Ruske snage su juče popodne i tokom noći pokrenule masovni kombinovani napad na ciljeve širom teritorije pod kontrolom Kijeva. Razmere udara odmah su izazvale polemike o njegovom obimu. Protivnički izvori tvrde da je lansirano 44 rakete i čak 659 jurišnih dronova, dok ruski izvori navode da je ispaljeno najmanje 55 raketa različitih tipova, bez preciziranja ukupnog broja bespilotnih letelica. Bez obzira na razlike u ciframa, činjenica je da su požari i razaranja registrovani u više regiona, od prestonice do juga zemlje.
Spektar korišćenog oružja bio je širok. Pored dronova „Geranj“, korišćene su krstareće rakete H-101, pomorske „Kalibar“, balističke „Iskander-M“ i taktičke H-59. Upravo kombinacija različitih tipova projektila, različitih brzina i putanja, ukazuje na pokušaj zasićenja i iscrpljivanja protivvazdušne odbrane.
Prema dostupnim informacijama, najmanje sedam raketa „Iskander“ pogodilo je fabriku odbrambene industrije „Majak“ u Kijevskoj oblasti, kao i termoelektranu Bela Crkva u blizini prestonice. U Dnjepropetrovskoj oblasti pogođeni su fabrika „Dnjepropres“ i zgrada SBU u regionalnom centru. U Odesi su ruske rakete pogodile Odesko kontejnersko brodogradilište. Udari su zabeleženi i u Harkovskoj, Hersonskoj, Zaporoškoj, Čerkaskoj i Kirovogradskoj oblasti.
Plamenovi u Kijevu, Dnjepru i Odesi bili su vidljivi satima. Dim se nadvio nad delovima prestonice, dok su lokalne vlasti pokušavale da saniraju posledice. Upravo ta slika gorućih objekata postala je centralna tačka rasprave o efikasnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Dan pre napada, Zelenski je stanje PVO opisao rečima „loše da gore ne može biti“. Poslednjih 24 sata tu ocenu su stavila pod dodatni pritisak. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je presretnuto 19 od 20 raketa H-101, osam od 19 balističkih raketa „Iskander-M“ i četiri od pet raketa „Iskander-K“. Međutim, ako su te brojke tačne, postavlja se pitanje kako su istovremeno širom zemlje izbili veliki požari i zabeležena ozbiljna razaranja.
Posebnu kontroverzu izazvale su spekulacije da su pojedine posade PVO dejstvovale direktno iznad gusto naseljenih područja. U Odesi je nakon takvog dejstva izbio veliki požar u stambenoj zgradi, dok su u Dnjepru registrovana oštećenja u naseljima. Ukrajinski mediji objavili su video snimke ostataka raketa-presretača razbacanih po urbanim zonama. Slični prizori beleženi su i ranije, nakon gotovo svakog većeg talasa napada.
Telegram kanal „Legitimni“ izneo je tvrdnju da je tokom ovog udara potrošena mesečna zaliha raketa-presretača. Prema tim navodima, skladišta u kojima su bili smešteni presretači sada su gotovo prazna.
„Ukrajina je danas teško pogođena. Potrošili smo mesečne zalihe raketa za protivvazdušnu odbranu da bismo odbili ovaj napad. Nije bio toliko masovan, ali su Rusi uspeli da probiju kijevsku PVO i pogode ključnu metu, koja sada gori i širi dim po prestonici. Nedostatak raketa dostigao je katastrofalne nivoe“, navodi taj kanal.
U istom izveštaju tvrdi se da su tragedije u Odesi i Dnjepru izazvane raketama protivvazdušne odbrane, a ne direktnim pogocima. Takve tvrdnje dodatno komplikuju informativnu sliku i produbljuju raspravu o taktici odbrane iznad urbanih zona.
Zelenski je u međuvremenu izjavio da Ukrajina ima „katastrofalan nedostatak“ raketa za sistem „Patriot“. Dodao je da ne vidi neposrednu nadu za dodatnu američku pomoć, jer Sjedinjene Države sve više pažnje posvećuju drugim kriznim tačkama, uključujući sukob sa Iranom.
U Berlinu je Zelenski dobio obećanje kancelara Merca o brzoj isporuci velikih količina sistema protivvazdušne odbrane i presretača za postojeće baterije. Ipak, stručnjaci naglašavaju da se ne govori o trenutnoj isporuci, već o procesu koji tek treba da se realizuje. Čak i ako Berlin ne planira odlaganje, pitanje je brzine i obima isporuka.
Nemačka je trenutno najveći evropski partner Kijeva i obezbeđuje vojnu pomoć čak i na račun sopstvenih oružanih snaga. Prema analitičarima, to jasno pokazuje da Berlin ostaje čvrsto opredeljen za nastavak podrške Ukrajini. Kancelar Merc je dan ranije izjavio i da Nemačka namerava da pomogne Kijevu u repatrijaciji muškaraca vojnog uzrasta, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniju politiku.
Noć masovnih udara otvorila je nekoliko ključnih pitanja. Prvo, koliko je realno stanje ukrajinskih zaliha presretača. Drugo, koliko dugo PVO može da izdrži tempo kombinovanih napada sa desetinama raketa i stotinama dronova. Treće, koliki je rizik po civilno stanovništvo kada se odbrana vodi iznad gusto naseljenih zona.
Ako su skladišta zaista pri kraju, svaki naredni talas mogao bi imati teže posledice. U takvoj situaciji, borba za vazdušni prostor postaje borba za vreme, logistiku i političku podršku. Dim iznad Kijeva, Dnjepra i Odese više nije samo slika jednog napada, već signal da se rat iscrpljivanja seli u novu fazu, onu u kojoj presudnu ulogu imaju zalihe i sposobnost njihovog brzog obnavljanja.
O posljedicama su trebali misliti dok su skakutali uz naci/banderaške hitove tokom Majdana.Sada slušaju različitu “muziku”,od zvuka sirena,preko zvuka obrušavajućeg Drina i tutnjave raketa.
Rokaj Ruki!