Protivvazduhoplovna odbrana postala je jedna od ključnih vojnih tehnologija savremenog rata. Više se ne radi samo o obaranju aviona. Današnji sistemi moraju da otkrivaju i presreću balističke rakete, krstareće rakete, dronove, lovce smanjene radarske uočljivosti, hipersonične ciljeve i taktičke rakete koje lete različitim profilima.
Zato ne postoji jedan sistem koji je „najbolji“ za sve. Neki su projektovani za zaštitu od balističkih raketa na velikim visinama. Drugi su namenjeni borbi protiv aviona i krstarećih raketa. Treći pokrivaju srednji sloj, čuvaju gradove, baze i industriju, dok četvrti služe kao deo pomorskih ili nacionalnih štitova.
Današnja protivvazduhoplovna odbrana funkcioniše kao mreža. Radar vidi, komandni sistem obrađuje, drugi senzor potvrđuje, presretač poleće, a cilj često pokušava da manevriše, ometa ili leti na vrlo maloj visini. U takvom ratu ne pobeđuje samo najbrža raketa, već sistem koji najbrže zatvara lanac: otkrivanje, praćenje, odluka, lansiranje i pogodak.
Ovo nije konačna rang-lista, već pregled deset najnaprednijih sistema protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane, od kojih svaki predstavlja vrh određene klase.
1. S-500 Prometej, Rusija
S-500 Prometej je novi ruski strateški sistem protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane velikog dometa. Projektovan je kao naslednik i dopuna sistema S-400, ali sa znatno većim kapacitetima. Njegova glavna uloga nije samo obaranje aviona, već presretanje balističkih raketa, ciljeva na velikim visinama, satelita u niskoj orbiti i hipersoničnih sredstava.
Za S-500 se navodi domet do 600 kilometara protiv aerodinamičkih ciljeva i visina presretanja koja se približava 200 kilometara. Time ulazi u zonu gde se klasična protivvazduhoplovna odbrana prepliće sa protivraketnom i protivsatelitskom odbranom.
Njegova realna operativna efikasnost je za sada teško proverljiva. Rusija ga predstavlja kao jedan od temelja buduće strateške odbrane, ali javno dostupnih podataka o borbenoj upotrebi ima vrlo malo. Upravo zato S-500 ostaje sistem velikih deklarisanih mogućnosti, ali i velikih nepoznanica.
2. THAAD, Sjedinjene Države
THAAD, odnosno Terminal High Altitude Area Defense, jedan je od najvažnijih američkih sistema za odbranu od balističkih raketa u završnoj fazi leta. Njegova specijalnost nije obaranje aviona ili dronova, već uništavanje balističkih raketa kratkog, srednjeg i srednje-dugog dometa na velikim visinama.
THAAD koristi princip direktnog pogotka. Presretač nema klasičnu eksplozivnu bojevu glavu, već cilj uništava kinetičkim udarom. To ga čini posebno vrednim protiv balističkih raketa, jer direktan pogodak smanjuje rizik od preživljavanja bojeve glave.
Sistem može da dejstvuje unutar atmosfere i neposredno izvan nje, zbog čega predstavlja viši sloj američke i savezničke protivraketne odbrane. Raspoređivan je u Južnoj Koreji, Guamu, Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U američkoj arhitekturi radi zajedno sa Patriotom i Aegisom, pokrivajući sloj koji Patriot sam ne može da zatvori.
3. S-400 Trijumf, Rusija
S-400 Trijumf je jedan od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sistema protivvazduhoplovne odbrane velikog dometa. Projektovan je za dejstvo protiv aviona, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i određenih balističkih raketa.
Njegova glavna prednost je kombinacija više tipova raketa različitog dometa. To omogućava da se isti sistem koristi protiv ciljeva na različitim udaljenostima i visinama, od bližih pretnji do deklarisanih vrlo velikih daljina.
S-400 je izvezen u Kinu, Indiju i Tursku, što pokazuje njegov vojni značaj. Istovremeno, dokazao je efikasnosti protiv savremenih pretnji. Sistem je moćan, ali kao i svi na listi, nije magičan. Njegova vrednost zavisi od radara, rasporeda baterija, integracije u širu mrežu i kvaliteta posada.
4. Patriot PAC-3 MSE, Sjedinjene Države
Patriot PAC-3 MSE je jedan od borbeno najproverenijih sistema protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane na Zapadu. Nastao je kao sistem za borbu protiv aviona, ali je kroz modernizacije prerastao u odbranu od pojedinih taktičkih balističkih raketa, krstarećih raketa i dronova.
Varijanta PAC-3 MSE koristi napredniji presretač sa principom direktnog pogotka, čime je njegova ubojnost protiv balističkih ciljeva donkle povećana u odnosu na ranije generacije. Sistem se stalno modernizuje i ostaje jedan od glavnih oslonaca NATO kompatibilne PVO.
