Islamska revolucionarna garda Irana saopštila je da je ujutru 28. maja 2026. godine izvela napad na američku vojnu vazduhoplovnu bazu, kao direktan odgovor na američki napad u blizini aerodroma u lučkom gradu Bandar Abas. Prema iranskoj agenciji Tasnim, operacija je počela u 4:50 po lokalnom vremenu.
IRGC nije precizirao koja je baza pogođena, ali je naveo da je cilj bio američki vojni objekat koji Teheran opisuje kao izvor agresije. U istom saopštenju poručeno je da će svako ponavljanje američkih napada izazvati još odlučniji odgovor, uz tvrdnju da odgovornost za svaku novu eskalaciju leži na agresoru.
Kuvajtska vojska je istog dana potvrdila da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane korišćeni za presretanje raketa i dronova u vazdušnom prostoru zemlje. Portparol kuvajtske vojske saopštio je da je presretnuto nekoliko ciljeva, dok su letovi civilne avijacije privremeno obustavljeni. Kuvajtske vlasti pozvale su građane da ostanu oprezni, a eksplozije koje su se čule u različitim delovima zemlje objašnjene su uspešnim dejstvom protivvazdušne odbrane.
Prema iranskom tumačenju, napad je bio odgovor na noćne američke vazdušne udare na iranske mete kod Bandar Abasa. Prema američkoj strani, ti udari su izvedeni jer su iranski dronovi i lansirni položaji predstavljali neposrednu pretnju američkim brodovima, komercijalnom brodarstvu i plovidbi kroz Ormuski moreuz.
Ormuski moreuz kao okidač nove eskalacije
Prethodno je došlo do incidenta u Ormuskom moreuzu, kada je američki tanker za prevoz nafte pokušao da prođe kroz strateški prolaz sa isključenim radarskim sistemom. Prema iranskim novinskim agencijama i pojedinim zapadnim izvorima, tanker je bio primoran da se zaustavi i vrati nakon što su brodovi mornarice IRGC-a ispalili upozoravajuće hice.
Iranska strana tvrdi da je tanker ignorisao standardne bezbednosne procedure i obaveštenja o tranzitu, što je izazvalo sumnju iranskih patrolnih čamaca. Pošto plovilo, prema toj verziji, nije reagovalo na radio upozorenja, iranska vojska je ispalila nekoliko hitaca upozorenja i naterala ga da se okrene.
Američka strana je nakon toga pokrenula vazdušni napad u blizini Bandar Abasa. Pentagon tvrdi da je cilj bio zemaljski kontrolni centar za bespilotne letelice, za koji Vašington navodi da je koordinisao aktivnosti snaga IRGC-a u Ormuskom moreuzu. Centralna komanda SAD opisala je napad kao ciljan, odmeren i odbramben, uz tvrdnju da nije bilo žrtava niti značajne štete.
Prema američkim zvaničnicima, iranski dronovi bili su lansirani prema američkom ratnom brodu i trgovačkom brodu, ali su oboreni pre nego što su stigli do ciljeva. Jedan visoki izvor rekao je Rojtersu da su američke snage uništile lansirnu jedinicu za dronove i četiri drona kamikaze. Dopisnik Aksiosa Barak Ravid, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, naveo je da su SAD oborile četiri iranska drona koja su lansirana ka američkom komercijalnom brodu, a zatim pogodile kopnenu lansirnu platformu u Bandar Abasu koja se spremala da lansira petu bespilotnu letelicu.
Tri eksplozije kod Bandar Abasa
Iranski mediji, uključujući agenciju Fars, izvestili su da su se istočno od Bandar Abasa čule tri eksplozije i da su iranski sistemi protivvazdušne odbrane bili aktivirani nekoliko minuta. Nije bilo izveštaja o žrtvama ili većoj materijalnoj šteti.
Pentagon je ponovio da su američke akcije bile odmerene, isključivo odbrambene i usmerene na očuvanje prekida vatre. Američki zvaničnici su naglasili da su udari izvedeni tek nakon što je Iran otvorio vatru na američki brod, primoravajući ga da se vrati.
Ovo je druga serija američkih udara na Iran za nedelju dana. Prethodni „odbrambeni udari“ izvedeni su 25. maja na iranske raketne lansirne sisteme i čamce koji su, prema tvrdnji SAD, pokušavali da postave mine.
