Povratak kineske udarne grupe nosača aviona Liaoning u matičnu luku otvorio je novo poglavlje u sve napetijem nadmetanju Kine i Japana na moru i u vazduhu. Kineski državni mediji tvrde da su japanski brodovi i avioni tokom vežbi u udaljenim morskim zonama više puta pratili, nadzirali i izbliza uznemiravali kinesku grupu, dok je ona sprovodila operacije u Zapadnom Pacifiku, Južnom kineskom moru i drugim neimenovanim regionima.
Udarna grupa nosača aviona Liaoning isplovila je 19. maja ka Zapadnom Pacifiku. Prema kineskim navodima, tokom celog boravka na moru održavala je visok stepen pripravnosti, upravo zbog stalnog prisustva japanskih snaga u blizini. Peking te aktivnosti opisuje kao „provokativno uznemiravanje izbliza“, dok bi Tokio verovatno isto ponašanje predstavio kao praćenje kineskih vojnih aktivnosti u prostoru od neposrednog interesa za Japan.
Tvrdnje kineskih medija usledile su posle izveštaja da je japanski razarač JS Asahi pratio kinesku grupu nosača aviona i da je bio uključen u bliski susret, odnosno sukob u manevrisanju, sa kineskom fregatom klase 054B Luohe. Sama činjenica da se u istom prostoru nalaze nosač aviona, japanski razarač i kineska fregata pokazuje koliko je Zapadni Pacifik postao gusto vojno područje u kojem greška, agresivan manevar ili pogrešna procena mogu brzo da prerastu u ozbiljan incident.
Lijaoning vežbao pod japanskim nadzorom
Kineska grupa nosača aviona nije, prema dostupnim navodima, samo plovila kroz sporni prostor. Tokom vežbi je kontinuirano manevrisala u više zona za obuku, uspostavljala sveobuhvatan sistem ranog upozoravanja i izviđanja, lansirala borbene avione sa palube nosača i prilagođavala borbene formacije u skladu sa japanskim aktivnostima u blizini.
To znači da su kineske snage pokušavale da vežbaju realan scenario, ne samo rutinski izlazak na more. Nosačka grupa morala je da održava situacionu sliku, prati japanske brodove i avione, štiti sopstvenu formaciju i istovremeno izvodi zadatke koji su deo standardnog paketa za nosač aviona: poletanja, borbene izlete, promenu rasporeda snaga i reakciju na spoljašnje pritiske.
Posebno je važan podatak da su vežbe uključile prve javno objavljene zajedničke manevre kineske grupe nosača aviona i grupe amfibijskih jurišnih brodova, koju je predvodilo plovilo klase Tip 075 (Hainan). Time kineska mornarica ne vežba samo klasičnu zaštitu nosača, već koordinaciju više velikih borbenih grupa na dalekom moru.
Takva kombinacija ima drugačiju težinu od pojedinačne plovidbe nosača aviona. Nosač Lijaoning donosi vazdušnu komponentu, dok Tip 075 predstavlja amfibijski element. Zajedno, oni omogućavaju Pekingu da testira šire operacije, od projekcije vazdušne moći do podrške desantnim ili kombinovanim pomorskim zadacima.
Vežbe su dodatno obuhvatile sukobe sistema protiv sistema između obale i mora, taktičke letove aviona sa nosača i grupne operacije potrage i spasavanja. To pokazuje da kineska mornarica pokušava da poveže obalne, pomorske i vazdušne elemente u jednu funkcionalnu celinu, ne samo da prikaže nosač aviona kao simbol prestiža.
Tenzije porasle posle dolaska Sanae Takaiči
Odnosi Kine i Japana dodatno su se pogoršali posle izbora nove japanske premijerke Sanae Takaiči. Prema kineskom tumačenju, ona je već u prvim danima mandata zapretila mogućom vojnom intervencijom u sukobu između Narodne Republike Kine na kopnu i Republike Kine na Tajvanu.
