Karibi ponovo postaju pozornica ozbiljne geopolitičke krize. Američka udarna grupa nosača aviona predvođena nuklearnim nosačem USS Nimitz ušla je u Karipsko more i postavila kurs ka Kubi, dok istovremeno Vašington pojačava politički, ekonomski i vojni pritisak na Havanu.
Južna komanda SAD zvanično je 19. maja objavila dolazak grupe u region kratkom porukom: „Dobrodošli na Karibe, udarna grupa Nimitz“.
U sastavu grupe nalaze se nosač aviona USS Nimitz (CVN-68), 17. nosačko avijacijsko krilo (CVW-17), razarač USS Gridley (DDG-101) i logistički brod USNS Patuxent (T-AO-201).
Iako Pentagon tvrdi da se radi o delu redovne operacije „Južna mora 2026“, tajming raspoređivanja izazvao je ogromnu pažnju jer dolazi praktično istovremeno sa naglim zaoštravanjem američke retorike prema Kubi.
Posebno je zanimljivo što je američka mornarica grupu poslala baš uoči 20. maja, datuma koji kubanska emigracija u Majamiju obeležava kao „Dan nezavisnosti Kube“.
Istog dana kada je USS Nimitz stigao u Karibe, američko Ministarstvo pravde objavilo je optužnicu protiv bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra zbog obaranja dva civilna aviona organizacije „Braća za spasavanje“ još 1996. godine.
Incident se dogodio 24. februara 1996, kada su kubanski MiG-29 oborili dve letelice Cessna 337 Skymaster organizacije kubanskih emigranata iz Majamija. Havana je tada tvrdila da su avioni narušili kubanski vazdušni prostor, dok je istraga Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva zaključila da je incident izveden iznad međunarodnih voda.
U to vreme Raul Kastro bio je ministar odbrane Kube, a sada američki mediji otvoreno spekulišu da bi optužnica mogla postati pravni okvir za scenario sličan onom koji je Vašington ranije pokušavao protiv Nikolas Madura u Venecueli.
Donald Tramp dodatno je podigao temperaturu izjavom da je „optužnica protiv Kastra i uklanjanje Madura jasna poruka socijalističkim saveznicima u Havani“.
„Ovo je naša hemisfera i oni koji je destabilizuju suočiće se sa posledicama“, poručio je Tramp.
Poslednjih meseci Vašington praktično steže obruč oko Kube.
Od januara 2026. uvedeno je više od 240 novih sankcija, presretnuto najmanje sedam tankera sa naftom namenjenih ostrvu, dok je izvršna naredba potpisana 1. maja dodatno pogodila energetski, rudarski, finansijski i odbrambeni sektor.
Posledice su već ozbiljno vidljive.
Prema dostupnim informacijama, Kuba je izgubila između 80 i 90 procenata energetskog uvoza, što je izazvalo ogromne nestanke struje širom zemlje. U pojedinim delovima ostrva građani su bez električne energije provodili i do 25 sati dnevno.
Istovremeno, kubanski predsednik Miguel Dijaz-Kanel optužio je Vašington da pokušava da pripremi teren za agresiju.
„Kuba ima apsolutno i legitimno pravo da se brani od vojnog napada, a takav napad bi doveo do masakra sa nepredvidivim posledicama“, upozorio je kubanski lider.
Američki mediji u međuvremenu sve otvorenije govore o mogućim opcijama Bele kuće.
Politico je objavio da Tramp razmatra i diplomatske i vojne scenarije za Kubu, mada konačna odluka još nije doneta. Paralelno sa tim, New York Times piše da se u Vašingtonu ozbiljno razmatra „venecuelanski scenario“ za Havanu.
Zanimljivo je da se u nekim ranijim najavama nije pominjao USS Nimitz, već druga američka grupa nosača aviona predvođena USS Abraham Lincolnom klase Nimitz, za koju je Tramp ranije rekao da bi mogla biti preusmerena ka Kubi „nakon Irana“.
Dolazak USS Nimitz dodatno je simboličan jer se radi o poslednjem velikom raspoređivanju najstarijeg aktivnog američkog nosača aviona pre njegovog povlačenja iz službe. Pentagon je dva meseca ranije produžio njegov operativni vek do marta 2027. godine.
Sama američka mornarica opisuje Nimitz kao simbol projekcije sile „od Tajvanskog moreuza do Persijskog zaliva“, a sada i Kariba.
Za Moskvu, Peking i deo država Latinske Amerike, ovakvo raspoređivanje izgleda mnogo više kao demonstracija sile nego kao rutinska mornarička vežba.
Posebno u trenutku kada Vašington praktično otvoreno govori o promeni režima u Havani.
Situacija dodatno podseća na logiku Hladnog rata jer se Karibi ponovo pretvaraju u prostor direktnog strateškog pritiska između velikih sila, samo što se ovog puta umesto sovjetskih brodova i kubanskih raketa govori o sankcijama, nosačima aviona, ekonomskom gušenju i mogućim specijalnim operacijama.
Upravo zato dolazak USS Nimitz pred Kubu daleko prevazilazi običnu mornaričku misiju. To je politički signal koji Havana veoma jasno razume.