Iran, sa druge strane, tvrdi da su njegove akcije u moreuzu usmerene na kontrolu bezbednosti plovidbe i poštovanje propisa. Za Teheran, Ormuski moreuz nije samo međunarodni plovni pravac, već prostor neposredno uz njegovu obalu u kojem prisustvo američkih brodova i komercijalnih tankera pod sumnjivim režimom plovidbe predstavlja bezbednosni rizik.
Kuvajt u centru presretanja
Po prvi put od početka primirja, Iran je pokrenuo masovniji napad na američki vojni objekat u Kuvajtu, koristeći balističke rakete i samoubilačke dronove. Kuvajt je ključni američki saveznik u Persijskom zalivu, sa više objekata koje koriste američke snage, uključujući kamp Arifdžan.
Kuvajtske oružane snage potvrdile su da su sistemi protivvazdušne odbrane dejstvovali protiv neprijateljskih raketa i dronova. U saopštenju objavljenom na platformi X navedeno je da su eksplozije koje su građani čuli bile rezultat uspešnih presretanja.
Privremena obustava civilnog vazdušnog saobraćaja pokazuje koliko brzo lokalna eskalacija u Ormuskom moreuzu može da pogodi širi region. U trenutku kada se balističke rakete i dronovi presreću iznad teritorije Kuvajta, američko-iranski sukob prestaje da bude ograničen samo na moreuz i prelazi u bezbednosni problem za države Zaliva koje na svojoj teritoriji imaju američke vojne objekte. Umeđuvremenu, Iran je rano jutros ponovo napao američku bazu u Kuvajtu.
Pregovori se nastavljaju pod raketama
Nova eskalacija dogodila se usred indirektnih pregovora između SAD i Irana, uz posredovanje Katara i Pakistana. Predmet pregovora su iranski nuklearni program, regionalna bezbednost, plovidba kroz Ormuski moreuz i širi okvir deeskalacije.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je govorio o napretku u pregovorima, ali je istovremeno naglasio da Vašington neće ublažiti sankcije Teheranu dok ne bude zadovoljan iranskim predlozima. Komentarišući trenutnu situaciju, Tramp je rekao da još nije zadovoljan iranskim predlogom i zapretio da će, ako ne bude pomaka, jednostavno odustati.
Američki državni sekretar Marko Rubio, međutim, poručuje da je sporazum sa Iranom i dalje moguć. Time Vašington pokušava da drži otvorena dva pravca istovremeno: vojni pritisak u moreuzu i diplomatski kanal preko posrednika.
Za Teheran je situacija drugačije postavljena. Iranska vojska upozorava da će svaki novi američki ili izraelski udar izazvati snažniji odgovor. U praksi, to znači da pregovori mogu da se nastave, ali pod uslovom da američke operacije ne pređu prag koji Iran smatra novom agresijom.
IRGC objavljuje snimke PVO protiv MQ-9 i F-35
Iranski Korpus čuvara islamske revolucije objavio je 26. maja snimke za koje tvrdi da prikazuju sukobe iranske protivvazdušne odbrane sa američkim letelicama iznad Persijskog zaliva. Jedan snimak, prema tvrdnji IRGC-a, prikazuje obaranje američkog drona MQ-9 Reaper. Drugi prikazuje protivvazdušnu raketu koja se sukobljava sa ciljem koji Iran identifikuje kao F-35 Lightning II. U saopštenju je navedeno i da je meta bio izviđački dron velikih visina RQ-4 Global Hawk.
Za Iran, objavljivanje takvih snimaka ima jasnu poruku. Teheran želi da pokaže da njegova PVO mreža nije uništena, iako su SAD i Izrael na početku rata tvrdili da je iranska protivvazdušna odbrana ozbiljno razbijena. Vremenom se pokazalo da je Islamska Republika obnovila veći deo odbrambenih sposobnosti, a nakon početka prekida vatre prijavljena su dodatna poboljšanja sistema.
MQ-9 Reaper je posebno važna meta. Ovaj američki borbeni dron košta više od 30 miliona dolara po komadu, može da ostane u vazduhu više od 27 sati i leti na visinama iznad 25.000 stopa. Koristi se za nadzor, izviđanje, praćenje ciljeva, navođenje udara i upotrebu preciznog naoružanja. Prema jednom nedavnom izveštaju, SAD su od početka rata protiv Irana izgubile više od dvadesetak ovih dronova, što bi predstavljalo oko 20 odsto flote u upotrebi i vrednost veću od milijardu dolara.
Za Vašington, gubici Reapera nisu samo finansijski problem. Oni pokazuju da se takvi dronovi sve teže mogu koristiti protiv protivnika koji ima obnovljenu i slojevitu PVO. Za Iran, svaki oboreni Reaper je dokaz da američka tehnologija nije nedodirljiva.
