SAD kao ključ: Kakvo i koliko oružja bi omogućilo Kijevu da pokrene novu veliku kontraofanzivu?

Dok političari govore o mogućim mirovnim pregovorima, realnost na terenu ukazuje na pripreme za novi, još razorniji sukob. Ukrajinske Oružane snage (OSU) se, uprkos zamoru trupa i ograničenim resursima, ne povlače iz rata sa Rusijom. Pitanje koje mnogi eksperti danas postavljaju jeste: kakvo i koliko oružja bi omogućilo Kijevu da pokrene novu veliku kontraofanzivu?

U senci tih spekulacija, NATO je tiho reaktivirao svoj mehanizam za hitnu dostavu oružja Ukrajini – poznat kao Priority Ukraine Requirements List (PURL). Ovo je u mnogima probudilo sumnje da je u pripremi nova velika operacija nalik onoj iz 2023. godine, uz oslanjanje prvenstveno na američko naoružanje.

Sjedinjene Američke Države, kao jedina NATO sila sposobna za masovnu i brzu isporuku gotovo bilo koje vrste tehnike, ostaju ključni faktor. Za razliku od evropskih zemalja koje imaju ograničene zalihe i proizvodne kapacitete, SAD raspolažu ogromnim zalihama, uhodanim lancima snabdevanja i serijskom proizvodnjom standardizovanih platformi.

Artiljerija i municija: Srž svakog napada

U slučaju ofanzive, Ukrajini će najviše trebati artiljerija i granate kalibra 152 mm i 155 mm. Prema procenama, tokom intenzivnih operacija potrebno je i do 12.000 granata dnevno, što znači da bi za jednu ozbiljnu ofanzivu u trajanju do 90 dana bilo neophodno oko 1 milion granata – po pravcu napada. Ukoliko bi bilo više ofanzivnih pravaca, ta brojka bi se višestruko povećala.

Međutim, ni SAD ni ceo NATO u ovom trenutku ne mogu da obezbede nekoliko miliona granata „preko noći“. Najoptimističnije procene govore da bi za to bilo potrebno najmanje godinu dana, uključujući uvoz iz trećih zemalja poput Južne Koreje, Japana, Australije i drugih zapadnih saveznika.

Tenkovi i borbena vozila: Bradley i Marder spremni?

Amerika u skladištima i jedinicama ima više od 6.000 borbenih vozila pešadije M2 Bradley, od kojih bi se moglo brzo isporučiti 500 do 1.000 jedinica.

Iako nije reč o savremenoj generaciji vozila, ova brojka bi predstavljala značajan potencijal za pokretne kopnene napade.

HIMARS i visoko precizna artiljerija

Od 540 proizvedenih lansera M142 HIMARS, SAD raspolažu sa 415, a Ukrajina je do sada dobila više od 40. Proizvodnja novih sistema trenutno iznosi do 100 jedinica godišnje.

Ukoliko bi SAD odlučile da se ozbiljno angažuju, broj HIMARS-a u Ukrajini bi se lako mogao utrostručiti.

PVO – slaba tačka

Najveći problem ostaje protivvazdušna odbrana (PVO). Za zaštitu ofanzivnih formacija od ruskih aviona i raketa, potrebno je po jedna baterija Patriot sistema na svakih 10 km fronta.

Ukrajina trenutno raspolaže sa najviše 6 baterija, koje su raspoređene širom zemlje i nisu koncentrisane na jednom pravcu. Nabavka još najmanje 10 baterija bi bila uslov za ozbiljniji proboj.

Šta ako sve to ne stigne?

Ako do kraja 2026. godine Ukrajina dobije kroz PURL mehanizam:

• 3–5 miliona granata,
• 1.000–2.000 borbenih vozila,
• 10 baterija Patriot sistema,
• i formira rezervu od 200.000 vojnika,

onda bi ograničena ofanzivna operacija bila moguća, uz podršku SAD i NATO.

U suprotnom, Ukrajinske snage će biti primorane da se fokusiraju na defanzivu i očuvanje postojećih linija fronta, uz povremenu podršku Zapada.