Zelenski traži humanoidne robote za front: Kijev želi mašine koje drže položaje umesto vojnika

Ukrajina ulazi u novu fazu ratne tehnologije: posle dronova, zemaljskih robota, daljinski upravljanih kupola i digitalnih sistema za komandovanje, Kijev sada traži humanoidne borbene robote za potrebe oružanih snaga.

Platforma Brave1 objavila je konkurs za dodelu grantova namenjenih razvoju antropomorfnih robota, odnosno mašina koje oblikom, pokretima i osnovnom funkcijom treba da se približe čoveku na bojištu. To je objavio Andrij Gricenjuk, direktor Brave1, tokom događaja Brave1 Advantage, gde su predstavljeni novi konkursi za „revolucionarne“ odbrambene tehnologije za 2026. godinu.

Za pojedinačne projekte namenjeno je više od 100 miliona grivni. Novac nije veliki u poređenju sa ozbiljnim američkim ili kineskim programima robotike, ali je dovoljan da pokrene domaće timove, startape i inženjere koji već rade u ratnom režimu, bez dugih procedura, mirnodopskih komiteta i čekanja da tehnologija postane savršena.

Cilj je jasan, što više poslova na prvoj liniji prebaciti sa čoveka na mašinu.

Robot umesto vojnika u najopasnijoj zoni

Gricenjuk je objasnio da je ključni zadatak inicijative maksimalna robotizacija linije borbenog dodira i smanjenje rizika za vojno osoblje. Ukrajina već koristi čitav niz zemaljskih bespilotnih platformi za dostavu municije, evakuaciju ranjenih, polaganje mina, izviđanje, napade na položaje i nošenje opreme kroz prostor koji je pod artiljerijom, dronovima i snajperskom vatrom.

Humanoidni robot je sledeći korak, ali i mnogo teži zadatak.

To više nije mali gusenični transporter koji vuče sanduke sa municijom do rova. Humanoidna platforma mora da hoda, održava ravnotežu, savladava neravan teren, prepoznaje prepreke, nosi teret, radi rukama, koristi alat, otvara vrata, ulazi u objekte, eventualno manipuliše oružjem i preživljava u okruženju za koje ni čovek nije napravljen da ga dugo izdrži.

Ukrajinski programeri će se, prema najavama, prvo fokusirati na jednostavnije platforme. To je realan pristup. Nema govora o gotovim „robotima vojnicima“ iz naučne fantastike koji sutra ulaze u rovove i menjaju pešadiju. Prvi modeli verovatno će nositi opremu, pomagati u logistici, izvlačiti ranjene, ulaziti u opasne objekte, proveravati prostor pod vatrom i raditi zadatke gde je i ograničena autonomija dovoljna da se spase ljudski život.

Ukrajinski rat kao poligon za robote

Brave1 je nastao kao ukrajinski odgovor na potrebu da se ratna tehnologija razvija brže od klasične birokratije. Platforma objedinjuje vojsku, državu, programere, investitore i proizvođače. Kroz nju se guraju dronovi, sredstva za elektronsko ratovanje, sistemi za presretanje bespilotnih letelica, robotizovane platforme i softverska rešenja.

Tu se pojavljuje i Palantir, američka kompanija koja je u Ukrajini više od običnog dobavljača softvera. Brave1 Dataroom, pokrenut u saradnji sa Palantirom, koristi realne podatke sa fronta za obuku i testiranje vojnih modela veštačke inteligencije. Zvanično, prvi cilj je brža detekcija i presretanje ruskih Geranja. Suštinski, Ukrajina postaje prostor u kome se američka analitika podataka, ratni startapi i realna borba spajaju u isti eksperiment.

Ukrajina je odavno postala poligon za zapadne kompanije koje žele da svoje proizvode testiraju u realnom ratu. Dron koji prođe ukrajinski front dobija reklamu koju nijedan sajam naoružanja ne može da kupi. Isto sada važi i za robote.

U februaru ove godine američka kompanija Foundation Robotics isporučila je Ukrajini dva prototipa humanoidnog robota Phantom MK-1 na procenu. Suosnivač kompanije Majk Leblank izjavio je da je cilj da robot-vojnik bude sposoban da koristi „bilo koje oružje koje čovek može da koristi“. To je ambiciozna, ali i zastrašujuća rečenica, jer pokazuje pravac u kome se industrija kreće: od robota koji nosi kutiju do robota koji može da uđe u borbu sa ljudskim oružjem.

Phantom MK-1 za sada nije dokaz da su humanoidni roboti spremni za front. Testovi su mnogo skromniji od marketinških predstava. Fokus je na kretanju, nošenju tereta, logistici i proveri da li dvonožna mašina uopšte može korisno da radi u ratnoj zoni. Problemi su očigledni: baterije, izdržljivost, cena, održavanje, otpornost na blato, krhotine, eksplozije, ometanje i loše vreme.

Amerika i Kina guraju trend, Ukrajina ga spušta u rov

Gricenjuk je naglasio da se industrija humanoidnih robota brzo razvija u SAD i Kini. To je tačno, ali ukrajinski pravac se razlikuje od civilnog tržišta. Dok američke i kineske kompanije prikazuju humanoide za fabrike, skladišta, domaćinstva i uslužne poslove, Ukrajina preskače mirnodopski marketing i odmah pita: može li mašina da preživi front?

Takav pristup je brutalan, ali logičan za državu koja ima problem sa ljudstvom. Kijev se oslanja na dronove, automatizaciju i robotiku zato što ne može beskonačno da troši vojnike u rovovima. Svaki robot koji odnese municiju, izvuče ranjenog ili uđe u prostor gde bi čovek verovatno poginuo ima vrednost veću od tehničke demonstracije.

Istovremeno, humanoidni roboti otvaraju ozbiljna pitanja. Ko donosi odluku o upotrebi sile? Koliko autonomije sme da ima mašina? Šta se dešava kada veštačka inteligencija pogreši cilj? Ko odgovara ako robot puca u pogrešnom pravcu? Ukrajinski rat već je ubrzao razvoj oružja do tačke gde se etika često pojavljuje tek nakon što tehnologija stigne na front.

Od dronova do mehaničke pešadije

Ukrajina je za nekoliko godina prešla put od improvizovanih komercijalnih dronova do sistema u kome stotine kompanija proizvode bespilotne letelice, zemaljske robote, daljinski upravljane platforme i softver za rat. Brave1 sada pokušava da istu logiku primeni na humanoide: ne čekati savršen proizvod, već pustiti više timova da razvijaju rešenja, testirati ih, odbaciti loša i ubrzati ona koja prežive.

To može doneti korisne platforme za logistiku i evakuaciju mnogo pre nego što svet vidi pravog humanoidnog borbenog robota. Velika je razlika između mašine koja nosi municiju kroz rov i mašine koja samostalno zauzima položaj. Prva je moguća relativno brzo. Druga ostaje daleko složeniji i opasniji cilj.

Brave1 zato ne otvara samo konkurs za još jedan ukrajinski ratni izum. Otvara vrata frontu na kome će, pored dronova iznad glave i guseničnih robota u blatu, sve češće stajati mašine napravljene da liče na čoveka dovoljno da mogu da rade njegove najopasnije zadatke.