F-35 kao politička poruka
Još veću propagandnu težinu ima iranska tvrdnja da je PVO dejstvovala po američkom F-35. Reaper je sporiji i ranjiviji dron. F-35 je stelt lovac pete generacije, projektovan da smanji radarski odraz, probija složenu PVO i deluje kao deo mreže senzora i oružja.
Iran ovim snimkom ne pokušava samo da pokaže jedan borbeni događaj. Poruka je da čak i najskuplje američke platforme moraju da računaju na rizik iznad Persijskog zaliva. Iz samog snimka nije moguće nezavisno potvrditi sve detalje, ali politički efekat je jasan: Teheran želi da stavi do znanja da nije ostao bez sposobnosti da ugrozi američku avijaciju.
To se uklapa i u širu sliku oko sistema Bavar-373, iranskog dugometnog PVO sistema koji Teheran predstavlja kao domaći odgovor na zapadne i ruske sisteme velikog dometa. Za Iran, obnova PVO nije samo vojno pitanje, već deo unutrašnje i spoljne poruke da zemlja može da izdrži pritisak i nastavi da brani svoj vazdušni prostor.
Larak, mine i opasnost za plovidbu
IRGC tvrdi da su američki avioni bili gađani kao odgovor na ranije američke napade na ostrvo Larak u Ormuskom moreuzu. Američka Centralna komanda saopštila je da su tada pogođeni čamci koji su pokušavali da postave mine, kao i mesta za lansiranje raketa. Vašington je te napade opisao kao odbrambene akcije.
Prema izveštajima, u američkim udarima kod Laraka poginula su četiri Iranca, za koje se tvrdi da su bili pripadnici garde. Posle toga je iranska vojska upozorila da će Teheran snažnije odgovoriti na svaki novi američki ili izraelski napad.
Larak ima posebnu težinu zbog položaja u Ormuskom moreuzu. Kroz taj prolaz ide veliki deo svetskog energetskog transporta, a svaki incident sa tankerima, minama, dronovima ili raketama odmah utiče na regionalnu bezbednost i cene energenata.
Vašington pokušava da koči Izrael
U isto vreme, iz izraelskih izvora dolazi informacija da je Izrael obustavio bombardovanje Bejruta pod pritiskom Sjedinjenih Država. Tel Aviv će, prema izraelskoj štampi, nastaviti napade na južni Liban, gde sukobi sa Hezbolahom i dalje traju, ali će se uzdržati od novih udara po libanskoj prestonici.
Vašington se, prema tim navodima, kategorički protivi nastavku rata u Libanu jer bi veći napadi na Bejrut mogli da pokvare pregovore sa Iranom i izazovu novi talas iranskih udara na Izrael. Hezbolah je za Teheran ključni saveznik, pa bi veliki izraelski udar po Bejrutu mogao biti protumačen kao pokušaj širenja rata.
Još važnije je da Izrael, prema izraelskim izvorima, trenutno neće nastaviti direktnu vojnu akciju protiv Irana. Tramp je, kako se navodi, jedno vreme Netanjahuu davao neodređena obećanja da bi se napadi mogli nastaviti, ali je zatim procenio da nova upotreba sile protiv Teherana neće doneti rezultat i da bi mogla da sruši pregovore.
Posle toga je usledio poziv izraelskom premijeru sa jasnom zabranom udara na Iran. Izraelska štampa navodi da se napad na Iran trenutno ne razmatra, iako se prethodno spekulisalo da je samo pitanje vremena kada će biti izveden.
Trampova računica
Logički gledano, Tramp trenutno nema interes da nastavlja rat sa Iranom. Vojna akcija mogla bi da ugrozi pregovore, podigne cene energenata, dodatno optereti američke snage u Zalivu i pokvari unutrašnju političku atmosferu pred događaje koje Vašington želi da dočeka bez velikog rata, uključujući Svetsko prvenstvo 2026. i 250. godišnjicu Deklaracije o nezavisnosti SAD.
Postmatrano iz tog ugla, američka linija u ovom trenutku izgleda ovako: pregovori sa Iranom ostaju otvoreni, Izrael ne dobija zeleno svetlo za nove udare po Iranu, Bejrut se izuzima iz bombardovanja, ali se napadi na južni Liban nastavljaju. Istovremeno, SAD zadržavaju pravo da udaraju iranske položaje ako procene da dronovi, rakete ili čamci IRGC-a ugrožavaju američke brodove i komercijalnu plovidbu kroz Ormuski moreuz.
