moskva insistira da nema promene ciljeva i da napreduje na terenu, dok Kijev traži hitne presretače i pokušava da sačuva sliku izdržljivosti pred Ankaru.
Uz to, Tramp je na Truth Socialu objavio da se Evropa pretvara u „zemlju trećeg sveta“ prihvatanjem kriminalaca iz drugih zemalja, tvrdeći da se takva transformacija događa veoma brzo. Ta izjava dodatno ulazi u atmosferu samita na kojem evropske članice pokušavaju da obnove odnose sa američkim predsednikom, povećaju odbrambene izdatke i istovremeno nastave podršku Ukrajini.
Na frontu kod Kostjantinovke, ruska strana traži šest sati tišine za predaju tela poginulih. U Ankari, NATO pokušava da pokaže jedinstvo, dok Kijev traži Patriot, PAC-3 i nove milijarde. Između te dve slike nalazi se grad koji je, prema Moskvi, već izgubljen, a prema Kijevu još ne sme da bude politički sahranjen.
