Ruski dronovi Geranj godinama su bili jedan od simbola rata iscrpljivanja: relativno jeftino sredstvo dugog dometa, dovoljno masovno da opterećuje protivvazdušnu odbranu i dovoljno jednostavno da se proizvodi u velikim količinama. Međutim, deo ruskih vojnih analitičara sada sve otvorenije postavlja pitanje da li se prvobitna računica potrošila.
Problem nije u tome što Geran više ne pogađa ciljeve. Problem je u tome što se odbrana protiv njega razvila brže nego što se očekivalo. Ukrajinska strana je tokom četiri godine rata izgradila čitav sistem protivmera: mobilne grupe, protivavionske topove, ometače, jeftine presretače i sve više automatizovane metode obaranja. Time se Geran, iz prvobitno jeftinog i jednostavnog sredstva za masovno zasićenje odbrane, pretvara u platformu koja mora stalno da se modernizuje, a svaka modernizacija povećava cenu.
Prema takvom viđenju, klasična verzija Geranja-2, odnosno iranskog Šaheda-136 u ruskoj proizvodnji i upotrebi, brzo gubi deo prvobitne vrednosti. Njegov profil je poznat: let na visinama od približno 60 do 4.000 metara, brzina od 150 do 170 kilometara na sat i klipni benzinski motor čiji se zvuk čuje iz daljine. To je u početku bilo dovoljno za masovne noćne udare, ali je istovremeno davalo protivniku vreme da se prilagodi.
Od jeftine municije do skupljeg pametnog drona
Geranj je tokom rata prošao kroz stalnu evoluciju. Početna ideja bila je jednostavna: jeftina lutajuća municija koja leti prema unapred zadatim parametrima i udara u cilj. Kasnije su dodavane kamere, napredniji sistemi za korekciju leta i elementi veštačke inteligencije. Time je dron postao efikasniji, ali i skuplji.
Iranska verzija Šaheda navodno se prodaje za više od 190.000 dolara. Ruski ekvivalent se procenjuje na oko 50.000 dolara. U poređenju sa krstarećom raketom H-101, čija cena prelazi dva miliona dolara, ili raketom H-59 koja se lansira iz vazduha i košta oko 500.000 dolara, Geranj i dalje izgleda veoma jeftino. Međutim, u ratu dronova poređenje više nije samo sa krstarećim raketama, već i sa sredstvima kojima se dron obara.
Upravo tu se menja računica. Ruska očekivanja su se delom zasnivala na pretpostavci da će Ukrajina nastaviti da troši skupe zapadne protivvazdušne rakete na jeftine Geranje. To bi bio idealan odnos za Moskvu: dron od nekoliko desetina hiljada dolara tera protivnika da troši mnogo skuplje presretače.
Ukrajinska strana je, uz pomoć zapadnih zemalja, vremenom prešla na drugačiju logiku. Pored klasičnih protivavionskih sredstava i mobilnih timova za borbu protiv dronova, sve aktivnije koristi specijalizovane dronove presretače. Prema pojedinim procenama, takvi sistemi danas mogu da unište i do polovine Geranja u određenim talasima napada.
Ukrajinski dron presretač navodno košta oko 2.000 do 2.500 dolara. Za obaranje jednog Gerana navodno je potrebno dva do šest takvih presretača, što znači da maksimalni trošak uništavanja jednog cilja ne prelazi oko 15.000 dolara. Čak i kada se u računicu uključi zemaljski ometač, koji može koštati oko 35.000 dolara, sistem se brzo isplaćuje ako štiti infrastrukturu, PVO položaje ili vojne objekte od udara.
Brži Geranji rešavaju jedan problem i otvaraju drugi
Ruska strana je, videvši takav trend, počela da traži protivmere. Nije se radilo samo o optimizaciji osnovne verzije, već i o razvoju bržih, snažnijih i manevarskih varijanti. Tako su se pojavile verzije na mlazni pogon.
Pominje se nekoliko modifikacija. Geranj-3 leti brzinama do 300 kilometara na sat, dok Geranj-4 dostiže do 500 kilometara na sat. Takve brzine čine ga mnogo težim ciljem za jeftine presretače i mobilne grupe. Međutim, veća brzina ruši deo prvobitne ekonomije Geranja.
Povećanje brzine krstarenja zahteva jači trup, drugačiju konstrukciju i više goriva. To povećava masu platforme, dok prosečna težina bojeve glave ostaje oko 65 kilograma. Rezultat je ozbiljan pad dometa: umesto oko 2.000 kilometara, Geranj-4 navodno leti samo oko 450 kilometara. Glavni razlog je velika potrošnja goriva turbine.
Cena je drugi problem. Mlazna varijanta je, prema navodima analitičara, dvostruko skuplja od osnovnog modela. Time se slabi najvažnija prednost Gerana, a to je masovna proizvodnja po niskoj ceni. Što je dron brži i otporniji, to je skuplji. Što je skuplji, manje liči na prvobitno oružje za iscrpljivanje.
Prošle godine pojavio se i Geranj-5, opisan kao klasična krstareća raketa koja se lansira iz vazduha i leti brzinom do 600 kilometara na sat. Time se zatvara krug. Šahed, odnosno Geranj, pojavio se kao razumna alternativa skupim raketama, a posle četiri godine njegovo unapređivanje otvara pitanje da li se vraća upravo u kategoriju skupljeg oružja koje je prvobitno trebalo da zameni.
