NaslovnaOružjeNovo OružjeNeostvarni snovi: Svetlost dana hrvatskog tenka M-95 Degman ugledala samo dva primerka

Neostvarni snovi: Svetlost dana hrvatskog tenka M-95 Degman ugledala samo dva primerka

Ovaj tenk je još jedan od, nažalost, brojnih dokaza šta može da učini nejedinstvo, netrpeljivost, pa i patološka mržnja. Brzina i kvalitet kojom smo mi razvijali licencu jednog sovjetskog tenka bila je impresivna.

Jugoslovenska industrija pokazala je da može da ide ukorak s drugim državama, sve dok se pred nju nije isprečila omraza koja se ovde dokazuje već vekovima.

No da ovo ne bi bila iritantna istorijska priča i opomena (jer je uzaludna), posvetimo se onome čime se sajt i bavi – oružju, odnosno tenku ”M-95 Degman”.

Mnogo sistema u nekadašnjoj Jugoslaviji (FNRJ, SFRJ), nastalo je kao rezultat licence ili kopiranja. Naravno da je i to bilo uspeh, jer znamo mnogo slučajeva (pisali smo o njima) gde neke države nisu mogle ni licencu da naprave kako treba.

Naših, originalnih rešenja je toliko malo da zaslužuju posebnu temu. Pošto smo više decenija koristili tenkove ”T-54 i ”T-55”, pa čak i ”T-34”  koji je predstavljao gotovo trećinu našeg tenkovskog parka, jugoslovensko rukovodstvo je, po običaju sa zakašnjenjem, rešilo da unapredi tenkovski park novim modelom.

Posle niza ispitivanja formalnog karaktera, rešeno je da to bude sovjetski ”T-72M”. On je u serijsku proizvodnju ušao 1973. godine kao tenk treće generacije. Prva ga je dobila elitna Tamanjska divizija locirana u Moskovskoj oblasti.

t 72 ukrajina
T-72 u Ukrajini

Najpre su ga licencno proizvodile Poljska i Češka, već iskusni proizvođači (mi smo, posle početne sovjetske serije, nabavljali tenkove poljske i češke licence) a zatim i ostale zemlje VU.

U Iraku je, usled loše sklapane varijante, ”Vavilonski lav” doživeo debakl, što ilustruje onu tvrdnju da nije lako ni licencu napraviti. I oko toga je kod nas bilo mnogo problema, pa je lično Tito morao više puta da interveniše u SSSR kako bi se dobila kompletna licenca.

Ona je konačno dobijena, ali, kako smo već naveli, preko Poljske i Čehoslovačke, jer se smatralo da je sovjetska prekomplikovana.

Koštala je 39 miliona dolara s rokom od 10 godina, ili 1.000 proizvedenih tenkova. Pri tom mi nismo smeli prodavati ili ulaziti u aranžmane s drugim zemljama bez odoborenja SSSR.

Onda su nastali problemi oko lobiranja unutar zemlje jer su ”MIN” (Niš), ”Goša” (Smederevska Palanka) i ”Đuro Đaković” (Slavonski Brod) imali osnovne uslove za realizaciju. Rezultat znamo. 

Dobijena je samo konstrukciona dokumentacija, ali ne za celo sredstvo koje je proizvođeno već deset godina. Shodno tome, toliko je i zastarelo. Naši stručnjaci su se rešili da ga temeljno modernizuju i na tome se radilo gotovo sedam godina (prema drugim podacima samo pet).

Dobijeno je pažnje vredno, konkurentno, novo sredstvo koje se od originala razlikovalo za više od 60%. Reklo bi se da je to bio u suštini nov model, što se pokazalo i u praksi jer smo mi već imali neke primerke originalnih ”T-72”. 

SUV je bio savremeniji nego kod zapadnih tenkova, a njegov uzor ”T-72” nije ga ni imao, već je morao da zastaje prilikom gađanja. Štaviše, tadašnji ”Vojni glasnik” ozbiljno se bavio problemom namernog i slučajnog pogađanja pomoću tog novog SUV.

Očigledno da su zahtevi bili vrlo visoki, jer nije bilo dovoljno samo pogoditi; taj pogodak je morao da bude nameran, nastao kao rezultat uvežbanosti o ovladanosti sistemom. Na gađanjima su komisije računale samo namerne pogotke. Proizvodnja je otpočeta 1984. godine, a prvi put je široj janosti predstavljen na paradi pobede 1985. godine.

