Rojters: Ruski predsednik Vladimir Putin spreman da okonča rat u Ukrajini i pregovara o prekidu vatre

Ruski predsednik Vladimir Putin izgleda želi prekid vatre u Ukrajini, navode ruski neimenovani izvori na koje se poziva agencija Rojters.

Prema navodno konkretnim izvorima, “koji znaju o čemu Putin razgovara sa svojim savetnicima”, ruski lider je izrazio svoju frustraciju naporima Zapada i odlukom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da blokira pregovore.

Konkretno, prema pisanju londonske agencije sa sedištem u Torontu, Vladimir Putin je spreman da zaustavi rat u Ukrajini i pregovara o prekidu vatre koji priznaje trenutne borbene linije, dok je, sa druge strane, Putin spreman da nastavi borbu ako Kijev i Zapad ne odgovore.

Tri izvora koji navodno poznaju diskusije u Putinovom krugu rekli su da je ruski lider izrazio frustraciju “maloj grupi savetnika” zbog napora koje podržava Zapad, kao i zbog odluke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da blokira razgovore.

„Putin može da se bori koliko god želi, ali Putin je takođe spreman za prekid vatre – da ’zamrzne‘ rat“, rekao je četvrti izvor, navodno visoki ruski čovek koji je radio sa Putinom i ima saznanja o tim pregovorima između visokih zvaničnika u Kremlju.

Ovi izvori su tražili da ne budu imenovani zbog osetljive prirode ovog pitanja, tvrdi Rojters.

Spremni smo za dijalog

Rojters je razgovarao sa čak petoro ljudi koji su sa Putinom radili na visokom nivou u politici i biznisu. Peti izvor navodno nije komentarisao mogućnost da se rat „zamrzne“ na sadašnjim linijama fronta.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je, odgovarajući na zahtev za komentar, rekao da je šef Kremlja više puta jasno stavio do znanja da je Rusija otvorena za dijalog kako bi postigla svoje ciljeve, rekavši da zemlja ne želi „večni rat“.

Sa druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova i odbrane Ukrajine nisu odgovorili na upite.

Prošlonedeljno imenovanje ekonomiste Andreja Belousova za ruskog ministra odbrane neki zapadni vojni i politički analitičari vide kao potez koji “rusku ekonomiju stavlja u trajno ratno stanje kako bi ostvarila pobedu u dugotrajnom sukobu”.

Ova odluka usledila je posle pritiska na bojnom polju i napredovanja Rusa poslednjih nedelja. Međutim, izvori su rekli da bi Putin “radije iskoristio trenutni zamah Rusije da ostavi rat iza sebe”.

Nisu odmah komentarisali novog ministra odbrane. Na osnovu onoga što znaju o razgovorima na najvišim nivoima Kremlja, dva izvora su rekla da Putin smatra da su dosadašnji dobici u ratu dovoljni da bi mogao da ‘proda’ pobedu Rusa svom narodu.

Smanjena popularnost Putina

Tri izvora su, kako Rojters tvrdi, rekla da Putin razume da će svaki novi napredak i dalje zahtevati regrutaciju širom zemlje, što on ne želi, a jedan izvor – koji navodno poznaje ruskog predsednika – kaže da je njegova popularnost opala od prvog regrutacije u septembru 2022. godine.

Regrutacija širom zemlje plaši deo stanovništva u Rusiji, zbog čega su stotine hiljada vojnih obveznika napustili zemlju, piše Rojters.

Ankete su pokazale da je Putinova popularnost opala za nekoliko poena. Sa druge strane, Peskov je rekao da Rusiji nije potrebna regrutacija i da umesto toga regrutuje dobrovoljce po ugovoru u oružane snage. Izgledi za prekid vatre, ili čak mirovni pregovori, trenutno izgledaju daleko.

Zelenski je više puta izjavio da je mir pod Putinovim uslovima neodrživ. On je obećao da će vratiti izgubljenu teritoriju, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine. On je 2022. godine potpisao dekret kojim je bilo kakve razgovore sa Putinom formalno proglasio „nemogućim“.

Jedan od izvora je predvideo da nikakav dogovor neće biti moguć dok je Zelenski na vlasti, osim ako ga Rusija zaobiđe i ne postigne dogovor sa Vašingtonom. Ali američki državni sekretar Entoni Blinken, govoreći u Kijevu prošle nedelje, rekao je novinarima da ne veruje da je Putin zainteresovan za ozbiljne pregovore.

Razgovori u Švajcarskoj

Ukrajina se priprema za razgovore čiji je domaćin Švajcarska sledećeg meseca, a koji imaju za cilj da “ujedine međunarodne stavove o tome kako da se okonča rat”. Pregovori se sazivaju na inicijativu Zelenskog, za koje je Putin rekao da im neće prisustvovati.

Švajcarska nije pozvala Rusiju. Moskva je logično rekla da razgovori nisu kredibilni bez sopstvenog prisustva tamo. Ukrajina i Švajcarska žele da se pridruže ruski saveznici, uključujući Kinu.

Govoreći u Kini 17. maja, Putin je rekao da bi Ukrajina mogla da iskoristi razgovore u Švajcarskoj da ubedi širu grupu zemalja da podrže zahtev Zelenskog za potpuno povlačenje ruskih snaga.

Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar. „Spremni smo za razgovore. Nikada nismo odbili“, rekao je Putin u Kini.

Kremlj tvrdi da ne komentariše napredak onoga što naziva specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, ali je više puta rekao da je Moskva otvorena za ideju razgovora zasnovanih na „novim realnostima na terenu“.

Odgovarajući na pitanja, portparol američkog Stejt departmenta rekao je da svaka mirovna inicijativa mora da poštuje „teritorijalni integritet Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica“ i opisao Rusiju kao “jedinu prepreku miru u Ukrajini”.

„Kremlj tek treba da pokaže bilo kakav pravi interes za okončanje svog rata, upravo suprotno“, rekao je portparol. Kijev je u prošlosti odbacio navodnu spremnost Rusije za razgovore kao pokušaj da se na nju prebaci krivica za rat.

Kijev tvrdi da je Putin, čiji su pomoćnici više puta negirali da je planirao rat pre invazije na Ukrajinu 2022. godine, “čovek kome se ne može verovati da će održati dogovor”.

Rusija i Ukrajina su takođe rekle da se plaše da će druga strana iskoristiti bilo kakav prekid vatre za ponovno naoružavanje.

Zadržavamo zemlje koje smo zauzeli

O Putinovom insistiranju na „uzimanju” bilo kakvih teritorijalnih dobitaka u sporazumu se ne može pregovarati, rekli su svi izvori.

Putin bi, međutim, bio spreman da napravi kompromis na terenu koji sada drži i „zamrzne“ sukob na trenutnim linijama fronta, rekla su navodno četiri izvora.

„Putin će reći da smo pobedili, da nas je NATO napao i da smo održali suverenitet, da imamo kopneni koridor do Krima, što je tačno“, rekao je jedan od izvora, koji je uradio sopstvenu analizu.

„Zamrzavanje“ sukoba na sadašnji način dovelo bi do toga da Rusija drži značajne delove četiri ukrajinska regiona, koje je Putin zvanično uključio u sastav Rusije u septembru 2022, ali bez pune kontrole ni nad jednim od njih.

Takav aranžman ne bi bio u skladu sa ciljevima koje je sama Moskva postavila u to vreme, kada je objavila da joj četiri ukrajinske oblasti — Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson — sada u potpunosti pripadaju. Peskov je rekao da ne može biti slučaja vraćanja četiri regiona koji su sada trajno deo Rusije, prema ustavu Rusije.

Još jedan faktor koji oblikuje stav šefa Kremlja o okončanju rata je da što se on duže odugovlači, to se prekaljeliji veterani vraćaju u Rusiju, nezadovoljni poslom i izgledima za prihod, što će verovatno stvoriti tenzije u društvu, rekao je jedan od izvora, koji je radio sa Putinom.

Putina ne zanimaju NATO teritorije

U februaru su tri ruska, ponovo neimenovana izvora rekla Rojtersu da su SAD odbacile raniji Putinov predlog o prekidu vatre kako bi se „zamrznuo“ rat.

Ako se ne postigne prekid vatre, Putin želi da zauzme što je moguće više teritorije kako bi povećao pritisak na Ukrajinu dok pokušava da iskoristi neočekivane prilike da dobije još više teritorije, rekla su tri izvora. Ruske snage kontrolišu oko 18 odsto Ukrajine i ovog meseca su napale severoistočni region Harkova.

“Putin se oslanja na brojčano veliku populaciju Rusije u poređenju sa Ukrajinom da bi održao veću ljudsku snagu čak i bez regrutacije, zahvaljujući neobično visokim ekonomskim beneficijama za one koji se priključe vojsci.”

„Rusija će nastaviti dalje“, rekao je izvor koji je radio sa Putinom. Putin će polako zauzimati teritoriju sve dok Zelenski ne iznese ponudu za okončanje rata, rekla je ta osoba, rekavši da je ruski lider izrazio stav savetnicima da Zapad neće obezbediti dovoljno oružja, što narušava moral Ukrajine.

Sa druge strane, lideri SAD i evropskih satelita rekli su da će stajati uz Ukrajinu dok ne budu garantovane njen siguran suverenitet. Zemlje NATO-a i njihovi saveznici kažu da pokušavaju da ubrzaju isporuke oružja.

„Rusija bi mogla da okonča rat u bilo kom trenutku povlačenjem svojih snaga iz Ukrajine, umesto da nastavi da pokreće nasilne napade na ukrajinske gradove, luke i civile“, rekao je američki Stejt department u odgovoru na pitanje o snabdevanju oružjem.

Svih pet izvora tvrdili su da je Putin rekao savetnicima da nema planove za teritoriju NATO-a, ponavljajući njegove javne komentare o tome. Dva izvora su govorila o zabrinutosti Rusije zbog sve većeg rizika od eskalacije sa Zapadom zbog sukoba u Ukrajini.

Tekst čuvenog britanskog Rojtersa, prvom novinskom agencijom koja je doprla na sve kontinente još dok je Britanija bila imperija u kojoj sunce ne zalazi, prepričavamo u ovom članku u celosti.