Najkraći odgovor: i redenik i okvir. Svako ima svoje mesto u stroju, a to mesto određuje taktička upotreba i osobine oružja. Bavićemo se još jednom posledicom SVO na koju su Rusi brzo odgovorili trudeći se da u hodu razreše probleme u vezi s njihovom upotrebom.
Krajem pedesetih godina mnoge armije u velikoj meri su odbacile puškomitraljeze s redenikom na nivou pešadijskog odeljenja. Predvodnik vojne prakse bio je Sovjetski Savez. Kod nas se to dogodilo tek sredinom sedamdesetih, s masovnijom pojavom M72. To nije bilo urađeno slučajno, već iz nekoliko razloga od kojih je svaki od njih tada izgledao logično. RPD 44, solidno oružje, vremenom je ustupio svoje mesto puškomitraljezu RPK (Ручной пулемёт Калашникова) koji se punio okvirima (magacinima). Redenik je i dalje korišćen i koristi se u mitraljeskim odeljenjima, u sastavu pratećih vodova i četa, kao i na oklopnim vozilima.
Dvadesetih godina ovog veka, sasvim nedavno, koncern Kalašnjikov predstavio je dva svoja modela RPL-20 i RPL-7 (skraćenica RPL označava ručni mitraljez s redenikom/lentom – ручной пулемёт ленточный). Oni su predviđeni za borbenu podršku na nivou odeljenja. Šta se to dogodilo na ratištima, ali i u proizvodnom procesu, pa se Rusi vraćaju na nekadašnje rešenje?
Ovaj dualizam počeo je zahtevom da se puškomitraljez RPD povuče iz odenjenja. RPD koristi unifikovani metak 7,62 x 39 mm i – redenik. Metak je dovoljno jak, dok redenik omogućava ono što zna svaki vojnik – dužu paljbu i veću vatrenu moć. Međutim, na prelazu pedesetih u šezdesete trend se menja! Nije to bila ”moda” već svestan potez. Niz dekreta od 1959. do 1961. godine naložio je postepeno prelaženje na sistem Kalašnikova. Navođena su četiri razloga:
- Habanje redenika, njegovo pucanje i nepredvidivi zastoji.
- Metalne kutije bile su zvučno demaskirajuće i lako su se deformisale od udaraca.
- Njegov način hranjenja lako je sakupljao prljavštinu i time izazivao zastoje.
- Posluga puškomitraljeza (kada se nišandžiji po proceni pridoda pomoćnik) usporavala je napad.
Svi ovi argumenti imali su tada svoje utemeljenje. Mobilne grupe mnogo lakše su dejstvovale koristeći okvire (magacine), a redenik je ostao kod mitraljeza opšte namene gde je vatrena moć bila važnija od težine, a mogućnost kontrole pouzdanosti veća. S kutijom punom redenika na RPD 44 (najčešće dva spojena od po 50 metaka) svako zaleganje u blato, sneg ili prašinu povećavalo je verovatnoću zastoja koji je mogao biti presudan u trenucima bitke.
Puškomitraljezi Kalašnikova (RPK) i njihov vrhunac
Kalašnikov je dobio zadatak da razvije novi puškomitraljez za potrebe odeljenja. U Koncernu uopšte nisu imali dilemu u kom će pravcu ići, koristeći veliku popularnost i pouzdanost polaznog sistema AK koji je već osvojio svet.RPK je razvijen uporedo s automatskom puškom AKM (AK modernizovani – Автома́т Кала́шникова модернизи́рованный) i bio je njen derivat, vrlo bliski ”rođak”. Razlike su bile uočljive, ali ne i kolosalne: cev je bila duža, teža i nezamenjiva, prijemnik je bio ojačan, dodate su nožice; najveća razlika bila je tada u primeni okvira od 40 metaka ili doboša sa 75 metaka. Povećan je i domet.
Tadašnja logika bila je veoma jednostavna:isti vojnik, ista obuka, isti metak – samo teža cev, dejstvo s nožica i povećan kapacitet. Porodica tog oružja kasnije se modernizovala uporedo s automatskom puškom. Pojavio se RPK-74s metkom 5,45 x 39 mm, zatim modernizovani RPK-74Mi nedavno novi član porodice – RPK-16. Očekivalo se da kapitalna prednost bude nišandžija koji je i dalje mnogo pokretljiviji pojedinačni strelac, prateći streljački stroj bez opterećenja.
Oružje je, zbog nožica, samo ličilo na puškomitraljez, a prava slika bila je – uvećani AK. Upornost da se ovakav pristup zadrži nije mnogo pomogla u realnim situacijama. Kada su počela ozbiljna ratna iskušenja, za RPK i njegove klonove uskoro je tražena zamena. Sovjetima se to dogodilo već u Afganistanu. Kod nas je kao zamena (ili dopuna) stigao ”Zastava M84”, rađen po uzoru na sovjetski PKM. Ispostavilo se, kao više puta do sada, da upotreba na obuci, manevrima (na kojima se režiraju sukobi ”crvnih” i ”plavih”) može da zavara. Interesantno je da su prvi svoje nezadovoljstvo ”uvećanim AK” izrazili pripadnici posebnih jedinica policije MVD. Oni su se češće u praksi susretali s navedenim problemima nego što je to bilo u Oružanim snagama.
Porodica RPK nije iznedrila, kako vidimo, savršeno oružje. Šta je bazični model s modifikacijama dugo zadržalo u trupi? Pored upornosti vojnog vrha u promovisanju novog koncepta i logističkim olakšicama, on je imao i određene dobre osobine: fiksna cev ograničavala je trajanje intenzivnog dejstva pa su se strelci brzo naučili da racionalno koriste oružje i održavaju vatrenu disciplinu. To je bio prihvatljiv kompromis. Međutim, sukobi visokog intenziteta gde je odeljenju bila potrebna upravo podrška klasičnog puškomitraljeza, pa i mitraljeza, intenzivna vatra u pokretu, ono što je ranije bilo teorijska neprijatnost, pretvorilo se u pravu brigu.
Komandir u nastupanju ili odbrani nije jednostavno mogao da se odrekne puškomitraljeza s okvirom ili dobošem tako što će ih ostaviti sat-dva da se ohlade.
Povratak redenika
Kalašnikov se stoga vratio na redenik. Pomenuta dva nova modela, RPL-20 i RPL-7 bili su odgovor koncerna na ovaj novi zahtev. Konstruktorsku liniju predvodi Sergej Uržumcev (Сергей Владимирович Уржумцев), glavni konstruktor za streljačko oružje u Koncernu. Razvoj je tekao i teče u Centru za dizajn i tehnologiju u Iževsku (Конструкторско-технологический центр). Predstavljeni su javnosti na forumima ”Armija 2020” i ”Armija 2024”, a potom su oba modela prošla terenska ispitivanja, uključujući i zonu SVO.
Kakvi su to puškomitraljezi?
RPL-20 je mitraljez u kalibru 5,45 x 39 mm koji koristi redenik. Masa mu je samo 5,5 kilograma. Ima efikasan domet do 800 metara i brzinu paljbe do 800 metaka u minuti. Automatiku ostvaruje pozajmicom barutnih gasova s dugim hodom klipa i dejstvom iz otvorenog zatvarača. To sprečava da metak ostane u zagrejanoj komori tokom dugih rafala, što je karakteristično za jurišne puške. Rizik od samoopaljenja je znatno manji, cev i komora se brže hlade. Termičko opterećenje je manje nego kod jurišnih pušaka, a sama municija proizvodi manje energije. Na njemu postoji i prednji rukohvat, kao i preklopna metalna ručka za nošenje oružja.
Ovde su do izražaja došla mehanička rešenja: zadebljana cev s dužim vekom trajanja i režim paljbe prilagođen dugim rafalima. Naveden je radni vek cevi – od petnaest do dvadeset hiljada metaka, u zavisnosti od verzije. Nema vodenog hlađenja, zamene cevi i drugih egzotičnih patenata – fokus je na klasičnoj i proverenoj kombinaciji: otvoreni zatvarač, dobro odmereni parametri cevi i režim paljbe. To rešenje nije blistavo, ali Rusi nikad nisu patili od toga da impresioniraju konkurenciju već da njihov vojnik dobije solidno i robusno oružje. Baš onakvo kakvo odeljenje traži.
