NaslovnaIstorijaAmazonke Vermahta

Amazonke Vermahta

Etnolozi će vam dugo, iscrpno i tačno propovedati o odnosima patrijarhata i matrijarhata kroz milenijume. Istoričari, posebno oni koji se bave istorijom rata (a takvih je najviše), svakako se neće time baviti jer je njihova teorija veoma jednostavna: otkad je sveta i veka, muškarac i žena su bili i ostali zajedno u svim ratnim sukobima, do danas.

To jedinstvo izazvano je borbom za opstanak, a priroda je nepogrešivo podelila zadatke u toj borbi, shodno mogućnostima pola. To je tako bilo još pre pojave Amazonki (Αμαζόνες) kojima svakako treba posvetiti posebnu temu; klasične žene-ratnici jesu priča za sebe, pogotovo u naše vreme kada tehnologija ne zahteva veliki fizički napor, pa je dostupna i ”slabijem polu”. Uostalom, o tom konceptu bi Izraelci mogli najviše da pričaju.

U ratne napore sve države sveta uključuju oba pola, ponekad (neočekivano mnogo i često) i treći (gramatički pol) – decu.  Nema izuzetaka kada je odbrana države u pitanju, pa će svako imati i naći svoje mesto; neko u borbenom poretku, neko u fabrici, civilnoj zaštiti, bolnici. U ovoj temi bavićemo se pomoćnim osobljem Vermahta, jedne od najvećih armada koje je istorija poznavala.

Žene su u Vermahtu bile nazivane ”pomoćnicama” (Wehrmachthelferinnen). One u nacističkoj Nemačkoj (”Trećem rajhu”) nisu bile regrutovane u oružane snage, niti bile predviđene da nose oružje, jer je Hitler bio protiv pozivanja žena u borbeni sastav.

Međutim, kada su frontovi počeli da  zahtevaju sve veće mase muškaraca, Nemci su bili prinuđeni da obrazuju ženske pomoćne jedinice. Naravno, u Vermahtu je i ranije bilo žena, ali u vrlo malom broju i na tipično administrativnim poslovima. ili u zdravstvenim ustanovama. Pomoćnicama su načelno bile određene sledeće dužnosti:

  • Telefonski operatori.
  • Administrativni rukovodioci i daktilografi.
  • Rukovaoci reflektora PVO.
  • Saradnici meteoroloških službi svih vidova i pomoćni personal Civilne zaštite.
  • Dobrovoljne medicinske sestre u vojnom zdravstvu (slično ženama koje su radile u nemačkom Crvenom krstu ili drugim dobrovoljnim organizacijama). One su bile pod kontrolom komande Pomoćnih trupa (Behelfspersonal), kao i organizacije ”Hivi”. Posvetimo toj organizaciji nekoliko reči jer je to svakako neobična pojava koju je izrodio Drugi svetski rat i ljudsko beznađe, ali i malodušnost, kukavičluk, pa i direktno izdajstvo. Nemci nisu bili gadljivi, kada je korist bila u pitanju, ni na Jevreje ni na Slovene; ”Hivi” su bili ”Hilfswilliger”  – dobrovoljni pomoćnici na okupiranim teritorijama. Na ogromnim prostranstvima okupiranog dela SSSR oni su se zvali ”Ost-Hilfswilligen”istočni dobrovoljci. Oni su najviše angažovani u samoj Nemačkoj, ali i u manjoj meri u Poljskoj, Francuskoj, Jugoslaviji, Grčkoj i Rumuniji.
zenska posada pvo
zenska posada pvo

Početkom 1945. godine u pomoćnim jedinicama služilo je preko pola miliona žena, od kojih je više od polovine to činila dobrovoljno, a ostatak se odazvao prema ratnom pozivu (Kriegshilfsdienst).

