Francuska je izabrala domaći projekat Thundart konzorcijuma Safran-MBDA za zamenu svojih zastarelih raketnih artiljerijskih sistema dugog dometa, čime je odbila američku ponudu za M142 HIMARS. Odluka je doneta u trenutku kada francuska vojska raspolaže sa svega devet modernizovanih lansera LRU, a svi oni ulaze u završnu fazu životnog veka.
Francuska raketna artiljerija dugo se oslanjala na američki sistem M270 MLRS. U početku je vojska imala 57 lansera, ali je posle potpisivanja Konvencije o kasetnoj municiji 2008. godine Pariz odlučio da ne modernizuje celu flotu. Umesto toga, samo 13 lansera nadograđeno je na francuski standard LRU, koji omogućava upotrebu GPS-vođenih raketa M31 kalibra 227 mm.
Preostala vozila su rasformirana ili poslata u skladišta. Time je Francuska zadržala mali, ali precizniji raketni kapacitet. Rat u Ukrajini i tempo savremenih operacija pokazali su da je taj broj nedovoljan.
Kao što smo tada preneli, između 2022. i 2024. godine Francuska je Ukrajini donirala četiri LRU lansera. Francuska kopnena vojska tako je ostala sa samo devet sistema, svi dodeljeni 1. artiljerijskom puku. Sama komanda je priznala problem, navodeći da su ovi sistemi „kritično nedovoljni za savremene razmere vojnih operacija“.
LRU izlazi iz upotrebe, Thundart ulazi u planove
Dodatni pritisak dolazi iz roka trajanja. Do 2027. godine preostalih devet LRU sistema dostići će kraj svog životnog veka. Zbog toga je Francuska još 2023. pokrenula program zamene domaćim sistemom dugog dometa, pod okvirom Frappe Longue Portée Terrestre, odnosno FLP-T.
Na odbrambenoj izložbi u Parizu projekat Thundart konzorcijuma Safran-MBDA proglašen je pobednikom konkursa. Ministarstvo odbrane planira nabavku do 26 novih lansera do 2030. godine, a zatim povećanje flote na 52 sistema do 2035. godine.
Time je Francuska odbila ponudu Lockheed Martina, koji je obećavao isporuku američkog M142 HIMARS-a francuskoj vojsci samo 18 meseci nakon potpisivanja ugovora. Ta ponuda je bila brže rešenje, ali ne i suvereno. Izbor Tandarta pokazuje da je Pariz prednost dao domaćoj industriji, francuskom lancu snabdevanja i kontroli nad budućim razvojem municije.
Raketa od 150 kilometara na šasiji Scania 8×8
U aprilu 2026. MBDA je, komentarišući prve testove rakete Thundart, saopštila da su pouzdanost i performanse premašile očekivanja. Raketa je još u razvoju, ali već sada se navodi domet do 150 kilometara, u poređenju sa oko 70 kilometara za raketu M31 koju koriste postojeći LRU sistemi.
Bojeva glava Thundarta teška je 100 kilograma, dok M31 nosi oko 90 kilograma. Pogonski sistem razvija Roxel, francuska kompanija sa iskustvom u motorima na čvrsto gorivo, dok modul za navođenje dolazi iz Safranovog programa AASM, poznatog po vazduh-zemlja oružju HAMMER. Oba ključna elementa su francuska.
Za lansirnu platformu izabrana je teretna šasija Scania France 8×8. Vozilo će moći da nosi osam raketa, da se kreće putevima brzinom do 80 kilometara na čas i da ima domet do 600 kilometara. Takva konfiguracija omogućava brzo raspoređivanje, dejstvo sa distance i brzo premeštanje posle lansiranja, što je danas ključno zbog dronova, protivbaterijskih radara i udara po artiljerijskim položajima.
Thundart ne povećava samo domet francuske raketne artiljerije. On menja i način na koji Francuska planira dubinske udare. Sa 150 kilometara dometa, jedinice mogu da gađaju ciljeve daleko iza neposredne linije kontakta: logističke čvorove, komandna mesta, artiljerijske pozicije, skladišta municije i sisteme PVO.
Nastavak priče koju je otvorio TANDART
Podsetimo, već smo pisali o prvom bojevom lansiranju rakete TANDART, koje su 14. aprila izveli timovi MBDA i Safran Electronics & Defense na poligonu Il du Levant, uz podršku DGA EM. Tada je istaknuto da test nije bio samo demonstracija koncepta, već potvrda pogonskog sistema, navođenja i ključnih inženjerskih rešenja.
Thundart je prvi put prikazan kao koncept 2024. godine i opisan je kao potpuno francuski razvoj. Posebno je zanimljivo što je od početne faze projektovanja do realnog lansiranja prošlo samo 18 meseci. U evropskoj vojnoj industriji, gde se razvoj često meri godinama i decenijama, taj tempo je pokazao da je program dobio politički i industrijski prioritet.
Taj prethodni tekst ukazao je i na širu računicu: Tandart, odnosno Thundart u aktuelnoj nomenklaturi programa, nije samo nova raketa, već deo francuskog pokušaja da zatvori jednu od najozbiljnijih praznina u kopnenim snagama. Sada je taj proces dobio konkretan oblik. Safran i MBDA više nisu samo kandidati sa uspešnim testom, već izabrani nosioci francuske zamene za LRU. Prva faza donosi lanser sa osam raketa, dometom od 150 kilometara i domaćim navođenjem i pogonom. Druga ambicija FLP-T programa ostaje razvoj sistema dometa između 500 i 1.000 kilometara za operativne dubinske udare.
Francuska tako odustaje od bržeg američkog rešenja i bira sporiji, ali politički važniji put. Umesto HIMARS-a, Pariz kupuje vreme za sopstvenu raketnu artiljeriju, sopstvenu municiju i sopstveni lanac proizvodnje.
