Istorija s balonima se ponavlja. Videli smo, ne tako davno, koliko je teško izaći s njima na kraj jer su Amerikanci morali da uzbune vrhunski avion prve borbene linije kako bi oborio jedan balon. Entuzijastima i kreatorima raznih projekata u CIA ponekad nije bilo dovoljno maštovitosti, ali ni stilske nadarenosti prilikom davanja naziva svojim idejama.
Tako je program Genetriks (Project Genetrix, WS-119L) dobio ime po mitskoj lepotici Veneri (Majka Venera, Venera – genetorka života). Rimska boginja ljubavi, lepote, seksa, plodnosti i blagostanja, bila je mitološka majka rimskog naroda, preko svog sina, Eneje, koji je preživeo pad Troje i izbegao u Italiju. Čime se CIA vodila kada je jedan špijunski projekat nazvala ovako ljupkim imenom?
Program je započet inicijalno u Korporaciji RAND (Research and development, Santa Monika, Kalifornija) već krajem četrdesetih; špijunski avioni billi su u začetku, a opasnost od strane SSSR i Kine smatrana je zvaničnom pretnjom. Stoga je sva strategija, kako odbrambena tako i napadačka, planirana u skladu s tim. Već 1950. godine počinje program Gofer (Gopher – lik dabra iz filma Vini Pu).
Njegov cilje bio razvoj balona, gondole i sistema kamera pogodnih za autonomne izviđačke misije. Program je uključivao i detaljno upoznavanje s realnom ružom vetrova, odnosno predvidivim trajektorijama balona, ali i njihovo spasavanje, radi preuzimanja snimljenog materijala. Početni problemi su ubrzo savaladani jer je kompanija Dženeral Mils Ink (General Mills Inc) uspešno savladala tehnologiju pravljenja velikih balona. Program Gofer bio je tajnog karaktera.
Ni ovaj program nije prošao bez Nemaca. Oto Vincen (Otto Christian Winzen) na vreme je napustio Nemačku 1937. godine. Drugi svetski rat proveo je u logorima za internirana lica. Studirao je aeronautičko inžinjerstvo na Univerzitetu u Detroitu i tada počinje njegova karijera.
Gotovo istovremeno počinje i drugi program koji je pokrenut javno 1952. godine kao Mobi Dik. Predstavljen je kao istraživački projekat ispitivanja struje vetrova na velikim visinama, a zapravo je služio kao paravan za špijunske aktivnosti. Sledeće, 1953. godine, u junu počela su testiranja, a projekat je preimenovan u Grandson ( unuk). Predviđeno je da bude operativan u novembru 1955. godine. Razvoj je uspešno tekao i u avgustu 1955. program je zaista bio spreman.
Predviđeno je bilo da se lansira 2.500 balona u punom operativnom sastavu (kamere, padobrani, elektronika). Uporedo je tekla obuka zemaljskih posada, pa je projekt dobio i treće novo ime – Grejbek (Grayback, istorijski naziv za pripadnika armije Konfederacije, ali i više sivih životinjskih vrsta). Uključene su specijalne jedinice USAF koje su avionima C- 119 ”lovile” balone na povratku u niže slojeve atmosfere. Avion je proizvodila kompanija Fairchild pod popularnim imenom Flying Boxcar (leteći furgon, u mornaričkom vazduhoplovstvu i Korpusu marinaca označavan kao R4Q).
Svi ovi napori rezultirali su povoljnom reakcijom predsednika Ajzenhauera koji je 27. decembra 1955. godine odobrio projekt Genetriks smatrajući ga odbrambenim. Međutim, za slučaj da padne u ruke Sovjetima ili Kinezima, SAD bi prihvatile krivicu uz jedinstveno obrazloženje da je reč o meteorološkim ispitivanjima korisnim za celo čovečanstvo. Projektom su se bavili CIA, USAF i US Navy.
Pušteno je stotine balona koji su leteli nad Kinom, Istočnom Evropom, Sovjetskim Savezom. Testiranje je počelo još pre zvanične odluke. Nekoliko balona AN/DMQ-1 pušteni su iz baze USAF u Lauriju, Kolorado. Jedan od njih je viđen nekoliko godina kasnije u predelu Nju Bransvika (New Brunswick, Nouveau-Brunswick, doslovno Novi Branušvajg). Leteli su uobičajeno na visinama nedohvatnim za tadašnje lovce-presretače.
Od desetog januara do šestog februara 1956. godine s pet različitih mesta (Gardenmuen u Norveškoj, Evanton u Škotskoj, Oberfafenofen u Zapadnoj Nemačkoj i Indžirlik u Turskoj) pušteno je 512 stratosferskih balona. Od tog broja 54 bili su oštećeni (kod njih nije uspelo obnavljanje prikupljenih podataka) i a iz samo 31 balona prikupljene su upotrebljive fotografije.
Čak je i taj broj je bio dovoljan da se snimi 2.800.000 km² teritorije Sovjetskog Saveza i Kine. Mnoštvo njih je odneo vetar s kursa, a značajan deo obirili su migovi. Sovjeti su brzo reagovali jer su shvatili da pred zoru ovi baloni gube visinu usled zahladnjenja gornjih slojeva atmosfere, pa su ih onda s lakoćom obarali.
Ovakva aktivnost, masovna, a teško kontrolisana od samog pokretača, nije ostala bez reakcija. Sve države su imale problema s vazdušnim izviđanjem, a SAD su to rešile u stilu može nam se. Direktor CIA Džon Dales je bio formalniji, pa je izjavljivao da su to isključivo meteorološka ispitivanja.
Međutim, na direktno pitanje da li to krši suverenitet drugih zemalja, on je odgovorio: Smatramo da imamo pravo da zakon o suverenitetu u vazdušnom prostranstvu dovedemo u sumnju (!). Najveće proteste ulagali su predstavnici SSSR, Kine i Albanije.
U međuvremenu razvijena su druga sredstva, pa su baloni postali uobičajena pojava na nebu mnogih zemalja. Sovjeti su plasirali mnogo takvih balona pri čemu su tehniku snimanja usavršili. Glavni napredak očitavao se u filmskoj traci koja je bila otporna na temperaturu i zračenja u gornjim slojevima stratosfere.
Ta revolucionarna filmska traka korišećena je u sondi Luna 3 koja je prva snimila suprotnu stranu Meseca. Američke balone u penziju su poslali U-2, a deo inžinjera iz aero-odeljenja General Mills osnovali su samostalnu korporaciju Raven Industrije (Raven Industries).
