Rusija i Belorusija završile su veliku fazu zajedničkih vežbi nuklearnih snaga, a ovi strateški treninzi izdvojili su se po jednom detalju koji ima veću težinu od samog broja angažovanih vojnika i platformi – tokom druge faze potvrđena su lansiranja šest različitih tipova raketa sposobnih za nošenje nuklearnog oružja. U pitanju nisu sistemi iste klase, niti pokrivaju iste zadatke. Naprotiv, upravo njihova raznovrsnost pokazuje način na koji je Rusija rasporedila svoje nuklearno odvraćanje po dometu, platformama, profilu leta i nameni.
Na jednom kraju nalaze se strateške interkontinentalne balističke rakete, namenjene udarima po ciljevima na međukontinentalnim daljinama. Tu spada RS-24 Jars, lansiran sa kosmodroma Pleseck ka poligonu na Kamčatki. Na drugom kraju su operativno-taktički sistemi poput Iskandera-M, koje su tokom vežbi koristile beloruske jedinice na poligonu Kapustin Jar. Između ta dva nivoa nalaze se sistemi različite namene: podmornička balistička raketa Sineva, vazdušno lansirani Kindžal, krstareće rakete koje nose bombarderi Tu-95MS i pomorska hipersonična raketa Cirkon.
Takav izbor nije slučajan. Vežba nije prikazala samo sposobnost pojedinačnog udara, već funkcionalnost celog nuklearnog lanca: kopno, more, vazduh, strateški domet, taktičko nuklearno odvraćanje, udare sa velikih daljina, niskoleteće krstareće putanje i hipersonične profile leta.
RS-24 Jars: kopnena okosnica strateškog odvraćanja
RS-24 Jars je najvažniji kopneni strateški sistem prikazan tokom vežbi. Raketa je prvi put ušla u službu 2010. godine i danas čini okosnicu ruskih mobilnih interkontinentalnih balističkih snaga. Njena glavna prednost je kombinacija dometa, mobilnosti i višestrukih nezavisno ciljanih bojevih glava.
Za razliku od starijih mobilnih sistema sa jednom bojevom glavom, Jars može da nosi više MIRV bojevih glava, što mu omogućava da jednim lansiranjem gađa više ciljeva ili da oteža rad protivraketne odbrane. Većina ovih raketa raspoređena je na drumskim mobilnim lanserima, dok se manji deo nalazi u silosima. Mobilna konfiguracija povećava preživljavanje, jer lanseri mogu da napuste stalne baze, rasprše se i sakriju na velikom prostoru.
Jars u ruskoj strukturi ima ulogu lakšeg i brojnijeg strateškog sistema, dok je RS-28 Sarmat predviđen kao teži silosni pandan, sa znatno većom nosivošću.
R-29RMU2 Sineva: produženi život starijih podmornica Delta IV
Drugi strateški sistem u vežbi bila je R-29RMU2 Sineva, lansirana sa podmornice klase Delta IV. Ova raketa pripada starijoj, ali i dalje važnoj komponenti ruskih pomorskih nuklearnih snaga. Podmornice Delta IV su sovjetskog porekla, manje su i imaju manje lansirnih cevi od savremenih Borej podmornica, ali zahvaljujući Sinevi ostaju relevantne.
Sineva ima domet dovoljan da pogađa ciljeve u Sjedinjenim Državama i Evropi bez potrebe da podmornica napušta arktička mora blizu Rusije. To je ključno jer su Delta IV podmornice ranjivije od novijih Boreja ako moraju da deluju u udaljenim okeanskim zonama. Zadržavanje u zaštićenijem arktičkom prostoru povećava im šanse za preživljavanje.
Za razliku od Bulave, kojom su opremljene Borej podmornice, Sineva nosi manji borbeni teret, ali i dalje ostaje ozbiljan strateški sistem do potpunog povlačenja Delta IV klase sredinom 2030-ih.
Iskander-M: taktičko nuklearno sredstvo na beloruskom pravcu
Iskander-M je u vežbi imao poseban političko-vojni značaj jer su ga koristile beloruske jedinice. Sistem je lansiran na poligonu Kapustin Jar, a njegova uloga je vezana za rusko-beloruski aranžman o raspoređivanju taktičkog nuklearnog oružja.