Peking i Tajpej decenijama funkcionišu u stanju nedovršenog građanskog rata, gde obe strane imaju sopstvenu političku realnost, ali je pitanje Tajvana za Kinu i dalje centralna državna tema. Upravo zato japanske izjave o mogućoj vojnoj intervenciji Peking ne posmatra kao diplomatsku retoriku, već kao direktan bezbednosni izazov.
U onome što je protumačeno kao odgovor na takve poruke, u decembru je došlo do neviđenih vazdušnih susreta. Lovci J-15B kineske mornaričke avijacije su 6. decembra, iznad međunarodnih voda jugoistočno od Okinave, ostvarili radarski zahvat nad japanskim lovcima F-15. To je bio signal koji Tokio nije mogao da ignoriše.
Mediji sa Tajvana izvestili su da je japansko vojno rukovodstvo bilo ozbiljno uznemireno, čak „prestrašeno“, rezultatima dva susreta. Razlog je bio posebno neprijatan za Japan: prijemnici radarskog upozorenja na američki isporučenim lovcima mogli su da upozore pilote tek nakon što je kineski J-15B već ostvario borbeni radarski zahvat.
J-15B protiv F-15J: neprijatno buđenje za Tokio
Japanski izvori navodno su primetili da radar F-15J može da prati kineski J-15B na udaljenosti od oko 100 kilometara. Sa druge strane, J-15B može da prati F-15 na udaljenosti od oko 170 kilometara, čak i prema najkonzervativnijoj proceni.
Takav odnos nije sitna tehnička razlika, već problem borbene inicijative. Avion koji ranije otkriva protivnika, ranije ga prati i ranije ostvaruje radarski zahvat ima prednost u donošenju odluke, manevru i potencijalnom lansiranju oružja. Zbog toga su analitičari susret dva tipa lovaca opisali kao „otreznjujuće buđenje“ za japanski vojni aparat.
Japan se godinama oslanjao na F-15J kao jednu od glavnih platformi svoje vazdušne odbrane. Međutim, kineska mornarička avijacija, posebno u kombinaciji sa nosačima aviona i daljim razvojem palubnih lovaca, sada pokazuje da taj odnos više nije jednostran u korist Tokija.
U januaru je japansko Ministarstvo odbrane izvestilo o naglom povećanju broja hitnih poletanja lovaca Vazdušnih snaga za samoodbranu u decembru 2025. godine. Japanski lovci su tog meseca 79 puta podizani radi presretanja stranih vojnih aviona koji su se približavali japanskom vazdušnom prostoru.
Mesec ranije bilo je samo 33 takva poletanja. Decembarski incidenti činili su 17,6 odsto od ukupno 448 presretanja tokom cele godine. Kineski vojni avioni bili su razlog za 53 decembarska poletanja, dok su ruski avioni bili odgovorni za 23.
Zapadni Pacifik ulazi u novu fazu pritiska
Sukobi, praćenja i bliski susreti između kineskih i japanskih snaga verovatno neće nestati. Naprotiv, sve ukazuje na to da će njihov intenzitet ostati visok. Kina šalje nosačke grupe sve dalje od svojih obala, Japan prati te aktivnosti, a pitanje Tajvana dodatno podiže cenu svakog manevra.
Za Peking, plovidba Lijaoninga i zajedničke vežbe sa grupom Tip 075 pokazuju da kineska mornarica prelazi iz priobalnog okvira u operacije na dalekom moru. Za Tokio, kineski nosači, palubni lovci i sve agresivnija aktivnost oko Okinave predstavljaju direktan pritisak na japansku bezbednosnu arhitekturu.
Incidenti oko Lijaoninga nisu izolovana pomorska epizoda, već deo šire promene odnosa snaga u Zapadnom Pacifiku. Japan pokušava da prati i ograniči kinesko širenje, Kina testira sposobnost svojih velikih pomorskih formacija pod pritiskom, a svaki susret brodova i aviona postaje proba živaca, tehnike i spremnosti za mnogo ozbiljniji scenario.
