HIMARS uzvraća udarac: Dron Shark navodi dok MLRS M142 iz drugog pokušaja pogađa ruski sistem Pancir [VIDEO]

Raketni sistem M142 HIMARS, u koordinaciji sa dronom za vazdušno izviđanje Shark, uništio je ruski protivvazdušni raketni sistem Pancir-S1. Ukrajinska fondacija „Vrati se živ“ objavila je ovu informaciju na svom Telegram kanalu.

Ruski sistem je uništen 30 kilometara južno od Donjecka, gde je raspoređen kako bi obezbedio protivvazdušnu odbranu jedinica. Nije poznato kada se incident dogodio.

Zahvaljujući jedinici za vazdušno izviđanje „Shadow” sistem je otkriven, tvrde isti izvori, a koordinate njegove lokacije poslate su jednoj od ukrajinskih artiljerijskih jedinica naoružani američkim sistemom.

Za uništavanje ruskog sistema Pancir-S1 korišćene su dve rakete. Prvi projektil je zakazao, a drugi je naneo dovoljno štete da zapali protivvazdušni modul i sistem.

Tek posle drugog raketnog udara, posada ruskog sistema je napustila vozilo i otišla nazad na svoje položaje.

Raketni sistem HIMARS, koji koristi precizno navođene rakete M31, omogućava ukrajinskim snagama da ciljaju mete od 50 km. Treba napomenuti da je za otkrivanje i obeležavanje mete korišćena bespilotna letelica Shark, koju je kupila ista fondacija s toga i deli ovaj video.

„Izviđačima smo predali potpuno novi dron pre oko mesec dana, ali kopneno vozilo i mobilni komandni centar je jedan od 25 koji su isporučeni ukrajinskim snagama“, saopštila je ova fondacija.

Ranije je ukrajinsko glasilo Militarnyi javilo da su marinci dobili pet mobilnih komandnih i kontrolnih centara za bespilotne letelice od pomenute fondacije.

Kao što smo već pisali, dronovi Shark obavljaju izviđačke misije. Sam kompleks „Ajkula“ obuhvata tri bespilotne letelice, lanser i komandno mesto na šasiji vozila sa sistemom upravljanja. Dronove ovog tipa ruska vojska je više puta uništavala, međutim, ovoga puta su nadigrani.

HIMARS ukratko

Sistem HIMARS proizvodi kompanija Lockheed Martin u Sjedinjenim Državama. Svoju smrtonosnu efikasnost dokazao je u ratu u Ukrajini.

HIMARS označava sistem visoko mobilne artiljerijske rakete (High Mobility Artillery Rocket System). HIMARS je montiran na točkovima i može ispaljivati različite vođene i nevođene rakete i projektile do dometa od otprilike 300 kilometara. Verzija koju je u početku dobijala Ukrajina, je modifikovana sa skraćenim dometom.

HIMARS je osmišljen da bude izuzetno pokretan i može se brzo rasporediti putem vazdušnog ili kopnenog transporta. Koristi ga američka vojska, američki marinci i neke međunarodne vojske pod komandom SAD. Sistem je korišćen u borbenim dejstvima u Avganistanu, Iraku i Siriji, kao i u podršci operacijama koje nazivaju humanitarnim.

Ukupno gledano, HIMARS je visoko efikasan i svestran artiljerijski sistem koji pruža preciznu vatrenu podršku na dugim daljinama za podršku kopnenim snagama u različitim operacijama.

Američki zvaničnici su u više navrata opisali sposobnost Ukrajine da integriše i primeni ovaj sisteme kao bitnu stavku na frontu, omogućavajući ukrajinskoj vojsci da napadne ruske komandne lokacije i skladišta snabdevanja daleko iza linija fronta.

Ruski odgovor na HIMARS je raketni sistem Tornado-S. Sličan je HIMARS-u ali može da pogodi protivničke pozicije na većim dometima, unutar neprijateljskih teritorija.

Pored ruskog odgovora postoji i ukrajinski sistem za koji mnogi smatraju da je bolji od HIMARS-a. ”Oljha” (srpski Jova) je ukrajinski reaktivni višecevni raketni sistem (RSZO, MLRS) sa novom upravljivom municijom, a kreiran je korišćenjem nekih elemenata sovjetske MLRS 9K58 ”Smerč”.

Prošle godine Holandija se ipak odlučila za PULS raketne sisteme tvrdivši da su sposobniji od HIMARS-a.

Pancir S1 ukratko

Odbrambeni sistem Pancir je značajan element ruskog odbrambenog arsenala. Verzija Pancira S1 je između ostalog korišćena i za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskve.

Kada je Kremlj bio napadnut, medijski izveštaji su ukazivali da su ruski sistemi PVO Pancir strateški raspoređeni na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi, uključujući i krov sedišta ruskog Ministarstva odbrane.

Ovaj sistem montiran na kamion ima komandno vođene rakete zemlja-vazduh i autotopove kalibra 30 mm. Ugrađeni radarski i infracrveni senzori mu omogućavaju da otkrije i prati različite vazdušne pretnje, uključujući avione, helikoptere, dronove, krstareće rakete i artiljerijske rakete.

Treba napomenuti da su u ruskoj vojsci protivvazdušni artiljerijsko-raketni kompleksi kratkog dometa Pancir-1M dobili važnu misiju, a to je zaštita dalekometnih sistema S-400 Trijumf. Tako je svaki protivvazdušni raketni divizion S-400 bio opremljen baterijom kompleksa Pancir-S1.

Međutim, Pancir ima slabosti. U Ukrajini, uglavnom štiti protivvazdušne sisteme velikog dometa (S-300/S-400) i ruske vojne vazdušne baze. Nekoliko uspešnih ukrajinskih napada na ove ciljeve pokazuju da ili Pancir nije uradio svoj posao, ili su u pitanju greške operatera.

Verovatno, uzimajući u obzir izuzetno brz razvoj upotrebe bespilotnih letelica, globalni stručnjaci nemaju vremena da od nule razviju protivvazdušni odbrambeni kompleks za borbu protiv njih, te modifikuju postojeće.

U ovim uslovima, modernizacija kompleksa Pancir u hodu može predstavljati rešenje za brzo prilagođavanje trenutnoj situaciji. Ruska namenska industrija nastavlja da se oslanja na raketne i PVO komplekse Pancir, koji se promovišu i za izvoz, iako su dokazali svoje granice tokom savremenih sukoba u Siriji, Libiji i Ukrajini.

Jedna od brojnih prednosti kompleksa leži u činjenici da ga mogu koristiti sve kategorije Oružanih snaga, odnosno Kopnene vojske, Vazdušno-kosmičke snage i Mornaričke snage.

Najnovija verzija PVO sistema Pancir-S1M nadograđena mini-raketama protiv dronova, prikazana je po prvi put u februaru ove godine.