Pored ”M 84” napravljene su i varijante ”M 84A”, ”M-84K – komandni tenk”, ”M-84AB” (izvozna varijanta), ”M-84 ABK” (izvozni komandni tenk), ”M-84ABN” (izvozni tenk s navigacionim sistemom Teldiks), i tenkovi za izvlačenje ”M-84 ABI i AI”.

m 84 vojske srbije
m 84 vojske srbije

S obzirom na otvorenost i veze našeg tržišta, naša licenca je doživela niz uspešnih unapređenja i samo zbog relativno malih kapaciteta nije doživela veliki izvozni uspeh. Krajem osamdesetih godina dobila je novu kupolu, unapredila SUV i motor i to je bio model ”M-84 A”.

Ukupno je napravljeno 508 tenkova za JNA i oko dvesta ”M-84 AB” za Kuvajt, gde se pokazao kao atraktivan takmac na raznim internim poređenjima s drugim modelima; tako su nastale i lepe priče, pa i mitovi o tom tenku. Proizvodnja je prekinuta raspadom države 1992. godine.  

Ambicije su rasle, dok je država trajala, jer se pokazalo da naša industrija može da proizvede veoma potentno, prilagodljivo sredstvo; krajem osamdesetih godina počeo je razvoj tenka ”M-91 Vihor” koji je, raspadom zemlje, ostao u Hrvatskoj gde su u ”Đuru Đakoviću” dovršena dva komada.

Hrvati su imali želja i, tako se činilo, mogućnosti, pa su kombinujući najbolja rešenja sa ”M-84A4” i ”M-91 Vihor” napravili unapređenu verziju ”Degman”, koji je dobio oznaku ”M-84 D” sa standardnim paketom opreme za tenkove ”M-84” koji su ostali u Hrvarskoj.

Prema zastarelim podacima, tih tenkova Hrvatska je imala 62 komada, ali taj broj odavno ne odgovara stvarnosti, a novijih podataka, bar prema pouzdanim izvorima, nema.

”M-84 D” predstavljao je modernizaciju tenka ”M-84”. Dobio je izraelski reaktivni oklop, na zadnjem delu kupole montirana je korpa koja je mogla poslužiti i kao jevtina zaštita od pt sredstava manje snage, drugačije su raspoređene dimne kutije; značajno je digitalizovana oprema u koju je ubačena termovizija sa SUV ”Omega 84D” slovenačke proizvodnje, GPS i ostale novotarije.

Tada je bio predviđen motor od 1.000 KS sa automatskom transmisijom, klimatizovana kupola iz koje se PAMOM može dejstvovati bez izlaska iz kupole, itd. Uopšte, ovaj tenk je veoma ambiciozno krenuo na međunarodno tržište, pre svega očekujući od Kuvajta da se odluči za novi, značajno unapređeni model. To je bio veoma napredan sistem. 

Ovaj tenk dobio je i ime prema brdu udaljenom oko 15 kilometara od Slavonskog broda. Ubačeni su svi mogući savremeni dodaci. Sada praksa SVO pokazuje da ni to ne pomaže, ali pred domaćom i stranom publikom taj prvenac bio je i te kako hvaljen i potenciran, najavljivano je pokretanje proizvodne linije… dok nije naišao na političku aferu čemu ćemo posvetiti nekoliko reči.

na ispitivanjima
na ispitivanjima

Sledeći korak u modernizaciji bio je ”M-95 Degman”, odnosno ”M-95 MVT”. U razvoj tenka ”M-95”, tehnološki naprednijeg od ”M-84D”, uloženo je oko četiri miliona evra kada je njegov razvoj zaustavio (formulišući to kao preraspodelu prioriteta) Berislav Rončević, tada ministar MORH.

U celu ujdurmu bili su umešani Finci sa svojim modelom ”Patria” i koruptivnim namerama, što je posebna tema. Kako god, svetlost dana ugledala su samo dva primerka, a fabrika još uvek ne odustaje od potencijalnog pokretanja linije za potrebe svoje vojske i tradicionalnog kupca, Kuvajt.

U novi projekat ponovo je uneseno niz novosti. Ne može se reći da su ovom projektu Hrvati prišli preambiciozno ili avanturistički, jer u vreme kada su ga nudili to je bio veoma savremen tenk i relativno jevtin za ono što je sve pružao. 

Tenk ima klasičnu kompoziciju: mehaničar-vozač je u prednjem delu po sredini, mesta komandira i nišandžije su u kupoli (levo je nišandžija), a u zadnjem delu je pogon. Poseduje glatkocevni top koji je bio veoma impresivan kad se pojavio sa svojih 125 milimetara, uz automatsko punjenje.

