Američki predsednik Donald Tramp objavio je trodnevni prekid vatre između Rusije i Ukrajine, koji bi trebalo da važi 9, 10. i 11. maja, u danima vezanim za obeležavanje Dana pobede. Prema njegovoj objavi na društvenoj mreži Truth Social, sporazum podrazumeva potpunu obustavu svih vojnih aktivnosti i veliku razmenu zarobljenika po principu 1.000 za 1.000.
Tramp je poručio da je inicijativa potekla direktno od njega i zahvalio Vladimiru Putinu i Volodimiru Zelenskom što su pristali da je podrže. U istoj objavi naglasio je da Dan pobede ima posebno mesto u Rusiji, ali i da je Ukrajina, kako je naveo, odigrala značajnu ulogu u Drugom svetskom ratu.
„Sa zadovoljstvom objavljujem da će u ratu između Rusije i Ukrajine biti na snazi trodnevni prekid vatre, 9, 10. i 11. maja. Praznik u Rusiji je Dan pobede, ali isto važi i za Ukrajinu, jer je i ona igrala značajnu ulogu u Drugom svetskom ratu. Ovaj prekid vatre će uključivati obustavu svih vojnih aktivnosti, kao i razmenu 1.000 zarobljenika iz svake zemlje“, napisao je Tramp.
Američki predsednik je dodao da se nada da bi ovo moglo da označi „početak kraja“ rata koji je nazvao dugim, smrtonosnim i okrutnim. Prema njegovim rečima, pregovori o potpunom okončanju sukoba su u toku, a strane su, kako tvrdi, svakog dana sve bliže rešenju.
Ruska strana je ubrzo potvrdila prihvatanje inicijative. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da je Moskva pristala na Trampov predlog o prekidu vatre od 9. do 11. maja, kao i na razmenu zarobljenika sa Kijevom u formatu „hiljadu za hiljadu“.
„Po nalogu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, potvrđujem prihvatanje inicijative koju je upravo predložio predsednik SAD Donald Tramp o prekidu vatre za razmenu ratnih zarobljenika između Rusije i Ukrajine“, rekao je Ušakov.
Ova odluka dolazi u trenutku izuzetno visokih tenzija oko 9. maja, datuma koji za Rusiju ima ogroman istorijski i politički značaj. Prethodnih dana iz Moskve su stizala upozorenja da bi svaki pokušaj ukrajinskog napada na rusku prestonicu tokom proslave Dana pobede mogao da izazove masivan odgovor na Kijev, uključujući i udare na centre za donošenje odluka.
Prethodno je Rusija već najavila prekid vatre za 8. i 9. maj, povodom 81. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, od 8. maja u 23 časa po beogradskom vremenu ruske snage su obustavile neprijateljstva u zoni specijalne vojne operacije. Moskva je tada naglasila da očekuje da i ukrajinska strana učini isto.
Međutim, Kijev je u početku odbio ruski predlog. Visoki ukrajinski zvaničnik, koji je govorio anonimno, rekao je za Kyiv Independent da Ukrajina ne vidi razlog da poštuje prekid vatre samo zbog parade. Savetnik ukrajinskog ministra odbrane Sergej Sternenko dodatno je 6. maja nagovestio da Kijev možda neće poštovati primirje 9. maja.
Podsetimo, pre Trampove objave, Volodimir Zelenski je ostavljao otvorenu mogućnost novih akcija protiv Rusije uoči Parade pobede u Moskvi. U poruci na Telegramu rekao je da će Ukrajina delovati „ogledalski“ i da će konačne odluke zavisiti od razvoja situacije. Istovremeno je optužio Rusiju da je odbila ukrajinski predlog za privremeni „režim tišine“ 5. i 6. maja, tvrdeći da je Kijev spreman da radi na miru i „dostojanstvenom okončanju“ sukoba.
Posebnu težinu dobile su izjave iz Moskve nakon nastupa Zelenskog na samitu Evropske političke zajednice u Jerevanu 4. maja. Prema ruskoj strani, ukrajinski lider je tada dao agresivne i preteće izjave o mogućnosti poremećaja proslave Dana pobede u Moskvi. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova naglasila je da niko od prisutnih evropskih predstavnika nije reagovao na te izjave.
Zaharova je potom upozorila strane ambasade i međunarodne organizacije da se prema ruskim upozorenjima odnose sa najvećom ozbiljnošću. Pozvala je diplomatske misije i strane državljane da blagovremeno napuste Kijev u slučaju da ukrajinska strana pokuša da sprovede napade tokom proslave Dana pobede.