Patriot koristi više od 18 zemalja. Njegova prednost nije samo u raketi, već u velikom broju korisnika, razvijenoj logistici, iskustvu u borbenoj upotrebi i stalnim nadogradnjama radara, komandnog sistema i presretača.
5. Aegis BMD, Sjedinjene Države i saveznici
Aegis BMD nije klasični kopneni sistem, već pomorska i kopnena protivraketna arhitektura zasnovana na brodovima sa sistemom Aegis, raketama Standard Missile i radarsko-komandnom mrežom koja može da prati i presreće balističke ciljeve.
Najvažniji presretači u ovoj porodici su SM-3 i SM-6. SM-3 je namenjen presretanju balističkih raketa izvan atmosfere, dok SM-6 ima širi spektar upotrebe, uključujući protivvazduhoplovnu, protivraketnu i potencijalno protivbrodsku ulogu.
Prednost Aegisa je mobilnost. Brodovi mogu da se premeštaju, pokrivaju različite pravce i štite savezničke teritorije, baze ili pomorske grupe. Kopnena varijanta Aegis Ashore raspoređena je u Evropi i deo je američke protivraketne arhitekture.
Aegis BMD je jedan od najvažnijih sistema u američkoj globalnoj protivraketnoj odbrani, jer kombinuje radare velikog dometa, umrežavanje i presretače za različite slojeve pretnji.
6. Davidova praćka, Izrael
Davidova praćka popunjava prostor između izraelske Gvozdene kupole i sistema Arrow. Razvili su je Rafael i američki RTX, a namenjena je presretanju taktičkih balističkih raketa, krstarećih raketa, aviona, dronova i velikih raketa.
Glavni presretač sistema je Stunner, manevarska raketa projektovana za gađanje ciljeva u složenijem okruženju. Davidova praćka je važna jer zatvara srednji sloj izraelske odbrane, između kratkog dometa Gvozdene kupole i visokog sloja sistema Arrow.
Izrael je jedan od retkih primera države koja je izgradila stvarno višeslojni sistem odbrane: Gvozdena kupola za kratki domet, Davidova praćka za srednji sloj, Arrow za balističke pretnje na većim visinama. U tom velikom lancu zaštite ove male države Davidova praćka ima centralnu ulogu.
7. HQ-9B, Kina
HQ-9B je glavni kineski raketni sistem zemlja-vazduh velikog dometa i jedan od stubova strateške protivvazduhoplovne mreže Narodnooslobodilačke vojske Kine.
Konceptualno se često poredi sa porodicama S-300 i S-400, iako je kineski sistem razvijan u okviru sopstvene doktrine, radarske mreže i komandne arhitekture. HQ-9B može da dejstvuje protiv aviona, krstarećih raketa i određenih balističkih raketnih pretnji.
Njegova važnost nije samo u pojedinačnoj bateriji, već u kineskoj mreži. Peking gradi slojevitu odbranu koja uključuje kopnene sisteme, radare, avione za rano upozoravanje, brodsku PVO i lovačku avijaciju. HQ-9B je jedan od elemenata te šire arhitekture.
Sistem je izvožen na međunarodno tržište, a očekuje se i u Srbiji, što pokazuje rast kineskog uticaja u globalnoj odbrambenoj industriji. Kao i kada je reč o drugim sistemima, u pitanju je najbrže rastuća odbrambena industrija sveta, a značaj ovog sistema u kineskoj strategiji je nesporan.
8. Arrow 3, Izrael
Arrow 3 je izraelski sistem za presretanje balističkih raketa izvan atmosfere. Razvijen je za najviši sloj izraelske protivraketne odbrane i namenjen je uništavanju balističkih pretnji pre nego što uđu u završnu fazu leta.
Za razliku od sistema koji cilj presreću u atmosferi, Arrow 3 dejstvuje na velikim visinama, u egzoatmosferskom prostoru. To je važno jer omogućava ranije presretanje i smanjuje rizik da bojeva glava ili njeni ostaci padnu na zaštićenu teritoriju.
Arrow 3 je posebno značajan zbog balističkih pretnji velikog dometa. U širem smislu, on je izraelski odgovor na raketne arsenale država i aktera koji mogu da gađaju izraelsku teritoriju sa velikih udaljenosti. Sistem je privukao pažnju i Evrope, naročito Nemačke, koja ga vidi kao mogući deo šire evropske protivraketne arhitekture.
9. SAMP/T NG, Francuska i Italija
SAMP/T NG je najnapredniji evropski kopneni sistem protivvazduhoplovne odbrane velikog dometa. Zasnovan je na porodici raketa Aster 30 i namenjen je odbrani od aviona, krstarećih raketa, dronova i balističkih raketa.
Nova generacija donosi unapređene radare sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom, modernizovano komandovanje i upravljanje, bolju otpornost na elektronsko ratovanje i sposobnost istovremenog praćenja više pretnji.