Brzina gađanja do tehničkog zamora (pregrevanja) je osam metaka u minuti. Pored toga, on poseduje mitraljez 7,62 mm sparen s topom (najčešće služi za markiranje cilja, a zatim i za blisku odbranu od pešadije, s BK od 2.000 metaka).

Poseduje i mitraljez krupnog kalibra 12,7mm ”NSV” sovjetskog porekla koji je zamenio ”DŠK” sa 360 metaka u BK. On se više ne proizvodi u Rusiji već u Kazahstanu, a proizvodio se i u Bugarskoj, Poljskoj, Indiji i Jugoslaviji.

Turbodizel motor V-12 ima 1.200 KS i može se kretati putem brzinom do 70 km/h. Poseduje SUV ”OMEGA-2” slovenačke proizvodnje firme ”Fotona”, bord kompjuter, laserski daljinometar, dnevne i noćne nišane, termički osetljive tragače, pa može danonoćno da dejstvuje.

Sa masom od 44,6 tona (dve tone teži od ”M-84”) i dužinom od 10,15 metara, a širinom po bočnim ekranima 3,6 metara, visinom od samo 2,2 metra, ima nešto veće šanse da se lakše sakrije na bojištu.  BK ima 42 granate, od kojih se 22 nalaze u automatskom punjaču.

raspored u originalnom t 72
raspored u originalnom t 72

Eventualni kupac, u zavisnosti od lagera municije, može da bira i top od 120 mm, pri tom koristeći tri do šest vrsta municije. Ostale karakteristike se ne razlikuju mnogo od drugih tenkova svoje generacije: savladava vertikalne prepreke do 0,85 m, rov širine 2,8 metara, a ima i svojstva vožnje po uređenom dnu reke. Oklop je višeslojni.

Šta reći o ovom tenku i ambicijama proizvođača i konstruktora? Kako bi se on danas proveo? Sada, kada znamo vek trajanja tenkova na ratištu i sve njegove neprijatelje, možda je za susede i dobro što ovaj tenk nije ušao u proizvodnju.

O tome na koji način bi bio poslat u SVO i pod kojim uslovima možemo samo da pretpostavljamo na osnovu prakse novopridruženih članica NATO.

Kako god, Hrvatima ostaje još uvek nešto preko 200 tenkova ”T-55”, ali i njihova sudbina je neizvesna iz poznatih razloga vezanih za održavanje, zamenu delova, itd. Rat jeste skupa aktivnost i nije za svakoga. Ali to već znate i bez nas. 

22 KOMENTARA

  1. koja mržnja prema nato dršavama al štede u njihovom novcu, trče raditi u njihovim državama ….prošlo lito samo na jadranu je izdano 38.000 radni dozvola srbima ove godine biće duplo da budu konobari, sobarice, čistači je se u HR i NATO državama bolje živi…ko je otišao radit u rusiju, kinu….hahah…aaa dica moja luda…..pozdrav iz Splita od HRV. branitelja i učesnika OLuje…iskreno ne mrzim srbe nego ratne hškače kao i one sad u rusiji….da nije bilo rata sad bi HR u najmanju ruku bila ispred italije

    • 1998 godin procijena indirektne štete po Ev. komisiji od Vučićeve ekipe bila je 70 milijardi dolara…a stvarna…..zamisli da smo se prijateljski rastali po granicama koje su i bez rata ostale….di bi nam bija kraj…za bugare i rumulje bi srbi bili kraljevi ovako su škovacini ka i na našoj obali ovi godina

      1
      1
  2. Чудо једно!
    Одакле оваква навала усташа на овом порталу?? Да ли су почели да добијају сендвиче без НАТО-паризера, или не добијају сендвиче уопште, па ударила глад??

    8
    1
  3. Vidi se da je od vrlo opširne tematike napisan siže na stručnom nivou kako bi ipak neki iz širih narodnih masa mogli da razumeju.
    Pročitao sam članak ali da bih popamtio podatke moraću da pročitam još koji put narednih dana.
    Sve u svemu, svaka čast autoru i hvala!

  4. Ivicu, koliko te Rusi placaju za ovaj bajni portal?
    Koliko su Srbi napravili prototipova Vihora? Kako ide modernizacija M-84 iz kaveznog uzgoja, u Srbiji? RH vise nema niti jedan T-55?
    Zivio!

    2
    6
    • Koliko tebe plaćaju raspala NATO botino iz Zagreba?
      BTW, jeste li još dobili makar sendvič od tog vašeg usranog NATO?