Bez obzira na to što je teorijski lepo zamišljeno da žene, kao pomoćno osoblje, ne budu izložene direktnim borbenim dejstvima, to se moralo dogoditi jer je rat stupio najpre u nemački vazdušni prostor. Pri tom granate nisu birale pol. Veliki broj žena služio je u jedinicama PVO. U avgustu 1944. godine u jedinicama PVO Luftvafe služilo je 660.000 muškaraca i 450.000 žena.

Posade reflektora uglavnom su sačinjavale žene. Uzevši u obzir da su ti gigantski reflektori bili i laka, velika meta za napadače, jasno je da je dolazilo i do gubitaka u živoj sili. Pomoćni korpus Vermahta dostigao je maksimalnu brojnost početkom 1945. godine. Tada su ženama koje su učestvovale u protivvazdušnim dejstvima konačno podeljeni i pištolji za samoodbranu.

Podsećamo da je nemačka PVO bila veoma efikasna i da se vrlo često dešavalo da pripadnici PVO i pomoćnih jedinica krenu u poteru za pilotima koji su iskakali iz pogođenih aviona. Tokom februara iste godine pomoćne jedinice sva tri vida bile su spojene u Korpus pomoćnica Vermata (Helferinnenkorps).

pomocnice vermahta u parizu 1940
pomocnice vermahta u parizu 1940

Ne zna se koliko je pomoćnica Vermahta poginulo, postalo invalidi ili zarobljeno. Po nekim posrednim saznanjima (izučavajući otvorene sovjetske arhive iz osamdesetih godina, zapisnike Crvenog Krsta i Bundesarhiv), oko 20.000 žena je skončalo u zarobljeništvu. Neke su poginule u haosu odustupanja, evakuacije, bombardovanja, ali i partizanskih dejstava.

Spomenuli smo da su pomoćno žensko osoblje imale sve zaraćene strane, o čemu svedoče posteri iz tog vremena. Paradoksalno je da se o njihovim žrtvama nije vodila statistika kao za muškarce. Naučno-istraživački tim general-pukovnika Grigorija Fedotoviča Krivošejeva o tome jasno piše u svom zborniku ”Veliki otadžbinski rat bez oznake poverljivo – knjiga gubitaka”.

U dokumentu koji je nazvan ”Форма бр. 8” (naređenje Ministarstva odbrane od 4. februara 1944. godine) nisu bile predviđene posebne rubrike za gubitke ženskog sastava i dobrovoljaca, bez obzira na njihovu brojnost i raznolikost angažovanja (aktivni borci, partizani, ilegalci, saobraćajne službe, medicinska zaštita, itd, itd). Sve one ušle su u opšti broj gubitaka.

Nisu ušle samo u broj gubitaka, već i u popularnu kulturu. Najpre, za vreme rata, zli jezici su im dodelili zajedničko ime Gretchen, pa su tako zvali svaku pripadnicu Pomoćnih odreda. Za njima je išla uobičajena priča da se, pored redovnih aktivnosti, bave i onim drugim, manje formalnim aktivnostima. O tome je posle rata napisano više romana i snimljeno nekoliko odličnih filmova.

ost hilfswilligen 1942. godine u rusiji odlikovani za ratne napore
ost hilfswilligen 1942. godine u rusiji odlikovani za ratne napore

Bez obzira na to što Hitler najpre nije želeo da ih angažuje, a potom bio nešto popustljiviji (”Ženstvenost pomoćnica Vermahta treba da se sačuva po svaku cenu”, njegove su reči), njih ništa nije štedelo i moglo bi se reći da su podnele srazmerno veće pojedinačne žrtve nego muškarci: odvojene od doma, porodica, s muževima koji su na ratištu ili poginuli, postali invalidi i praktično beskorisni, s decom u specijalnim regrutnim centrima, izložene onome što bi se danas politički korektno nazvalo ”seksualnim uznemiravanjem”, trebalo je da ponesu neki drugi naziv umesto pomoćnica. Recimo – mučenice. Među njih svakako ne spadaju ”pomoćnice SS”  koje su aktivno i dobrovoljno bile angažovane u koncentracionim logorima.

2 KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave