Rusija gradi novi PVO prsten oko Moskve: S-400 stiže na položaje zbog NATO i ukrajinskih raketa

Satelitski snimci otkrili su izgradnju novog prstena protivvazdušne odbrane oko Moskve. Na najmanje pet novopripremljenih lokacija vide se platforme koje odgovaraju položajima za raspoređivanje raketnih sistema zemlja-vazduh dugog dometa S-400. Na pojedinim mestima već se uočavaju lanseri i druga vozila povezana sa ovim sistemom, što ukazuje da novi odbrambeni pojas ulazi u operativnu upotrebu ili je već delimično aktivan.

Proširenje odbrane ruske prestonice dolazi posle serije ukrajinskih napada dronovima dugog dometa na Moskvu i okolne regione. Istovremeno, Ukrajina razvija nove generacije krstarećih i balističkih raketa, uz podršku i finansiranje više članica NATO-a. Cilj takvih programa je proširenje mogućnosti udara po ruskoj dubini, uključujući Moskvu, industrijska čvorišta i strateške objekte.

Za Rusiju, Moskva nije samo politički centar. To je prostor sa koncentracijom državnih institucija, komande, industrije, komunikacija i simboličkog značaja. Svaki prodor ukrajinskog drona ili rakete u blizinu prestonice ima vojni, propagandni i psihološki efekat.

Moskva zaštićena još od Hladnog rata

Ruska prestonica ima jednu od najgušćih protivvazdušnih mreža na svetu. Još od pedesetih godina Moskva je pokrivena višeslojnim sistemima zemlja-vazduh. Uvođenje sistema S-25 učinilo ju je prvim gradom na svetu koji je dobio takav namenski raketni štit.

Danas taj sistem čine različiti slojevi. Na najvišem nivou nalaze se strateški sistemi protivbalističke odbrane A-135 i A-235, namenjeni zaštiti od balističkih pretnji. Na nižem nivou deluju artiljerijski i raketni sistemi kratkog dometa, uključujući vozila porodice Pancir, koja štite važne objekte od dronova, krstarećih raketa i niskoletećih ciljeva.

Novi položaji S-400 dopunjuju postojeću mrežu, ali imaju drugačiju ulogu od Pancira. S-400 je sistem velikog dometa, projektovan za borbu protiv aviona, krstarećih raketa, taktičkih balističkih raketa i drugih složenijih ciljeva. Može da koristi više tipova raketa i radara, zbog čega je jedan od najsvestranijih sistema u ruskom arsenalu.

Njegova upotreba protiv jeftinih dronova nije ekonomski idealna. Rakete S-400 su skupe i nisu namenjene masovnom obaranju jeftinih bespilotnih letelica. Ipak, moćni radari sistema mogu značajno da prošire svest o situaciji, daju podatke drugim slojevima odbrane i pomognu u ranom otkrivanju složenijih pretnji.

Panciri na krovovima i S-400 u spoljnjem prstenu

Rusija je već ranije počela da raspoređuje dodatna sredstva PVO oko vladinih zgrada, vojnih objekata, industrijskih lokacija i strateške infrastrukture. Najupadljiviji primer bilo je postavljanje sistema Pancir-SMD-E na krovove važnih zgrada u Moskvi, što je potvrđeno krajem maja.

Takav raspored pokazuje koliko se promenila priroda pretnje. Dronovi više ne napadaju samo front. Lete stotinama kilometara, koriste rupe u pokrivanju, male visine i masovne napade. Čak i kada većina bude oborena, pojedinačni prodori dovoljni su da pokažu ranjivost sistema.

S-400 u novom prstenu oko Moskve verovatno neće biti namenjen običnom lovu na male dronove. Njegova važnija uloga biće zaštita od budućih raketnih pretnji, krstarećih projektila, taktičkih balističkih raketa i aviona koji bi u eventualnom širem sukobu pokušali da priđu ruskoj prestonici.

Istovremeno, raspoređivanje skupih sistema otvara novi problem: sami S-400 postaju mete. Ukrajina je tokom rata više puta pokušavala da gađa radare, lansere i komandne tačke ruskih sistema PVO. Što je sistem vredniji i vidljiviji, to je privlačniji za protivnika.

Ukrajinske rakete danas, NATO stelt avioni sutra

Rusko vojno planiranje sve više polazi od pretpostavke da se pretnja neće zaustaviti na dronovima. Ukrajina već razvija krstareće i balističke rakete većeg dometa, dok zapadne države finansijski i tehnički podržavaju širenje ukrajinskih sposobnosti za dubinske udare.

Međutim, još veći strateški strah vezan je za NATO. U ruskim procenama, širenje upotrebe lovaca pete generacije F-35 u Evropi, a kasnije i uvođenje bombardera B-21, predstavljaju dugoročnu pretnju Moskvi. F-35 ima smanjenu radarsku uočljivost, može da nosi precizno oružje, a u okviru američkih sporazuma o nuklearnoj podeli više članica NATO-a ima pristup američkim nuklearnim bombama.

U tom kontekstu često se pominje bomba B61-13. Prema pojedinim procenama, jedan F-35 koji bi uspeo da odbaci takvu bombu na Moskvu mogao bi da izazove katastrofalne gubitke, sa stotinama hiljada mrtvih. Takvi scenariji služe kao argument za dodatno jačanje slojevite odbrane oko prestonice.

S-400 je posebno važan jer koristi više vrsta radara u različitim talasnim opsezima. Takva kombinacija povećava šansu otkrivanja ciljeva sa smanjenom radarskom uočljivošću. Stelt avion nije nevidljiv, već ga je teže otkriti, pratiti i gađati na dovoljnoj daljini. Ruski koncept zato pokušava da spoji više radarskih izvora, različite frekvencije i slojeve presretanja.

Ruska proizvodnja PVO kao strateška prednost

Veliko raspoređivanje S-400 ne bi bilo moguće bez ulaganja u rusku industriju raketa zemlja-vazduh. Kremlj je još 2000. odobrio program podmlađivanja tog sektora, uključujući izgradnju i modernizaciju velikih proizvodnih pogona.

Među njima su novo krilo fabrike Obuhov, temeljno modernizovana fabrika Avitek u Kirovu i pogon NMP u Nižnjem Novgorodu. Ruski predsednik Vladimir Putin je u januaru 2023. tokom posete Obuhovskoj fabrici u Sankt Peterburgu tvrdio da taj jedan objekat ima veći kapacitet za proizvodnju raketnih sistema zemlja-vazduh od ostatka sveta zajedno.

Ta tvrdnja je osporavana, ali ne menja širu sliku: ruska proizvodnja sistema PVO i raketa procenjuje se kao znatno veća od zbirnih kapaciteta članica NATO-a u istoj kategoriji. Upravo to omogućava Rusiji da istovremeno izvozi sisteme, nadoknađuje gubitke i širi sopstvenu mrežu S-400.

Novi prsten oko Moskve zato nije samo reakcija na ukrajinske dronove. To je deo šireg prilagođavanja ratu u kojem prestonica, strateška industrija i komandni centri više ne mogu da se oslanjaju na udaljenost od fronta kao na zaštitu.