Ruska serija višenamenskih nuklearnih podmornica projekta 885M Jasenj-M dobija novu jedinicu. U brodogradilištu Sevmaš u Severodvinsku položena je kobilica podmornice „Murmansk“, nove nuklearne platforme koja nastavlja program gradnje jedne od najvažnijih klasa ruskih podmorničkih snaga.
Svečano polaganje održano je u Sevmašu, glavnom ruskom centru za izgradnju nuklearnih podmornica. Izgradnju su zvanično pokrenuli vrhovni komandant Ratne mornarice Rusije admiral flote Aleksandar Mojsejev, generalni direktor Ujedinjene brodograđevinske korporacije Andrej Pučkov i generalni direktor Sevmaša Mihail Budničenko.
Ime „Murmansk“ dodeljeno je po naređenju vrhovnog komandanta ruske mornarice. Sam izbor imena nije slučajan. Murmansk je jedno od najvažnijih ruskih arktičkih i pomorskih uporišta, direktno vezano za Kolsko poluostrvo, Severnu flotu i izlaz ruskih podmornica ka Barencovom moru, Norveškom moru i severnom Atlantiku.
Nova podmornica je deveta jedinica klase Jasenj-M projekta 885M, odnosno osma serijska podmornica ako se kao početak serije računa vodeći „Kazanj“. Time ruska mornarica nastavlja postepeno širenje nuklearnih višenamenskih snaga, uprkos pritisku rata, sankcijama, opterećenju vojne industrije i dugim rokovima izgradnje tako složenih platformi.
Sevmaš nastavlja seriju
U operativnoj službi trenutno se nalaze vodeća podmornica modernizovane klase „Kazanj“ i prve tri serijske jedinice: „Novosibirsk“, „Krasnojarsk“ i „Arhangelsk“. „Kazanj“ i „Arhangelsk“ služe u Severnoj floti, dok su „Novosibirsk“ i „Krasnojarsk“ raspoređeni u Tihookenaskoj floti.
Pored njih, u Severnoj floti se nalazi i „Severodvinsk“, prva podmornica osnovnog projekta Jasenj, prethodnica modernizovane serije 885M. Ona se često posebno izdvaja jer pripada izvornom projektu 885, dok se kasnije jedinice vode kao modernizovani Jasenj-M.
Još četiri podmornice projekta 885M već su u različitim fazama izgradnje: „Perm“, „Uljanovsk“, „Vladivostok“ i „Voronjež“. Polaganjem „Murmanska“, broj jedinica u gradnji povećava se na pet. Takav tempo potvrđuje da Moskva ne posmatra Jasenj-M kao ograničen eksperimentalni program, već kao dugoročnu okosnicu višenamenskih nuklearnih podmornica.
Za sada nema zvanične informacije kojoj floti će „Murmansk“ pripasti nakon završetka gradnje i ispitivanja. Pošto Pacifička flota već prima nove jedinice ove klase, moguće je da bi nova podmornica mogla da bude namenjena upravo tom pravcu. Ipak, raspored može više puta biti promenjen tokom izgradnje, u zavisnosti od potreba mornarice, tempa završetka drugih podmornica i procene ruskog Generalštaba.
Podmornica za lov, udar i odvraćanje
Jasenj-M nije strateška podmornica sa balističkim raketama, već višenamenska nuklearna podmornica. Njena uloga je šira: lov na protivničke podmornice, napadi na površinske sastave, izviđanje, praćenje nosačkih grupa i udari krstarećim raketama po kopnenim ciljevima.
Prema dostupnim podacima, podmornice klase Jasenj-M imaju deplasman od oko 13.800 tona, maksimalnu dubinu zarona od 520 metara, posadu od 64 člana, autonomiju plovidbe do 100 dana i podvodnu brzinu do 31 čvora. Već sama kombinacija veličine i relativno male posade pokazuje visok stepen automatizacije, što je jedna od karakteristika ove klase.
Primarno raketno naoružanje čine sistemi Kalibar, Oniks i Cirkon. Kalibar daje sposobnost udara po kopnenim ciljevima i plovilima na velikim udaljenostima, Oniks predstavlja supersoničnu protivbrodsku pretnju, dok Cirkon donosi hipersoničnu dimenziju i znatno kraće vreme reakcije za protivničku odbranu.
Upravo ta kombinacija čini Jasenj-M posebno opasnom klasom. Jedna podmornica može da ugrozi brodsku grupu, pomorske komunikacije, obalsku infrastrukturu i ciljeve duboko na kopnu. U ruskoj doktrini takva platforma ima vrednost koja prevazilazi samu brojnost, jer protivnika tera da angažuje ogromne protivpodmorničke resurse za njeno praćenje.
Poboljšana prikrivenost, smanjen akustični potpis, automatizovani sistemi i velika vatrena moć predstavljaju osnovu modernizovanog projekta 885M. Za rusku mornaricu, to je posebno važno jer se njena velika površinska okeanska flota sporo obnavlja, dok nuklearne podmornice ostaju realniji instrument za delovanje protiv jačih mornarica.
Zašto je Murmansk važan signal
Polaganje „Murmanska“ ima i simboličku i praktičnu težinu. Simboličku, zato što ime nosi direktnu arktičku poruku. Praktičnu, zato što pokazuje nastavak serijske proizvodnje platformi koje Rusija vidi kao zamenu za starije sovjetske višenamenske i raketne podmornice.
Jasenj-M delimično preuzima zadatke koje su ranije nosile klase Akula i Oskar II. Od prve preuzima lovačku i protivpodmorničku logiku, a od druge udarnu protivbrodsku dimenziju. Rezultat je velika nuklearna podmornica koja ne pripada jednoj uskoj kategoriji, već objedinjuje više uloga.
Takva konstrukcija ima i cenu. Podmornice ove klase su skupe, složene i grade se godinama. Svaka jedinica traži razvijenu industrijsku bazu, visokokvalifikovanu radnu snagu, nuklearni pogon, senzore, borbene sisteme, raketno naoružanje i dug ciklus ispitivanja. Upravo zato svako novo polaganje kobilice pokazuje da je program i dalje jedan od prioriteta ruske brodogradnje.
U operativnom smislu, nova jedinica neće brzo ući u službu. Od polaganja kobilice do predaje mornarici kod nuklearnih podmornica obično prolaze godine. Ipak, za mornaričko planiranje važan je kontinuitet. Rusija sada već gradi niz jedinica koje će u narednoj deceniji popunjavati Severnu i Pacifičku flotu, dva pravca koja su ključna za njeno nuklearno i konvencionalno odvraćanje na moru.
Od „Arhangelska“ do „Murmanska“
Pre samo nekoliko dana, 5. juna, pisali smo o podmornici „Arhangelsk“, jednoj od najnovijih jedinica klase Jasenj-M, koja je u Barencovom moru lansirala protivbrodsku krstareću raketu P-800 Oniks i pogodila cilj na udaljenosti od oko 200 kilometara. Taj događaj nije bio samo redovno gađanje, već demonstracija ruske podmorničke prisutnosti u arktičkom prostoru koji se direktno naslanja na severne prilaze NATO-a.
„Arhangelsk“ je tada pokazao protivbrodsku stranu klase Jasenj-M: sposobnost da iz podvodne zasede napadne površinsko plovilo i ostane deo šire igre između Severne flote, norveških voda, Barencovog mora i severnog Atlantika. Polaganje „Murmanska“ sada pokazuje drugu stranu iste priče. Rusija ne demonstrira samo ono što već ima u službi, već nastavlja da gradi sledeće jedinice iste klase.
Zbog toga „Murmansk“ nije izolovana vest iz brodogradilišta, već nastavak šireg pomorskog kursa. Dok se zapadne analize često bave stanjem ruske površinske flote, Severodvinsk nastavlja da proizvodi platforme koje NATO prati sa mnogo više opreza. Jasenj-M spaja smanjeni akustični potpis, snažan sonar, veliku automatizaciju i raketni arsenal koji uključuje Kalibar, Oniks i Cirkon. Svaka nova jedinica te klase znači još jednu podmornicu koju će protivnik morati da traži, prati i drži pod nadzorom u prostoru gde je greška u proceni najskuplja.
