Američka svemirska agencija NASA objavila je prve fotografije Zemlje koje je iz letelice Orion snimio komandant misije Artemis II Rid Vajzman dok se posada kreće ka Mesecu. Reč je o prvim slikama tog tipa koje je ljudska posada poslala sa takve udaljenosti još od ere Apolo, a NASA ih je objavila 3. aprila u okviru galerije i posebnog prikaza fotografija sa puta ka Mesecu.
Na jednoj od objavljenih fotografija vidi se Zemlja kroz prozor letelice Orion, uz jasno uočljive aurore iznad oba pola i zodijačku svetlost dok Zemlja zaklanja Sunce. NASA je navela da je upravo Vajzman napravio taj kadar nakon translunarnog manevra, odnosno nakon ključnog potiska koji je Orion izveo za izlazak na putanju ka Mesecu.
Nove slike odmah su izazvale poređenja sa čuvenom fotografijom „Plavi kliker“ iz misije Apolo 17 iz 1972. godine. Ovo je prvi put posle više od pola veka da ljudska posada na putu van niske Zemljine orbite ponovo šalje ovakav pogled na celu Zemlju, dok je NASA-in tim za misiju dodatno ukazao na upečatljiv prikaz tankog sloja atmosfere, oblaka i polarnih svetlosti.
Posada Artemis II sastavljena je od četiri člana, Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen. Do trenutka objave prvih fotografija letelica je već bila više od 100.000 milja od Zemlje, odnosno preko 160.000 kilometara, i nastavila je da se približava Mesecu. AP navodi da je do kasnog petka po američkom vremenu posada prešla više od 110.000 milja, dok su drugi mediji preneli da je do 4. aprila Orion već bio bliži Mesecu nego Zemlji.
Misija Artemis II planirana je kao desetodnevni let sa ljudskom posadom oko Meseca i nazad, bez sletanja na njegovu površinu. NASA ovu ekspediciju tretira kao ključnu probu svih kritičnih sistema pre naredne faze programa Artemis, uključujući proveru navigacije, rada servisnog modula, održavanja života, zaštite od zračenja i opšteg ponašanja letelice u dubokom svemiru.
Posebna pažnja sada je usmerena ka preletu Meseca planiranom za 6. april. Prema NASA-inom izveštaju sa trećeg dana misije, tokom šest sati lunarnog naučnog posmatranja posada bi trebalo da vidi oko 20% osvetljene daleke strane Meseca, hemisfere koja nije vidljiva sa Zemlje. Među formacijama koje bi astronauti trebalo da posmatraju nalaze se puni basen Orientale, krater Pierazzo i krater Ohm, koji nikada nisu posmatrani golim ljudskim okom iz takve perspektive.
NASA i povezani naučni timovi očekuju da će upravo taj deo leta doneti dodatne podatke o površini Meseca i pomoći planiranju budućih misija. Planetary Society navodi da je deo posmatranja povezan i sa mogućnošću uočavanja bleskova udara meteoroida na tamnijim delovima lunarne površine, što bi dalo dodatnu naučnu vrednost preletu.
Artemis II se u Vašingtonu i Hjustonu ne posmatra samo kao medijski događaj, već i kao neophodan korak ka Artemis III, misiji kojom NASA želi da vrati ljude na površinu Meseca 2028. godine. Zbog toga se svaki kadar koji Orion šalje sa puta ka Mesecu, uključujući i prve fotografije Zemlje, uklapa u širu sliku misije koja ima i istorijski i operativni značaj.
Šta se sada obećava od Artemis III, a šta je već pomereno na kasnije misije
Artemis III je dugo predstavljen kao misija koja će vratiti američke astronaute na površinu Meseca, ali je u međuvremenu došlo do važne promene u samoj arhitekturi programa. Prema najnovijim NASA ažuriranjima iz marta 2026, Artemis III je sada planiran za 2027. godinu i fokusiran je na testiranje integrisanih sistema i operativnih sposobnosti, uključujući složene procedure susreta i spajanja između Oriona i komercijalnih letelica. Prvo novo američko sletanje ljudi na Mesec NASA sada cilja za početak 2028. godine, a taj trenutak je u aktuelnoj arhitekturi prebačen na sledeću fazu programa.
Ono što se od Artemis III i dalje očekuje jeste da potvrdi da novi lunarni sistem može da funkcioniše kao celina, SLS raketa, Orion, komercijalni lender, sistemi za spajanje, operativne procedure posade i komunikacija između više elemenata misije. Drugim rečima, Artemis III treba da dokaže da NASA i partneri mogu da izvedu složenu „sklopljenu“ misiju, a ne samo pojedinačan let jedne kapsule oko Meseca. Upravo zbog toga NASA i dalje ovu misiju tretira kao ključni most između sadašnjeg leta Artemis II i stvarnog povratka ljudi na lunarnu površinu.
U ranijim planovima Artemis III je bio zamišljen kao prvi povratak ljudi na Mesec u 21. veku, sa sletanjem u blizini južnog pola, korišćenjem komercijalnog Human Landing System-a i novim lunarnim odelima za rad na površini. U toj prvobitnoj logici, posada bi iz Oriona prelazila u lender, spuštala se na južni pol Meseca, obavljala naučni rad i izlazila na površinu kroz novi sistem za lunarne šetnje. Taj okvir nije nestao kao cilj programa, ali je njegov vremenski raspored promenjen i pomeren iza dodatne provere sistema.
Najvažnije naučno obećanje koje se i dalje vezuje za tu buduću lunarnu fazu jeste istraživanje južnog pola Meseca, regiona koji se smatra jednim od najvrednijih ciljeva zbog mogućeg prisustva vodenog leda, složene geologije i uslova pogodnih za dugoročnije prisustvo ljudi. NASA je još ranije objavila kandidatne regione za spuštanje u zoni južnog pola i naglašavala da je upravo taj prostor ključan za narednu epohu lunarne eksploracije.
Od Artemis III, dakle, sada se najviše obećava potvrda da kompletan novi američki lunarni lanac zaista radi u praksi, da komercijalni lender može da se uklopi u misiju, da se operacije susreta i spajanja izvedu bezbedno i da se program približi stvarnom sletanju bez novog velikog zastoja. Prvo stvarno spuštanje ljudi na Mesec NASA trenutno i zvanično cilja za 2028. godinu, uz napomenu da će konačno rešenje i izbor lendera zavisiti od spremnosti sistema i bezbednosne procene.
Fenomenalno!