Iskander-M je balistički sistem kratkog dometa, ali njegova operativna vrednost je velika. Može da gađa komandna mesta, aerodrome, skladišta, PVO položaje, logističke čvorove i koncentracije snaga. U nuklearnoj konfiguraciji, njegova uloga je odvraćanje na evropskom teatru, posebno zbog blizine beloruskog prostora NATO granicama.
Belorusko učešće pokazuje da Moskva ne posmatra taktičko nuklearno odvraćanje samo kao ruski unutrašnji raspored, već i kao saveznički prednji sloj, gde Minsk dobija ulogu u operativnoj arhitekturi, dok krajnja kontrola nad nuklearnim arsenalom ostaje u ruskim rukama. Testiran je takođe i Iskander-K.
Kindžal: vazdušno lansirani produžetak Iskandera
Kindžal je vazdušno lansirana hipersonična raketa koju nose modifikovani MiG-31K/I. Po konstrukcionoj logici često se opisuje kao vazdušni ekvivalent Iskandera, ali avion nosač značajno menja njegovu operativnu vrednost.
Lansiranje sa velike visine i brzine povećava domet i skraćuje vreme reakcije protivnika. MiG-31, iako star po osnovnom dizajnu, ovde služi kao vrlo brza lansirna platforma. Kindžal može da dejstvuje po visoko vrednim ciljevima, uključujući komandne centre, infrastrukturu, baze i brodove, a u nuklearnoj ulozi predstavlja brzo sredstvo pozorišnog odvraćanja.
Njegova prednost je u kombinaciji brzine, dometa i fleksibilnosti raspoređivanja aviona nosača.
Tu-95MS i krstareće rakete H-101/H-102
Strateški bombarderi Tu-95MS tokom vežbe su lansirali krstareće rakete, najverovatnije iz porodice H-101/H-102. H-101 je konvencionalna verzija, dok je H-102 nuklearna. Ove rakete imaju domet koji se procenjuje na oko 5.000 kilometara i koriste profil leta namenjen izbegavanju protivvazdušne odbrane.
Tu-95MS je star avion, ali u ovoj ulozi ne mora da probija neprijateljsku PVO. Njegova funkcija je da iz dubine ruskog vazdušnog prostora lansira krstareće rakete velikog dometa. Time stara platforma ostaje relevantna zahvaljujući savremenom naoružanju.
Krstareće rakete iz vazduha dopunjuju balističke sisteme jer lete drugačijim profilom, mogu da zaobilaze zone PVO i napadaju iz pravaca koji nisu nužno očekivani. U brojnim izveštajima medija spomenute su i “hiperonične krstareće rakete”, ipak, nama nije najjasnije o čemu je tačno reč.
3M22 Cirkon: pomorski hipersonični sloj
Najspecifičniji sistem u vežbi bio je 3M22 Cirkon, hipersonična krstareća raketa lansirana sa fregate Admiral Gorškov u Barencovom moru. Cirkon je namenjen protivbrodskim i kopnenim udarima, uz deklarisanu brzinu do 9 maha i domet veći od 1.000 kilometara.
Njegova vrednost je u brzini, manevrisanju i mogućnosti lansiranja sa brodova i podmornica. Kada se integriše na nuklearne podmornice klase Jasen, Cirkon dobija širi strateško-operativni značaj, jer može doći iz pravaca koje je teško unapred pokriti.
U nuklearnoj konfiguraciji, Cirkon predstavlja posebno opasan taktički sistem za udare po pomorskim grupama, bazama, obalskoj infrastrukturi i komandnim objektima.
Ova vežba nije bila demonstracija jedne rakete, već celog spektra nuklearno sposobnih sredstava. Jars i Sineva pokazuju strateški nivo. Iskander-M i Kindžal pokrivaju evropski teatar i operativno-taktičke ciljeve. Tu-95MS sa H-101/H-102 daje dalekometni vazdušni pravac. Cirkon uvodi pomorski hipersonični sloj, sa sposobnošću udara po brodovima i kopnenim ciljevima.