Zašto se Geran ipak ne otpisuje
Uprkos rastućim problemima, pristalice Gerana u ruskom Ministarstvu odbrane ne nameravaju da ga otpišu do kraja rata. Razlog je jednostavan: određeni broj dronova i dalje prolazi do ciljeva, naročito kada se lansiraju u velikom broju.
Prema navodima, u martu i aprilu zabeleženo je oko 6.500 lansiranja ili incidenata, dok je u maju taj broj porastao na 8.150. Ranije je kroz ukrajinsku PVO prolazilo oko 600 dronova, dok se sada, zbog samog broja lansiranih platformi, taj broj povećao na oko 800.
Takvi podaci ne govore u prilog brzom napuštanju Gerana. Čak i ako procenat obaranja raste, apsolutni broj dronova koji stižu do ciljeva može ostati visok ako se poveća obim napada. To je klasična logika zasićenja protivvazdušne odbrane: nije presudno koliko je sistem efikasan protiv pojedinačne mete, već da li može da izdrži talas.
U Moskvi, prema procenama analitičara, nema planova za smanjenje proizvodnje konvencionalnih Geranja. Proizvodna baza u Tatarstanu nije stvorena da bi se brzo ugasila. Dodatno, ruska odbrambena industrija ima sopstveni interes da se program nastavi, jer proizvodnja dronova dugog dometa donosi milijarde i stvara čitav industrijski ekosistem.
Tu se otvara osetljivo pitanje troškova. Prema pojedinim navodima, ruski odbrambeni budžet ove godine mogao bi premašiti preliminarne procene za najmanje 28 milijardi dolara. Istovremeno, zvanična prognoza rasta ruskog BDP-a za 2026. godinu snižena je na 0,4 odsto, iako se ranije očekivalo 1,3 odsto. U takvim uslovima, pitanje opravdanosti masovne upotrebe Geranja više nije samo vojno, već i ekonomsko.
Geran kao mamac, ne samo kao udarno oružje
Geranj na benzinski pogon nastaviće da se koristi i zato što njegova misija nije uvek direktno uništenje cilja. On često služi kao sredstvo za odvlačenje pažnje, iscrpljivanje i otvaranje prostora za vrednije platforme, pre svega krstareće rakete.
U takvoj ulozi Geran je element preopterećenja PVO. Protivnik mora da ga prati, gađa, troši municiju, aktivira radare i otkriva položaje. Čak i kada ne pogodi cilj, može da učestvuje u širem napadu kao jeftiniji sloj koji priprema prostor za skuplja sredstva.
Međutim, prema procenama zapadnih medija, u martu se prvi put navodno dogodilo da je Ukrajina poslala više bespilotnih letelica na rusku teritoriju nego što je Rusija poslala na ukrajinsku. To ukazuje da se odnos u ratu dronova menja. Kijev više nije samo strana koja se brani od masovnih napada Geranima, već i strana koja sve više gradi sopstveni sistem udara po ruskoj pozadini.
U tom kontekstu posebno se pominje ukrajinski FP-1, koji trenutno navodno čini polovinu pogođenih ciljeva u ruskoj pozadini. Njegova cena je smanjena sa oko 100.000 na oko 50.000 dolara zahvaljujući radu ukrajinsko-zapadnih konstruktora, čime je postao uporediv sa cenom ruskog Geranja-2.
Kao primer efekta je oštećenje korvete Baltičke flote Bojkij u doku u Kronštatu posle napada FP-1. Ako dron vredan oko 50.000 dolara onesposobi ili ozbiljno ošteti plovilo vredno oko 400 miliona dolara, onda se ista ekonomija rata koju je Rusija pokušavala da nametne Ukrajini okreće protiv nje.
Trka u kojoj obe strane moraju da menjaju alat
Ruska strana će vremenom razvijati preciznija i pouzdanija sredstva za uništavanje ukrajinskih dronova. Ukrajinsko-zapadna strana će, sa svoje strane, morati da uvodi nova rešenja, bilo povećanjem proizvodnje dronova Ljuti i FP-1, bilo razvojem potpuno drugačijih sistema.
U analizama ruskih stručnjaka zaključak glasi da će Moskva u nekom trenutku morati da napusti praksu oslanjanja na masovnu proizvodnju klasičnih Geranja kao glavni model. Po takvim ocenama, to je tehnologija koja je već ušla u fazu moralnog zastarevanja, jer je ukrajinska strana pronašla način da je sve efikasnije neutrališe.
U ratu iscrpljivanja, to je ključna promena: oružje koje je nekada bilo ekonomski povoljno može izgubiti prednost ne zato što prestaje da radi, već zato što protivnik nauči da ga obara jeftinije nego što ga napadač proizvodi i modernizuje.
Geran-2 se već koristio ne kao udarni dron sa unaprijed unjetim koordinatama za napad na nepokretne ciljeve duboko u pozadini protivnika,nego kao neka vrsta lutajuće municije opremljen optoelektričnim(termičkim) sistemom i senzorima,kao i dvosmjernom vezom(sa operatorom)i korišten je za napade na pokretne ciljeve(koje izabere operater).To mu je nova unapredjena uloga koju treba do maksimuma iskoristiti.