Na kraju piste: šta se krije na najvećim svetskim „grobljima“ aviona?

U buci medijskog rata provukla se i vest koju je objavio nemački Bild kako Amerikanci nameravaju da svoje tankere ”KC-135 stratotanker” koji se nalaze na čuvanju u bazi ”Dejvis Montan” aktiviraju za potrebe sukoba s Iranom. Prema nepotvrđenim podacima jedna od letelica stara je 68 godina.

Amerikanci svakako imaju svoje razloge što to rade (ako je to istina), pa sada ne možemo ulaziti u to. Možda je vest lažna, ali činjenica da takva ”odlagališta” postoje nije sporna. Stoga se njome bavimo. Namerno koristimo ovu sitagmu ”groblje aviona” jer ona najviše asocira na poslednju fazu u trajanju nekog sredstva.

Ona je inače i usvojena u međunarodnog kolokvijalnoj terminologiji pa nema razloga da je izbegavamo. Istina je da su to trajna odlagališta ili skladišta na kojima se potrošena ili nepotrebna oprema čuva ili odatle šalje na reciklažu (utilizaciju) ili kanibalizaciju.

Svaka letelica (ako ima sreće) prođe taj put – od probnog leta, službe u trupi pa do neminovnog kraja na nekom od odlagališta. Letelice se zaštite, odnosno konzerviraju, ili ostave u otpisanom stanju, u zavisnosti od planova kompanija koje se bave ovom vrstom ”otpada”. 

Zbog čega se čuvaju avioni, bez obzira na to što je njihova borbena sudbina uglavnom izvesna?

 Skladištenjem i konzervacijom u suvim uslovima trajnost odloženog materijala može biti višedecenijska pa se letelice čuvaju za sledeće potrebe:

• Kanibalizacija: mnogo delova koji se više ne proizvode, a jesu u radnom stanju, skidaju se i dalje koriste. Štaviše, kod skupih projekata (kakav je bio konkord), jedan primerak je nov odložen radi upotrebe delova. Tako je bilo lakše da čuvaju delove.

• Reciklaža: avion je veoma skupo sredstvo, a u njegovu cenu ulaze najbolji materijali i vrhunska izrada povišenih standarda. Stoga gotovo da nema dela na avionu koji se ne može iskoristiti kao ”sekundarna sirovina”. Avioni su pravi rudnik dragocenih materijala (aluminijuma, titanijuma, raznih legura, kilometara kablova i provodnika, itd). 

• Rezerva na čuvanju: bez obzira što je to najređa i najskuplja stavka u odlaganju aviona, postoji teorijska mogućnost da se mnogi od tih aviona vrate u službu (bespilotne letelice, vođene mete), pa čak i u osnovnoj nameni. U SAD postoji i strateška rezerva aviona koje Ministarstvo odbrane može prodati cele ili u delovima zainteresovanim kupcima (tip 4000). 

Postoje dva osnovna tipa odlagališta aviona – za vojne i komercijalne letelice, a ima ih i mešovitih. Ne razlikuju se mnogo, osim u administrativnom smislu (vlasništvo i nadležnost). Odlagališta komercijalnih aviona su pristupačnija i stalno su aktivna zahvaljujući brojnim reciklažnim kompanijama koje se specijalizovano bave utilizacijom i preprodajom delova, materijala i opreme.

Nekoliko emisija popularne serije ”Nacionalna geografija” veoma slikovito prikazuju kako i s koliko veštine se ”čerupaju” te letelice. I najmanji šrafovi su predmet komercijalnog plasmana i zarade, a u mnogim novim avionima svoj drugi život provode sedišta, kablovi i provodnici, stakla, itd, itd. 

Glavna pustinjska odlagališta 

Sva najveća odlagališta nalaze se u SAD.

• Najveće svetsko skladište aviona je 309. grupa za održavanje i regeneraciju vazduhoplova (309^th Aerospace Maintenance and Regeneration Group – AMARG). Ono se nalazi u vazduhoplovnoj bazi ‘‘Dejvis-Montan” u Tusonu, Arizona (Davis-Monthan Air Force Base in Tucson, Arizona). Na njemu se prosečno nalazi od tri do četiri hiljade vojnih letelica. Prostire se na oko 2600 akri, odnosno oko 105.000 ari (preko hiljadu hektara), ili oko 1.300 fudbalskih terena. To je glavno odlagalište RV SAD.

• Pustinja Mohava (Mojave Air and Space Port) u Kaliforniji. Sama pustinja prostire se preko četiri države – Arizone, Kalifornije, Jute i Nevade. Nalazi se oko 150 kilometara severno od Los Anđelesa. U ovoj bazi nalaze se otpisani komercijalni avioni. U njoj je pored ovog odlagališta i Centar za kosmička istraživanja sa odlagalištem svemirskih letelica, odnosno kapsula.   

• Viktorvil (Victorville, Kalifornija). To je još jedna velika lokacija (The Southern California Logistics Airport – SCLA), 100 kilometara severoistočno od Los Anđelesa. Ovde se takođe nalaze stariji komercijalni avioni. Za rastavljanje i kanibalizaciju jedne letelice potrebno je oko sto radnih sati. Inače, broj otpisanih komercijalnih aviona naglo se povećao posle pandemije Kovid 19, kada su mnoge kompanije iskoristile priliku da umesto skupe dezinfekcije jednostavno otpišu avione. 