SAMP/T NG je važan jer predstavlja evropsku alternativu američkom Patriotu u višem sloju PVO. Za Francusku i Italiju to nije samo sistem odbrane, već i pitanje tehnološke samostalnosti. U evropskom NATO prostoru očekuje se da će imati sve veću ulogu, naročito kako raste potreba za zaštitom od balističkih raketa i krstarećih projektila.
10. IRIS-T SLM, Nemačka
IRIS-T SLM nije sistem istog dometa kao S-500, THAAD ili S-400, ali spada među najmodernije sisteme srednjeg dometa na Zapadu i zaslužuje mesto na listi zbog preciznosti, savremene arhitekture i borbene upotrebe u Ukrajini.
Razvila ga je nemačka kompanija Diehl Defence, a namenjen je presretanju aviona, helikoptera, krstarećih raketa, dronova i vođenih bombi. Njegova snaga je u modernom radaru, visokoj pokretljivosti, umrežavanju i raketi koja potiče iz uspešne vazduh-vazduh porodice IRIS-T, prilagođene lansiranju sa zemlje.
U savremenom ratu srednji sloj PVO postao je presudan. Skupi strateški sistemi ne mogu da gađaju svaki dron ili svaku krstareću raketu, dok kratkodometni sistemi ne mogu da pokriju dovoljno veliku zonu. IRIS-T SLM popunjava upravo taj prostor.
Njegova vrednost posebno se vidi u odbrani gradova, kritične infrastrukture i vojnih objekata od masovnih udara krstarećim raketama i dronovima. U Evropi je postao jedan od najvažnijih novih sistema za popunu rupe između kratkodometne PVO i najskupljih strateških baterija.
Zašto više ne postoji „jedan najbolji sistem“?
Savremena protivvazduhoplovna odbrana više nije takmičenje jedne rakete protiv jedne mete. Sistem mora da vidi cilj dovoljno rano, da ga razlikuje od mamaca, da preživi elektronsko ometanje, da radi u mreži i da istovremeno raspodeljuje ciljeve između više baterija, radara i slojeva.
Poseban problem u poređenju PVO sistema jeste hipersonično oružje. Rusija i Kina već raspolažu operativnim hipersoničnim i aerobalističkim projektilima, dok Zapad nastoji da zatvori taj jaz kroz brojne nove programe. To prirodno utiče i na filozofiju protivvazduhoplovne odbrane. Sistemi koji nastaju u zemlji koja razvija rakete poput Kindžala ili DF-17 i drugih projektila velikih brzina moraju računati na mnogo zahtevnije profile presretanja nego sistemi projektovani pre svega za klasične balističke i krstareće pretnje.
To ne znači da su ruski ili kineski presretači automatski nepobedivi, niti da su zapadni sistemi lošiji. Patriot, THAAD, Aegis i Arrow imaju realne sposobnosti i veliko iskustvo u operativnoj upotrebi. Međutim, ratovi poslednjih godina pokazali su da ni ruska, ali ni američko-izraelska protivvazduhoplovna arhitektura nije neprobojna. Ukrajinski i iranski raketni udari, uključujući možda najozbiljniji test – upotrebu projektila porodice Fattah – otvorili su pitanje koliko su postojeći sistemi spremni za masovne napade koji kombinuju balističke rakete, dronove, krstareće projektile i sve brže manevarske ciljeve.
Ruski sistemi, sa svoje strane strane, nikada nisu prošli potpuno uporediv test protiv NATO hipersoničnog arsenala, jer takav arsenal ni ne postoji, a tek ne na operativnom polju u proksi ratištima. To ostavlja prazninu u proceni. S-400 i S-500 imaju vrlo ambiciozne deklarisane sposobnosti, ali se njihova stvarna efikasnost protiv hipersoničnih ciljeva ne može se potvrditi dok ne prođu ozbiljan borbeni test. Ipak, činjenica da Rusija i Kina već grade čitave ofanzivne koncepte oko projektila ekstremnih brzina koje sami poseduju daje njihovoj odbrambenoj industriji drugačiju početnu tačku od zapadne.
S-500, THAAD, S-400, Patriot, Aegis, Davidova praćka, Arrow 3, SAMP/T NG, HQ-9B i IRIS-T SLM ne mogu porediti samo po dometu. Svaki od njih rešava drugačiji deo problema. Neki love balističke rakete u svemirskom sloju. Neki štite baze od taktičkih raketa. Neki čuvaju gradove od krstarećih projektila i dronova. Neki su deo nacionalnih strateških štitova, a neki deo mobilne odbrane na bojištu.
U ratu 21. veka preživljava ona strana koja uspe da spoji sve te slojeve u jednu mrežu, od radara i satelita do presretača i komandnih centara. Jedna baterija može da obori cilj. Samo sistem može da izdrži masovni udar.