„Rusko Ministarstvo spoljnih poslova snažno poziva vlasti vaše zemlje i rukovodstvo vaše organizacije da se prema ovoj izjavi odnose sa najvećom odgovornošću i obezbede blagovremenu evakuaciju osoblja diplomatskih i drugih misija, kao i građana, iz grada Kijeva, zbog neizbežnog odmazdnog udara ruskih oružanih snaga na Kijev, uključujući centre za donošenje odluka, u slučaju da kijevski režim sprovede svoje kriminalne terorističke planove tokom proslave Dana pobede“, poručila je Zaharova.
Rusko Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da se Rusija, uprkos vojnim mogućnostima, do sada uzdržavala od udara na centar Kijeva iz humanitarnih razloga. Istovremeno je upozorilo da bi pokušaj napada na Moskvu 9. maja doveo do masovnog odgovora.
U tom kontekstu, Trampova inicijativa deluje kao pokušaj da se istovremeno zaustavi neposredna eskalacija i politički uokviri trenutak oko Dana pobede. Američki predsednik je porukom na Truth Social praktično stavio sebe u ulogu posrednika koji je direktno izdejstvovao saglasnost Moskve i Kijeva.
Prekid vatre povezan je i sa telefonskim razgovorom Trampa i Putina koji je, prema dostupnim navodima, održan ranije istog dana. Putin je otkrio da je sa američkim predsednikom razgovarao o zajedničkoj borbi protiv nacizma tokom Drugog svetskog rata i pobedi saveznika. To pitanje je razmatrano i na radnom sastanku Saveta bezbednosti Rusije uoči 9. maja.
„Nedavno smo razgovarali o ovom pitanju u telefonskom razgovoru sa predsednikom Sjedinjenih Država. Podsetili smo se kako smo se zajedno borili protiv nacizma i kako smo zajedno pobedili“, rekao je Putin, govoreći o zemljama antihitlerovskog saveza.
Tramp je u isto vreme pokušao da simbolički preuzme deo istorijskog narativa. Ranije je 8. maj 2026. zvanično proglasio Danom pobede u Drugom svetskom ratu u Sjedinjenim Državama. U proklamaciji je naveo da su Amerikanci, zajedno sa saveznicima, 8. maja 1945. slomili nacizam u Evropi. Posebno je istakao ulogu američkih trupa u Evropi i Africi, kao i žrtve Sjedinjenih Država u ratu, koje je procenio na više od 250.000 vojnika.
„Sada, ja, Donald Dž. Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu ovlašćenja koje mi je dato Ustavom i zakonima Sjedinjenih Američkih Država, ovim proglašavam 8. maj 2026. godine Danom pobede u Drugom svetskom ratu“, navodi se u proklamaciji.
Ipak, formalno gledano, Drugi svetski rat završen je 2. septembra 1945. godine, potpisivanjem japanske kapitulacije. U Evropi se 8. maj obeležava kao Dan pobede u Evropi, dok Rusija i veći deo postsovjetskog prostora Dan pobede obeležavaju 9. maja, zbog vremenske razlike u trenutku stupanja na snagu nemačke kapitulacije.
Upravo zato se sadašnji prekid vatre ne može posmatrati samo kao vojno-tehnička pauza. On ima i snažnu simboličku dimenziju. Za Rusiju je 9. maj centralni državni i istorijski datum, dok za Ukrajinu taj period ostaje deo složenog nasleđa Drugog svetskog rata i sovjetske prošlosti.
Tramp pokušava da taj simbolički trenutak pretvori u diplomatski kapital. Njegova tvrdnja da je prekid vatre „početak kraja“ rata zvuči ambiciozno, ali teren ostaje mnogo komplikovaniji. Ukrajina je prethodno odbijala ruski predlog, Moskva je pretila odmazdom u slučaju napada na paradu, a evropske zemlje su ostale gotovo potpuno tihe pred Zelenskijevim najavama i ruskim upozorenjima.
Prema Trampovoj objavi, tokom tri dana trebalo bi da bude obustavljena sva vojna aktivnost. Ukoliko se to zaista sprovede, to bi bio jedan od najvidljivijih prekida borbi poslednjih meseci. Razmena 1.000 zarobljenika sa svake strane imala bi dodatnu političku težinu, jer bi pokazala da komunikacija između Moskve i Kijeva, uz američko posredovanje, ipak funkcioniše.
Istovremeno, rizik ostaje visok. Ukoliko jedna strana optuži drugu za kršenje primirja, naročito u danima oko 9. maja, privremeni prekid vatre mogao bi da se pretvori u uvod u još oštriju eskalaciju. Upravo zato će naredna tri dana pokazati da li je Trampova inicijativa zaista diplomatski pomak ili samo kratka pauza u ratu koji se nastavlja čim prođu praznici.
