Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, SIPRI, objavio je godišnji pregled svetskih vojnih rashoda, a brojke za 2025. godinu postavljaju novi rekord. Globalni budžet za odbranu procenjen je na 2,887 biliona dolara, što predstavlja rast od 2,9 odsto u odnosu na cilj za 2024. godinu i jedanaestu uzastopnu godinu povećanja potrošnje.
Trend kontinuiranog rasta potvrđuje da su bezbednosne tenzije postale trajna stavka u državnim budžetima, bez obzira na regionalne razlike i političke promene.
Sjedinjene Države i prag od bilion dolara
Sjedinjene Američke Države ostaju na prvom mestu sa vojnim rashodima od 954 milijarde dolara. To je nominalno 7,5 odsto manje nego 2024. godine, što analitičari povezuju sa činjenicom da tokom godine nisu odobreni novi paketi finansijske vojne pomoći Ukrajini.
Ipak, pad se ocenjuje kao privremen. Već usvojeni budžet za 2026. godinu premašuje prag od jednog biliona dolara, čime se potvrđuje da Vašington zadržava dominantnu poziciju u globalnoj vojnoj potrošnji.
Kina: 31 godina uzastopnog rasta
Na drugom mestu nalazi se Kina sa 336 milijardi dolara. Peking je u 2025. godini povećao vojnu potrošnju za 7,4 odsto, čime je zabeležen 31. uzastopni godišnji rast budžeta za odbranu.
Ovaj kontinuitet rasta ukazuje na dugoročnu strategiju modernizacije oružanih snaga i stabilno povećavanje vojnih kapaciteta, bez naglih oscilacija.
Rusija treća, Evropa menja tempo
Rusija je na trećem mestu sa 190 milijardi dolara, uz povećanje od 5,9 odsto u 2025. godini. Time ostaje u vrhu globalne liste, iza dve najveće ekonomije sveta.
Među pet država sa najvećim vojnim budžetima našle su se i Nemačka i Indija. Berlin je izdvojio 114 milijardi dolara i prvi put od 1990. godine premašio NATO cilj od dva odsto BDP-a, dostigavši 2,3 odsto nacionalnog dohotka za vojsku.
Indija je potrošila 92 milijarde dolara, uz rast od 8,9 odsto. Povećanje se dovodi u vezu sa bezbednosnim očekivanjima i tenzijama sa Pakistanom, posebno uoči događaja u maju 2025. godine.
Izveštaj SIPRI-ja potvrđuje da je globalna vojna potrošnja ušla u novu fazu stabilnog i višegodišnjeg rasta. Najveće sile nastavljaju da povećavaju ili održavaju visoke budžete, dok se prag od jednog biliona dolara sve češće pominje kao realnost, a ne projekcija.