      7
      1
    • Господине Дрцао,
      Врло нерадо одговарам на поруке које немају везе с мојим текстом. Ја сам сарадник портала. Текстове пишем за познаваоце и љубитеље оружја и оружане историје, па сам се надао да имате неки нов податак. Консултовао сам и изворе МОРХА и МОРС; ”Хрватски војник” су ми доносили од првог броја Унпрофорци из Илока, још кад је почео да излази. Куповали смо га (заједно са словеначким ”Крилима одбране”) на футошкој пијаци.
      Као што видите, немам никаквог проблема те врсте. Желим тачне податке, ни по бабу- ни по стричевима.
      Жао ми је што сте мој текст доживели као четничко-усташко-ботовску расправу. Волео бих када бисте могли да допринесете неким новим податком (рецимо, о стању ”Т-55” у Хрватској војсци, нама би свима то значило).
      Као што видите, уз дужно поштовање, ја не могу да Вас спречим да пишете шта Вам је воља у зависности од расположења, али ми је много драже да Вас позовем на сарадњу, уколико имате нешто ново да кажете.

      ПС
      Сви подаци у тексту су више пута и из више извора проверени, али ако Ви имате нешто ново што ми не знамо, ја Вас молим да то објавите. А за четничко-усташке расправе, као што знате, има безброј портала.
      С поштовањем,
      Аутор текста

      • Gospodine autore, nigdje nisam spomenuo te vojne formacije iz ww2 sa ovih prostora. Protiv istih se moj pokojni djed borio u ww2 a protiv nekih i kasnije do 1955.!
        Nisam spominjao ni lokalne nacije osim Rusa a oni su daleko.
        Zivjeli

        0
        3
        • ОК, разумели смо се. Онда сам Вам дужан одговор – не, не плаћају ме Руси. А Вас молим, без цинизма, да уколико имате неки податак о стању ”педесет петица” у хрватској војсци да нам то представите. Претпостављам да Вас интересују војне теме, чим сте на овом порталу.
          поздрав! Радујем се унапред свакој конструктивној полемици. Сви ћемо Вам бити захвални ако изнесете неки интересантан детаљ за који ми не знамо.

  5. Nisu Srbi i hrvati vekovni neprijatelji,hrvati toliko dugo ni ne postoje,postoji ime hrvata ali to nema veze sa ovom danasnjom skupinom,ovi danas su posledica propasti fiorentinske unije ,bar 70% su bivši Srbi i ostalih 30% druge nacije pretopljene u hrvate.Mi Srbi imamo problem sa onima koji su ih stvorili,i njih i makedonce i crnogorce i bošnjake i sutra mozda vojvodjane…..a najveci neprijatelj nam je neznanje i glupost .

    12
    1
    • Nas nitko ne placa, mi sami zaradjujemo za zivot i ne zaduzujemo se kod Kineza, EU i Rusa kao vi!
      Sendvice od parizera jede vas precjednik “on line” a za njim i svo njegovo biracko i nebiracko tijelo ( ovi zadnji su prinudjeni na to nazalost).
      Tako da hebiga patite, zivite u proslosti zarobljeni u 1999., necete na zapad, Rusija majka daleko i nedostupna ( i boli nju za vas). Gdje vam je buducnost, Kosovo, RS, Novorusija, Sibir, Gobi pustinja u Mongoliji…?

      1
      5
        • Ja bih ti rado napravio sendvič sa dimljenim vratom, povrćem i vrlo malo namaza.
          Da, ja sam poznat po pravljenju vrhunskih sendviča. : )
          Ali čini mi se da vi imate daleko većih problema.
          Imate predsednika i premijera koji se međusobno napušavaju gde stignu…
          To nije država.
          Hrvatska genocidna tvorevina nikada neće biti država.

          7
          0
          • Ja volim sendviče. Oduvek sam voleo da pravim.
            Ali znaš li šta sam otkrio?
            Tortilje. Kupovne, ništa posebno.
            Ali kada u tortilju strpam prženo jaje i slaninu, uz pavlaku i povrće i uvijem je kao burito…
            Pa to je fantastično!

            2
            0
          • Hebe se meni i za predsjednika i za premijera a o genocidnim tvorevinama na Balkanu se moze razgovarati, narocito za ove nastale 1995.

            1
            2
    • Ima njih ovdje vise sa dijagnozom. Pricaju o NATO botovima, prividjaju im se, ne znaju sta znaci imati vlastito kriticko misljenje. A istina je da su ovdje svi ruski botovi kao i cijela stranica koja se na pocetku bavila samo povijescu vojne tehnike i evo u sta se nakon 2022. pretvorila?!?!?

      1
      3

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave