Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da Tel Aviv aktivno radi na razvoju svemirskih laserskih sistema, sposobnih da izvode udare sa orbitalnih platformi iznad Zemljine površine. Reč je o ambicioznom programu koji, prema Kacovim rečima, treba da Izraelu obezbedi novu prednost u odvraćanju, napadu i uništavanju ciljeva.
Izjava dolazi u trenutku kada se Bliski istok nalazi u periodu stalne vojne napetosti, a Izrael sve otvorenije insistira na potpunom demontiranju iranskog raketnog i nuklearnog programa. U takvom okruženju, svaka nova tehnologija za presretanje raketa, dronova i drugih vazdušnih pretnji dobija strateški značaj.
Kac je naveo da Izrael privlači vodeće naučnike i inženjere kako bi postao svetski lider u ovoj oblasti. Poruka je jasna: Tel Aviv ne želi samo da prati razvoj laserskog oružja, već da zauzme mesto među državama koje će oblikovati narednu fazu ratovanja.
„Ako uspemo, to će nam dati odlučujuću prednost u odvraćanju, napadu i uništavanju ciljeva“, rekao je izraelski ministar odbrane.
Od Gvozdenog zraka do orbitalnih platformi
Izrael već ima ozbiljnu osnovu za razvoj laserskog oružja. Najpoznatiji sistem je Iron Beam, odnosno Gvozdeni zrak, na hebrejskom Or Eitan, „Ejtanova svetlost“. Razvili su ga Rafael i Elbit Systems kao kopneni laserski sistem snage oko 100 kilovata.
Njegova osnovna namena je presretanje raketa, minobacačkih granata, dronova i drugih vazdušnih pretnji na dometu od nekoliko kilometara. Sistem je zamišljen kao dopuna postojećoj protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, posebno tamo gde je ekonomska računica postala jedan od glavnih problema.
Gvozdena kupola pokazala se kao efikasan sistem protiv raketa kratkog dometa, ali svako presretanje raketom ima ozbiljnu cenu. Kada protivnik koristi jeftine projektile, improvizovane rakete, minobacačke granate ili dronove, odbrana skupim presretačima brzo postaje finansijski iscrpljujuća.
Laser menja tu računicu. Cena pojedinačnog dejstva svodi se na nekoliko stotina dinara, odnosno na energiju i rad sistema. To ne znači da laser može da zameni sve raketne sisteme, ali znači da može da preuzme deo zadataka protiv jeftinijih i masovnijih pretnji, naročito u uslovima kada ima jasnu liniju vidljivosti i dovoljno vremena da zadrži zrak na cilju.
Zašto Izrael gleda ka svemiru
Prelazak sa kopnenog laserskog sistema na svemirski koncept predstavlja mnogo veći korak. Orbitalna platforma bi, u teoriji, mogla da pokriva šire područje, da deluje iz neočekivanog pravca i da skrati vreme reakcije protiv određenih kategorija ciljeva.
Za Izrael, takva tehnologija ima nekoliko mogućih funkcija. Prva je odvraćanje. Sama poruka da država razvija sposobnost udara ili presretanja iz svemira povećava cenu planiranja napada za protivnika. Druga je protivraketna odbrana, posebno u scenarijima u kojima se pretnje lansiraju iz dubine teritorije protivnika. Treća je napad na važne ciljeve, senzore, komunikacije ili elemente infrastrukture koji bi u budućnosti mogli biti ranjivi na precizno usmerenu energiju.
U regionu u kojem Iran i njegovi saveznici ulažu u balističke rakete, krstareće rakete i masovne dronove, izraelsko interesovanje za laserske sisteme ne deluje kao tehnološka egzotika, već kao nastavak potrage za odbranom koja može da izdrži veliki broj istovremenih pretnji.
Vrline laserskog oružja
Najveća prednost laserskog oružja je brzina dejstva. Zrak pogađa cilj praktično trenutno, bez klasičnog vremena leta projektila. To je posebno važno protiv brzih i malih ciljeva, pod uslovom da sistem uspe da ih otkrije, prati i zadrži energiju na osetljivoj tački dovoljno dugo.
