Ukrajinski sukob je pokazao mnoge nedostatke protivvazdušne odbrane protiv novih pretnji. Rat je otkrio propuste u pokrivenosti bitačnih vojišta ruskom protivvazdušnom odbranom tokom ofanzivnih manevara zbog kojih su njene snage bile ranjive na vazdušne napade. Međutim, suprotno nekim sumnjivim narativima koji pokušavaju da prikažu rusku tehnologiju kao lošu i inferiornu, ruska protivvazdušna odbrana se brzo pokazala efikasnom i narušila je reputaciju sistema kao što je Barjaktar TB2.
Pitanje bespilotnih letelica do sada u ratu takođe predstavlja izazov za Ukrajince, koji su se sredinom i krajem oktobra suočili sa rojevima iranskih dronova Shahed-136 koji su proklizali pored ukrajinske protivvazdušne odbrane i pogodili ciljeve u Kijevu i Odesi.
Jeftini dronovi pre nego oni napredni, mogli bi se pokazati efikasnijim alatom koji može dopreti i direktno gađati čak i najnaprednije sisteme protivvazdušne odbrane. Učenje kroz sukob u Ukrajini, rešenja protivbespilotnih letelica i mogućnost jeftinog suočavanja sa BPL svakako zahtevaju ozbiljno razmišljanje u ministarstvima odbrana širom sveta.
U prvoj nedelji ukrajinskog rata videle su se ogromne ruske kolone zaglavljenih vojnih vozila zbog korišćenja ukrajinske jednotračne putne mreže za kretanje u zapadnom pravcu. Ove kolone su se s vremena na vreme protezale kilometrima, sa svim vrstama vozila uhvaćenim u ovim ogromnim, oklopnim saobraćajnim gužvama. Mnoga vozila pozadi bila su sistemi protivvazdušne odbrane dizajnirani da igraju ulogu kišobrana protivvazdušne odbrane u cilju zaštite ranjivih oklopnih vozila od napada iz vazduha.
Ovakva strategija je upitna sobzirom na mnoštvo ukrajinskih video-snimaka na kojima su uočljivi uspešni udari na oklopne konvoje iz aviona i najzloglasnije, več pomenute, TB2 bespilotne letelice.
Bespilotne letelice su bile u svom idealnom scenariju – obilan oklop koji nije imao pokrivenost protivvazdušnom odbranom. Kao i u Karabahu, izložene oklopne kolone su pogođene municijom. Među ovim žrtvama snimci su u martu zabeležili i sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa Buk-M2.
Treba napomenuti da kada su ruski sistemi PVO direktno gađani dronovima, sistemi nisu bili aktivni. Ovi sistemi su bili isključeni tokom premeštanja na nove položaje ili, u retkim slučajevima, kada je ruski bataljon PVO mirovao. Ovi sistemi su na kraju krajeva mehanizovani i potrebni su periodi za popravke i održavanje. Ne mogu se koristiti non-stop 24/7. Posada se povremeno morala rotirati kako bi se odmorila. Operateri takođe zahtevaju pauze svakih nekoliko sati. U ovim slučajevima, krivica je uglavnom na rukovodstvima unutar ruskih jedinica PVO i više.
Vremenom, nakon prvog meseca neprijateljstava, postao je očigledan nedostatak snimaka dronova što ukazuje na prestanak operacija TB2 tj. uspešnog ruskog kišobrana protivvazdušne odbrane koji je smanjio broj TB2. Upotreba TB2 se sada svodi na male prilike kada se otkriju praznine u protivvazdušnoj odbrani ili kada se direktno koristi kao kamikaza na ciljevima izuzetno visoke vrednosti i visokog rizika.
Treba podsetiti da je u prve dve nedelje rata, potvrđenih udara dronova bilo oko desetak, ali su do kraja prvog meseca ti udari pali na skoro nulu. Uopšteno govoreći, kada je ruska protivvazdušna odbrana došla do cilja i zauzela položaje koji su pružali lako pokrivanje, vazdušni prostor je bio zatvoren za sisteme poput TB2.
Ovo potvrđuje da Ukrajinci znaju da TB2 više nije toliko koristan, osim u retkim izuzecima. Uprkos ranim uspesima, sistem ima veoma ograničenu upotrebu na bojnom polju bogatom protivvazdušnim sistemima.
Neki stručnjaci za koje se čini da poseduju duboka antiruska osećanja pokušali su da svale svu krivicu za neuspehe u prvim danima rata na kvalitet sovjetske i ruske vojne tehnologije. Ovo se pokazalo netačno. I sama Ukrajina sa istim tim sistemima iz sovjetske ere, i dalje, sporadično, zadaje muke ruskim vazduhoplovnim snagama. U Ukrajini se još uvek nalaze zaostali sistemi Buk, a ima na raspolaganju i izvesnu količinu S-300P, pa čak i nekoliko S-300V. Mnogi od ovih sistema nisu unapređeni još od sovjetske ere, ali su izuzetno opasni.
- Da li Izrael podržava Ukrajinu?
- Neverovatno: Dron kamikaza oborio MiG-29 i ušao u legendu
- Iransko naoružanje koje bi moglo završiti u ruskom arsenalu
Sa obe strane, incidenti sa prijateljskom vatrom su takođe stalni problem, zbog nedostatka pažnje posvećene bezbednosnim merama kao što je sistem identifikacije prijatelja ili neprijatelja (svoj-tuđ). Bilo je slučajeva da su obe strane obarale sopstvene letelice, a to je posledica kvara u komunikaciji, ali i nedostatka naprednih sistema.
Ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane suočili su se sa novim izazovom nakon upotrebe Geran-2 (Šahed-136) sa ruske strane. Ovaj mali dron ima moćnu bojevu glavu od 40 do 50 kilograma i koristi jeftine pa i komercijalne delove. Bespilotna letelica je jeftina, jednostavna i može se koristiti u rojevima koji kao što vidimo lagano nadjačaju PVO oko ključnih ciljeva, uključujući gradove.
Oktobar je bio mesec kada je Ukrajina prvi put doživela ovakve rojeve dronova. Video-snimci su se širili društvenim mrežama dok su ove glasne i zastrašujuće leteće bespilotne letelice kamikaze stigle do Kijeva i Odese relativno lako, bez ikakvih izazova, precizno pogađajući ukrajinske mete.
Pre svega, ovi napadi bi mogli imati sekundarnu funkciju u kojoj bi sistemi protivvazdušne odbrane mogli da razotkriju svoju poziciju gađanjem jeftinih dronova a da potom budu lako onesposobljeni. Takođe u ovoj fazi rata pretpostavlja se da Ukrajini ponestaju rakete i sistemi. Na kraju krajeva, kada projektil košta mnogo puta više od objekta koji uništava, a zalihe su ograničene, angažovanje neće koristiti braniocu.