RPL-7 je istog dizajna, ali za korišćenje snažnijeg metka 7,62 x 39 mm. Njegov magacin prima 80 metaka, za razliku od RPL-20 koji prima 100 ili 200. I vek trajanja cevi je nešto kraći – do 15.000. Oba mitraljeza nude se oružanim snagama s dvema cevima: cev od 590 mm za velike daljine i cev od 415 mm za urbana područja. Cevi se mogu zameniti radionički u zavisnosti od namene, ali ta zamena nije predviđena za slučaj pregrevanja. Sistem dejstva je ambidekstralni, pa ga mogu koristiti i levoruki i desnoruki, sa odgovarajućeg ramena. Poseduju šinu tipa Pikantini s 46 žlebova i velikom ponudom optike i drugih pomoćnih dodataka. Mogu koristiti i prigušivače raznih tipova. Redenik je metalni, neodvojiv. Kundak se može na razne načine prilagoditi strelcu. I na RPL-7 postoji prednji rukohvat, kao i preklopna metalna ručka za nošenje oružja.
I jedan i drugi puškomitraljez pune se jednostavnim povlačenjem redenika iz kutije i provlačenjem redenika kroz uvodnik s desne strane oružja. Ukoliko se ulaže samo deo redenika, kod RPL -7 poklopac (s donje strane oružja!) u koga je integrisan i rukohvat spusti se radi umetanja redenika, a zatim se jednostavno podigne i zabravi. Ovaj pokret ničim ne odaje strelca. Onaj ko je dejstvovao s M-53 dobro se seća koliko je postupak ubacivanja novog redenika bio demaskirajući (podizanje masivnog poklopca na kome je pet pokretnih poluga i polužica) pa i stresan jer je trebalo paziti na pravilno spuštanje i bravljenje poklopca. Ovaj novi način minimalizuje i upadanje prljavštine.
Zašto je ovo korak napred?
Ovi puškomitraljezi s novim pristupom korišćenja redenika eliminisali su navedene nedostatke iz šezdesetih godina koji su ih potisnuli iz stroja. RPD je tada sklonjen iz odeljenja zbog koncepta koji je izgrađen oko maksimalne standardizacije sa AKM – zajednički dizajn, zajednička proizvodnja, obuka, radioničko održavanje, logistika. Danas se klatno vratilo, opet zbog koncepta upotrebe: od odeljenja se ponovo traži vatrena moć, koncentrisana vatra, pa je redenik sada uspešniji nego okvir ili doboš.
Šta se promenilo?
Danas odeljenje zahteva estremnu jednostavnost upotrebe oružja i gustinu vatre. I proizvodnja je tome pomogla. RPD je otišao šezdesetih godina u drugi plan zbog skupog, mašinskog načina proizvodnje, ustupajući pred štampanom tehnologijom i štancovanjem. To sada više nije prepreka. Nema više zvučnog demaskiranja jer metalni redenik je maksimalno utegnut u robusnoj kutiji koja se lako prikači i fiksira za uvodnik.
Podela zaduženja u borbi je takođe interesantna: RPL-20 s laganim metkom 5,45 mm je dobar za manevarsku borbu gde se strelac mnogo kreće, pa je masa važna. RPL-7 nudi dejstvo iz zaklona, vozila, urbanih utvrđenja itd. Dva mitraljeza na različitim platformama i zahtevima, a gotovo ista. Ideal za vojnika. Povratak redeniku nije stvar nostalgije, već zahteva savremenog ratovanja. Pri tom ne treba zanemariti ni komercijalni efekat. Rusko streljačko oružje ima tradicionalno tržište, a sada, kada je tokom SVO provereno na najrigorozniji način, pogotovo.
Testiranje i uvođenje u naoružanje prate i problemi. Uvek nešto nedostaje – ili kutije ili redenici. Sa terena stižu i primedbe na kvalitet i trajnost redenika, a pominje se i mogućnost korišćenja redenika od posebno livene plastike. Da li je to kapric trupe ili istinski nedostatak, vrlo brzo ćemo saznati. Između odličnih ideja koje poniknu u konstruktorskom birou i realnosti rovova često može da bude nepredvidljiv raskorak. Malo ko računa da će vojnici posle upotrebe često baciti redenik kao jednokratnu stvar, ne gubeći vreme na njega i tako napraviti dodatan logistički problem. No, kao što znamo, u ratu ništa nije onako lako i izvodljivo kako to na papiru izgleda.