Druga velika prednost je cena po dejstvu. Rakete-presretači moraju da se proizvode, skladište, transportuju i dopunjuju. Laser koristi energiju. Dok ima napajanje, hlađenje i funkcionalne komponente, može da dejstvuje više puta bez klasične municije.
Treća prednost je preciznost. Dobro navođen laser može da cilja konkretan deo letelice, senzora, trupa ili projektila. To otvara prostor za selektivno onesposobljavanje ciljeva, a ne samo za njihovo razaranje eksplozijom.
Četvrta prednost je uklapanje u slojevitu odbranu. Gvozdeni zrak ne mora da zameni Gvozdenu kupolu, Davidovu praćku ili Arrow. Njegova vrednost je upravo u tome što može da preuzme deo pretnji nižeg nivoa i sačuva skuplje rakete za ciljeve koje laser ne može lako da reši.
Ograničenja koja ostaju
Lasersko oružje ima i jasna ograničenja. Atmosfera utiče na kvalitet zraka. Magla, kiša, prašina, dim, oblaci i vlaga mogu smanjiti efikasnost. Zbog toga kopneni sistemi najbolje rade u povoljnim vremenskim uslovima i na relativno ograničenim daljinama.
Drugi problem je vreme zadržavanja na cilju. Laser mora da drži energiju na meti dovoljno dugo da izazove oštećenje. To nije uvek lako protiv brzih, manevrišućih ili rotirajućih ciljeva.
Treći problem je energija i hlađenje. Sistem od 100 kilovata na zemlji već traži ozbiljnu energetsku i tehničku infrastrukturu. Svemirska platforma bi bila mnogo zahtevnija, jer mora da nosi sopstveni izvor energije, optiku, sisteme stabilizacije, hlađenje i zaštitu od svemirskog okruženja.
Četvrti problem je cena i ranjivost. Orbitalni sistem bio bi skup za razvoj, lansiranje i održavanje. Osim toga, satelitske platforme se mogu pratiti, ometati, zaslepljivati ili napasti protivsatelitskim sredstvima. Svemirski laser bi zato morao da bude deo šire mreže, a ne usamljeno čudo-oružje.
Iranski faktor u pozadini
Kacova izjava ne može se odvojiti od Irana. Izrael već godinama upozorava da iranski raketni i nuklearni program predstavlja egzistencijalnu pretnju. Tel Aviv insistira na njegovom potpunom demontiranju, dok Teheran razvija sve širi arsenal raketa, dronova i sistema velikog dometa.
U takvom odnosu snaga, laserska odbrana ima poseban značaj. Ona ne rešava sve probleme, ali može da promeni ekonomiju presretanja. Kada protivnik pokušava da zasiti odbranu velikim brojem jeftinijih sredstava, laserski sistem može da smanji pritisak na raketne baterije i omogući dužu izdržljivost tokom napada.
Orbitalni laser, ukoliko se jednog dana približi operativnoj upotrebi, predstavljao bi još viši nivo te logike. On bi Izraelu dao mogućnost da deo pretnji prati i potencijalno gađa iz prostora iznad klasičnog bojišta, uz prednosti koje zemaljski sistemi nemaju, ali i uz tehničke izazove koje nijedan kopneni laser ne poznaje.
Ambicija koja podiže lestvicu
Izraelski program svemirskog lasera za sada je više strateška najava nego operativna sposobnost. Ipak, sama činjenica da ministar odbrane javno govori o takvom pravcu pokazuje gde Tel Aviv vidi budućnost odvraćanja.
Gvozdeni zrak je neposredan odgovor na rakete, minobacačke granate i dronove kratkog dometa. Svemirski laser je dugoročna ambicija: sistem koji bi, ako se pokaže tehnički ostvarivim, spojio protivraketnu odbranu, napad, nadzor i odvraćanje u jednoj novoj kategoriji oružja.
Za Izrael, to bi značilo pokušaj da se tehnološka prednost zadrži i u vremenu kada protivnici sve više ulažu u masovnost, zasićenje i jeftine udarne sisteme. Za region, to znači još jednu fazu trke u kojoj se rat više ne meri samo brojem raketa, već i sposobnošću da se one obore, zaslepe ili unište pre nego što stignu do cilja.
