Na vojnoj paradi održanoj nedavno u Teheranu, u okviru kampanje „Žrtva za domovinu“, pažnju posmatrača privukla je mala, cilindrična bespilotna letelica za koju analitičari smatraju da veoma podseća na izraelsku lutajuću municiju L-Spike 1X, ranije poznatu kao Spike Firefly, koju proizvodi kompanija Rafael Advanced Defense Systems.
Snimke parade emitovala je televizija Al Alam, a na njima se jasno vidi sistem čiji oblik, dimenzije i konfiguracija ukazuju na snažnu sličnost sa originalnim izraelskim modelom. Iako iranske vlasti nisu objavile tehničke podatke niti zvanični naziv ovog sistema, brojni detalji ukazuju da je reč o kopiji ili barem konceptualno inspirisanom rešenju.
Originalni Firefly, odnosno L-Spike 1X u modernizovanoj verziji, razvijen je kao lutajuća municija namenjena pešadijskim jedinicama, posebno za urbano ratovanje. Njegova svrha je omogućavanje napada na neprijatelja iza zaklona, bez izlaganja sopstvenih vojnika direktnoj vatri. Sistem ima prepoznatljiv cilindrični dizajn sa dva elektromotora koji pokreću dva suprotno rotirajuća rotora sa po dve lopatice, što omogućava vertikalno poletanje i sletanje, lebdenje i relativno tihi rad.
Konstrukcija municije podeljena je na tri osnovna segmenta. Prvi je senzorski paket, koji uključuje nehlađenu termovizijsku kameru i dnevni elektrooptički senzor, uz senzor blizine sposoban da prati i zahvata pokretne ciljeve. Drugi segment čini baterija koja obezbeđuje autonomiju od oko 15 minuta, dok je treći deo rezervisan za teret.
Nosivost osnovne verzije podrazumeva fragmentacionu bojevu glavu mase oko 350 grama. Kod unapređene varijante L-Spike 1X težina bojeve glave povećana je na približno 420 grama. Sistem može biti konfigurisan i bez bojeve glave, zamenom tereta dodatnom baterijom, čime se autonomija produžava na oko 30 minuta u izviđačkom režimu.
Domet upravljanja iznosi oko 1.500 metara na otvorenom prostoru, odnosno oko 500 metara u urbanim uslovima. Letelica postiže brzinu do 60 kilometara na čas, dok u završnoj fazi napada može dostići oko 70 kilometara na čas pri obrušavanju na cilj.
Iranska verzija, prema snimcima sa parade, zadržava gotovo sve ove ključne karakteristike spoljašnjeg izgleda. Ipak, uočena je jedna razlika u rasporedu motora. Kod originalnog Firefly-a i nadograđenog L-Spike 1X motori su postavljeni odvojeno, jedan u gornjem, a drugi u srednjem delu trupa. Kod iranske kopije oba motora deluju smešteno u srednjem segmentu konstrukcije. Ova promena može biti rezultat drugačijeg tehničkog rešenja, ali i pokušaja pojednostavljivanja proizvodnje.
Ostaje otvoreno pitanje kako je Iran došao do tehnologije koja je do nedavno bila rezervisana za izraelske jedinice. Jedna od mogućnosti jeste da su iranske snage bezbednosti pronašle neeksplodiranu municiju ili zaplenile netaknut primerak tokom dvanaestodnevnog rata u junu prošle godine, kada su izraelski komandosi, prema tvrdnjama Teherana, izvodili operacije unutar teritorije Islamske Republike.
Drugi mogući scenario jeste da je Iran došao do ostataka ili tehničkih uzoraka preko svojih saveznika u regionu, poput Hezbolaha u Libanu ili Hamasa u Pojasu Gaze. Ovakvi kanali prenosa tehnologije u regionu nisu bez presedana, ali za sada nema javno dostupnih dokaza koji bi potvrdili ovu hipotezu.
Kodni naziv iranske verzije nije objavljen, niti su saopštene tehničke specifikacije. Ipak, ako je sistem funkcionalno uporediv sa originalnim L-Spike 1X, to bi značilo da Teheran dobija novu sposobnost u domenu preciznih taktičkih udara malog dometa, posebno u urbanim i poluurbanim uslovima.
Pojavljivanje ovog sistema na paradi, organizovanoj kao deo kampanje tokom američko-izraelskog rata protiv Irana, ima i simboličku dimenziju. Pored vojne poruke, prikazivanje letelice nalik izraelskoj tehnologiji šalje signal o tehnološkoj adaptaciji i sposobnosti kopiranja savremenih sistema.
U kontekstu aktuelnih sukoba, lutajuća municija male mase i kratkog dometa postala je bitan element taktičkog arsenala. Ako se potvrdi da je Iran uspeo da reprodukuje ili funkcionalno replicira L-Spike 1X, to bi predstavljalo još jedan primer brzog širenja tehnologija koje su do nedavno bile ograničene na mali broj proizvođača.
