U trenutku kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli vojnu kampanju protiv Irana, računica je delovala jasno: uklanjanje vrha vlasti trebalo je da otvori prostor za politički preokret, možda čak i za pojavu lidera spremnih na kompromis sa Zapadom. U toj logici, eliminacija ajatolaha Alija Hamneija bila je zamišljena kao ključni udarac.
Međutim, kako sada navodi „Volstrit žurnal“, realnost koja se formira na terenu ide u potpuno drugačijem pravcu.
Prema ovoj analizi, umesto očekivane stabilizacije ili slabljenja sistema, nastao je vakuum koji nisu popunile umerenije snage, već tvrđe, radikalnije strukture. Ljudi koji su i ranije postojali unutar iranskog sistema, ali su delovali iz senke ili u paralelnim centrima moći, sada preuzimaju glavnu reč.
Stručnjak Danijel Citrinović, bivši visoki zvaničnik izraelske vojne obaveštajne zajednice, ocenjuje da je rezultat suprotan očekivanjima. Njegova procena je direktna: stvorena je situacija koja je lošija od one koja je postojala pre rata. Drugim rečima, pokušaj promene režima proizveo je još tvrđu strukturu vlasti.
U samom Iranu, radikalne frakcije koje zastupaju otvoreno antizapadne stavove sada dominiraju političkim i vojnim aparatom. Njihova pozicija dodatno je ojačana ratnim okruženjem, koje mnogi među njima tumače kao istorijski trenutak i povratak ideološke misije šiitskog sveta. U takvom okviru, prostor za kompromis, bilo unutrašnji ili spoljnopolitički, postaje još uži.
Podsećanja radi, ajatolah Hamnei ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu već prvog dana sukoba. Prema kasnijim navodima američkih medija, operacija je bila rezultat dugotrajnog praćenja u kojem su učestvovale američke i izraelske obaveštajne službe, koristeći, između ostalog, mrežu nadzornih kamera i digitalnih tragova kretanja.
Ipak, ključni cilj operacije, slabljenje iranskog otpora, nije ostvaren. Naprotiv, Iran pokazuje spremnost da nastavi vojne aktivnosti protiv Sjedinjenih Država i Izraela, što se već preliva i na globalni nivo.
Posledice su vidljive. Cene nafte reaguju na svaki novi talas eskalacije, a tržišta postaju sve nestabilnija. Ono što je trebalo da bude kontrolisani pritisak pretvara se u lančanu reakciju koja izlazi izvan regionalnih okvira.
U takvom odnosu snaga, pitanje koje se sada postavlja nije samo da li je cilj promašen, već da li je otvoren proces koji će proizvesti još dugotrajniju i nepredvidiviju konfrontaciju nego što je iko planirao.
