NaslovnaNovostiDemonstracija sile u Crnom moru: Rusija potopila ukrajinsku korvetu Ternopolj zarobljenu 2014...

Demonstracija sile u Crnom moru: Rusija potopila ukrajinsku korvetu Ternopolj zarobljenu 2014 [VIDEO]

U okviru vojnih manevara, u cilju odvraćanja, ruska armija je potopila ukrajinsku korvetu Ternopolj, koja je zarobljena 2014. tokom okupacije poluostrva Krim.

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je video snimak preciznog pogotka broda. Tokom trenažnih gađanja u severozapadnom delu Crnog mora, korveta „Ivanovec“ klase „Tarantul“ ruske Crnomorske flote pogodila je brod metu protivbrodskom krstarećom raketom.

Ukrajinski vojni analitičari analizirali su karakteristike broda, prema kojoj su napravili pretpostavku da je pogođena korveta Ternopolj projekta 1124M.

Projektil je udario u sredinu broda iznad vodene linije i eksplodirao. Rusi nisu predstavili konačne rezultate direktnog pogotka rakete, ali pored snimka očigledno nema ni potrebe, te se pretpostavlja da je brod potonuo.

P-270 Moskit je sovjetska nadzvučna protivbrodska krstareća raketa sa penetrirajućom bojevom glavom od 300, uključujući 150 kilograma eksploziva.

Korveta Ternopolj

U vreme njenog zarobljavanja 2014. godine, Ternopolj (U209) je bila najnovija korveta ukrajinske mornarice – porinuta je 15. marta 2002. godine. Ternopolj je projektni brod 1124ME (sovjetske klasifikacije: Albatros-klase).

Brod od 930 tona bio je naoružan pomorskim topom AK-176 kalibra 76 mm, dve torpedne cevi kalibra 533 mm i lanserom protivpodmorničkih raketa RBU-6000 Smerč-2.

Protivvazdušnu sposobnost broda predstavljali su top AK-630M 30 mm i protivvazdušni raketni sistem Osa-MA. Pored toga, posada je bila naoružana sa nekoliko raketnih lansera Strela-3.

Vojska ruske Crnomorske flote pokušala je 3. marta 2014. da na miran način iznudi predaju posade ukrajinske korvete Ternopolj na Krimu. Nakon što je odbila da se preda, posada broda je bila potpuno odsečena od kopna.

Kapetan ratnog broda Maksim Jemeljanenko je 5. marta izjavio da je primetio znake priprema za zauzimanje korvete, ali da je osoblje spremno da odbije napad. Međutim, odmah nakon što su Rusi zauzeli brod, on je prebegao u Crnomorsku flotu Ruske Federacije, počinivši delo veleizdaje, tvrde Ukrajinci.

ternopil
Ternopolj

Brod je trebalo čak da bude vraćen Ukrajini u maju 2014. godine. Rusija je obustavila vraćanje broda ukrajinske mornarice sa Krima u Ukrajinu zato što Ukrajina nije obnovila jednostrano proglašeno primirje 1. jula 2014. u ratu u Donbasu.

Danas se, prema podacima ukrajinske službe bezbednosti, Maksim bori protiv Ukrajine u sastavu Oružanih snaga Rusije na fregati Ladni kao drugi oficir.

Kako je ranije saopšteno, Rusija je počela uništavanje brodova zarobljenih od strane ukrajinske mornarice, sada u Sevastopolju i Donuzlavu, koji su se nakon 2014. godine nalazili na teritoriji Autonomne Republike Krim.

Protivbrodske rakete Moskit

Moskit (takođe poznata kao SS-N-22 Sunburn) je nadzvučna protivbrodska krstareća raketa koju je razvio Sovjetski Savez tokom ere Hladnog rata. Može da leti brzinom od 2,5 do 3,0 maha i ima domet do 120 kilometara. Raketa Moskit je dizajnirana da se lansira sa brodova ili podmornica i može da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu.

Raketa Moskit je poznata po svojoj velikoj brzini i manevarskoj sposobnosti, što otežava otkrivanje i presretanje od strane neprijateljske odbrane. Opremljena je aktivnim radarskim tragačem koji joj omogućava da autonomno prati i pogađa ciljeve. Raketa takođe može leteti na maloj visini, što dodatno smanjuje verovatnoću otkrivanja i presretanja.

Protivbrodska raketa Moskit

Raketa Moskit je izvezena u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Indiju i Siriju. Korišćen je u nekoliko sukoba, uključujući iransko-irački rat, zalivski rat i sukob u Siriji. Raketa Moskit se smatra značajnom pretnjom pomorskim snagama, a nekoliko mornarica je razvilo protivmere u pokušaju da se odbrani od nje.

Na našoj listi pet najboljih i najsmrtonosnijih ruskih krstarećih raketa Moskit se nalazi na zavidnom trećem mestu.

Sistem Skyshield je prodat brojnim zemljama, uključujući Nemačku, Švajcarsku i Singapur. Pokazao je svoju efikasnost u pojedinim scenarijima, uključujući presretanje bespilotnih letelica i neutralizaciju dolaznih napada. Međutim, isto važi kao i za većinu zapadnog modernog naoružanja, protiv kompetentih sila poput Rusije, još nismo videli učinak.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave