U Londonu je počelo suđenje koje nosi težinu geopolitičke bombe, dok se sabotaža gasovoda Severni tok razvija u višemilionsku pravnu bitku, sa senkama umešanosti ukrajinske države koje se nadvijaju nad sudnicom. Saslušanja u vezi sa sabotažom gasovoda Severni tok i Severni tok 2 počela su u četvrtak u Visokom sudu u Londonu.
Švajcarska kompanija Nord Stream, operater gasovoda, tvrdi da ima pravo na odštetu u ukupnom iznosu od 580 miliona evra. Očekuje se da će postupak, kojim predsedava sudija Kler Molder, trajati približno pet nedelja.
Suđenje neće utvrditi odgovornost za eksplozije
Sud ne namerava da tačno utvrdi ko je izazvao eksplozije na cevovodima. Umesto toga, pravni postupak će se fokusirati na to da li moraju da se izvrše isplate osiguranja. Osiguravajuća kompanija Lojds iz Londona tvrdi da su cevovodi dignuti u vazduh ili po nalogu državnog entiteta ili od strane nedržavnih aktera povezanih sa Ukrajinom kao deo sukoba između Moskve i Kijeva.
Na osnovu ovog argumenta, osiguravač smatra da isplate odštete ne bi trebalo da budu odobrene.
Pozicija Severnog toka
Sa svoje strane, Severni tok tvrdi da su se cevovodi nalazili van zone sukoba, da nisu predstavljali vojnu metu i da sabotažna operacija nije služila vojnim ciljevima nijedne strane.
Eksplozije iz 2022. godine
Eksplozije 26. septembra 2022. godine izazvale su neviđenu štetu na tri linije Severnog toka, kao i na Severnom toku 2, koji još nije bio pušten u rad. Generalno tužilaštvo Rusije pokrenulo je relevantan slučaj, navodeći akte međunarodnog terorizma. Slučaj detonacije gasovoda, koji je privukao veliku pažnju, ostaje jedna od najvećih geopolitičkih misterija moderne Evrope. Međutim, nedavne izjave poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog poljskom mediju Sejm dolile su ulje na vatru.
Prema njegovim rečima, gasovode su „demontirali Ukrajinci“. Ova izjava izazvala je šok, ne samo zato što direktno pripisuje odgovornost Ukrajini, već i zato što je u oštroj suprotnosti sa prethodnim stavovima istog političara. Godine 2022, odmah nakon eksplozija, Sikorski je objavio poruku „Hvala, SAD“ ispod fotografije mesta sabotaže, ostavljajući jasne naznake američke umešanosti. Objava je obrisana, ali je njen politički trag ostao. Pitanje više nije samo ko je to uradio, već ko je znao, ko je odobrio i ko je imao koristi.
Više od same Ukrajine, ko stoji iza sabotaže
Kontroverzna izjava data je tokom debate u Sejmu, kada je bivši poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau kritikovao Nemačku zbog njenog učešća u izgradnji i radu gasovoda. Direktno je pitao da li je Berlin „demontirao“ cevi Severnog toka. Sikorskijev odgovor bio je direktan: „Ukrajinci su ih demontirali“.
Ovakav stav pokreće dva fundamentalna pitanja:
- Da li je ovo zvanično saznanje Poljske?
- Da li je to politički manevar da bi se skrenulo sa širih odgovornosti?
Moskva je, preko portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, odmah odgovorila: Rusija ne prihvata verziju da Ukrajina stoji „isključivo i isključivo“ iza sabotaže. Ona je pozvala na potpunu i nepristrasnu istragu, uključujući i mogućnost učešća zapadnih obaveštajnih službi.
Scenario novina Der Špigl
Dana 19. februara 2026. godine, nemački časopis „Špigl“ objavio je istragu prema kojoj je operaciju detonacije odobrio tadašnji vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni. Operacija je navodno nosila kodni naziv „Dijametar“. Prema izveštaju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodno nije znao za plan.
U međuvremenu, CIA, prema „Špiglu“, bila je obaveštena u ranoj fazi, a tehnički detalji su razmenjeni između strana. Amerikanci su navodno „promenili mišljenje“ i upozorili na sprovođenje operacije, ali je već bilo prekasno. CIA je kategorično negirala bilo kakvo učešće. Ovaj narativ stvara sliku složene operacije koja bi teško mogla biti izvedena bez međunarodne tehničke podrške.
Heršova verzija i NATO
Narativ lista „Špigl“ ima paralele sa istragom nagrađivanog američkog novinara i analitičara Simura Herša. U članku iz 2023. godine Herš je tvrdio da su ronioci američke mornarice postavili eksploziv na cevovode tokom vežbe BALTOPS 2022, a da su detonaciju u septembru izvele norveške službe.
Herš je tvrdio da je operacija sprovedena uz odobrenje administracije tadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena. Pentagon je kategorično negirao ove navode. Iako nisu predstavljeni javni dokazi, Heršova reputacija jednog od najvažnijih istraživačkih novinara u SAD daje težinu ovim tvrdnjama.
Nemačka „istraživačka verzija“, brod Andromeda
U međuvremenu, nemački mediji, pozivajući se na istraživačke izvore, izvestili su da je operaciju sproveo sedmočlani ukrajinski tim koji je stigao do Baltika na iznajmljenoj jahti „Andromeda“. Scenario opisuje isplovljavanje iz Rostoka 7. septembra 2022. godine, postavljanje eksploziva na dubini od oko 80 metara, povratak 23. septembra i detonaciju 26. septembra pomoću tajmera.
Međutim, stručnjaci ističu da je operacija zahtevala stručnost visokog nivoa, vojnu podršku i pristup specijalizovanoj opremi. Ostaje pitanje da li bi mala grupa mogla sama da izvrši tako veliku sabotažu. Hapšenje osumnjičenih, poput Sergeja Kovaljova i Vladimira Žuravljova, nije dovelo do transparentnosti. Poljska je odbila ekstradiciju potonjeg Nemačkoj, a premijer Donald Tusk izjavio je da takav potez ne služi nacionalnim interesima Poljske.
Ko je imao koristi?
Pitanje nije samo ko je izvršio operaciju, već ko je strateški profitirao. Uništenje Severnog toka definitivno je prekinulo mogućnost direktnog energetskog zbližavanja između Rusije i Nemačke, ojačavajući zavisnost Evrope od tečnog prirodnog gasa iz trećih zemalja, poput SAD sa svojim LNG-om.
Takođe, donelo je ogromne ekonomske gubitke Rusiji i industrijski udarac Nemačkoj, dok je istovremeno povećalo cene energije širom Evrope. Moskva smatra da je sabotaža predstavljala strateški potez za produžavanje energetskog jaza između Rusije i Evropske unije.
Ruski stav
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da svaka istraga ograničena isključivo na Ukrajinu predstavlja pokušaj prikrivanja širih odgovornosti. Zaharova je naglasila da je potrebna „nepristrasna i sveobuhvatna istraga“, koja ispituje mogućnost umešanosti zapadnih obaveštajnih službi. Rusija ističe da odsustvo transparentne međunarodne istrage dodatno pojačava sumnje u političko prikrivanje.