Kategorije skladištenja

Postoje četiri osnovne kategorije skladištenja u AMARGU:

• Tip 1000 (dugoročno): avioni se čuvaju netaknuti u zaštićenom skladištu radi eventualne upotrebe. Nijedan deo s njih se ne uklanja bez posebne dozvole nadležnih.
• Tip 2000: rekuperacija; avioni se čuvaju, rastavljaju i koriste za rezervne delove. Često se može čuti i izraz kanibalizacija.
• Tip 3000 (prolazno ili leteće skladištenje): avioni se čuvaju netaknuti s periodičnim aktiviranjem motora radi kondicioniranja sklopova i hidraulike.  
• Tip 4000 (Višak potreba Ministarstva odbrane -DoD): avioni se prodaju celi ili u delovima.

”Groblja” aviona u svetu 

Nisu Amerikanci jedini koji na ovaj način rešavaju problem upotrebljenih letelica. One jesu problem zbog svoje veličine, skupog i napornog načina demontaže. U samim SAD, pored ove tri navedene baze, nalazi se još deset odlagališta od kojih je većina u vlasništvu najvećih avio-kompanija.

U svetu su poznata i druga odlagališta:

• Australija – Alis Springs (Alice Springs, Northern Teritory). To je najveće odlagalište van SAD.
• Kanada – Saskatun (Saskatoon, Saskatchewan). U njoj se nalaze avioni foker (Fokker F-28) kompanije Kanadske regionalne linije (Canadian Regional Airlines) i Er Kanada Džez (Air Canada Jazz).
• Kanada – Mauntivju (Mountainview, Ontario) nalazi se odlagalište RV Kanade (RCAF).
• Kirgistan – Manas. U ovoj bazi čuvaju se avioni iz sovjetske ere počevši od 1991. godine.
• Holandija: Enšede erport Tvente (Enschede Airport Twente). Nema podataka o trenutnom brojnom stanju na čuvanju.
• Španija – Teruel (Aragon). Nema podatka da li se na njoj trenutno nalaze otpisane letelice.  
• Francuska – Tarbes–Lourdes–Pyrénées Airport. Nalazi se na krajnjem jugu Francuske, blizu granice sa Španijom. To je najveće evropsko odlagalište aviona na kojima je najviše aviona Airbus A380. Njime upravlja kompanija Tarmak Aerosejv (Tarmac Aerosave).
• Velika Britanija:
  • St. Athan u Velsu, služi kao odlagalište komercijalnih aviona.
  • Kotsvold Erport (Cotswold Airport) u Gločesteru. Njime upravlja Er Selvidž Internešenel (Air Salvage Internationa), vodeća evropska kompanija u ovoj oblasti.
  • Royal Air Force Shawbury u Šropširu, Zapadni Midlends. Nije više aktivna. U toj bazi čuvani su avioni od kraja Drugog sv. rata pa sve do 1972. godine. 
• Rusija: 
  • Monjino (Centralni muzej Ratnog vazduhoplovstva). Ovaj poznati muzej koji dnevno obiđe mnogo posetilaca iz celog sveta nalazi se u Moskovskoj oblasti i vrlo je pristupačan. Ima veliki broj retkih aviona i helikoptera u stalnoj postavci, ali i van nje.
  • Vazduhoplovni muzej Uljanovsk. Nalazi se u oblasti srednje Volge i u njemu se čuva najveći broj komercijalnih modela. Ima ih više hiljada, a među njima se izdvaja Tu-114, kao i retke vrste helikoptera.
  • Žukovski je mešoviti aerodrom koji pored komercijalnih kompanija koristi i Institut za letna istraživanja ”Gromov”. Nalazi se oko 40 kilometara od centra Moskve. Na sporednim pistama nalaze se desetine napuštenih ili konzerviranih aviona, uključujući i glavnu zvezdu – Su-47.
  • Vozdviženka – na Dalekom istoku Rusije nalazi se baza  u kojoj se čuva 18 strateških bombardera Tu-22M. Najveći broj njih je u fazi ruiniranja.
  • Hodinki – na nekadašnjem najstarijem moskovskom aerodromu nalazilo se ”groblje” borbenih letelica kao što su Su-27 i MiG-21. Većina tih letelica je isečena i pretvorena u sekundarnu sirovinu ili prodata kolekcionarima. Neke se nalaze u privatnim muzejima kakvih u Podmoskovlju, ali i širom Rusije, ima mnogo. Po pravilu, ispred zavoda vazduhoplovno-tehničkog industrijskog kompleksa uvek se nalaze na pijedestalu konzervirani i dobro očuvani primeci aviona, a ima ih i ispred borbenih i sportskih vazduhoplovnih baza. 

Kod nas se preostali primerci neupotrebljive tehnike nalaze na otvorenom oko Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu. Na vojnim aerodromima u Batajnici i Lađevcima takođe se nalaze odloženi avioni koji čekaju odluku o daljoj sudbini.