Raketa i torpedo? Kina razvija supersonični projektil na bor koji može da leti ali i zaroni

Kineski naučnici rade na razvijanju supersoničnog protivbrodskog projektila koji može da se kreće pod vodom i pogađa mete, javio je „Jutarnji list južne Kine„, pozivajući se na istraživače.

Fotografija kineske fregate koja lansira protivbrodsku raketu tokom vojne vežbe u blizini južnokineskog ostrva Hainan i Paracelskih ostrva. Foto: Xinhua

Istraživači navode da će projektil dug pet metara moći da leti dvostruko brže od brzine zvuka na visini od oko 10 kilometara pre nego što padne u vodu, nakon čega će moći da se kreće u vodi još 20 kilometara.

Kineski mornarički razarač tipa 052D dok ispaljuje IJ-18A

Prema navodima istraživača, kada se projektil nađe u dometu od 10 kilometara od svoje mete, preći će u režim torpeda i kretaće se brzinom od oko 100 metara u sekundi, formirajući vazdušni balon koji značajno smanjuje otpor.

Osim toga, projektil će moći da promeni kurs ili naglo zaroni na dubinu do 100 metara, kako bi izbegao podvodne zaštitne sisteme bez gubitka brzine.

Bor je „metaloid“, sa svojstvima i metala i nemetala, i obično se koristi u prašcima za pranje veša, antisepticima itd. Takođe je poznato da burno reaguje kada je izložen vodi i vazduhu, oslobađajući veliku toplotu.

Naučnici kažu da trenutno nijedan brod ne može da uzvrati tako brz napad.

Glavna poteškoća sa kojom se naučnici suočavaju je pravljenje sistema za dovod goriva dovoljno moćnog za ove planirane manevre. Oni veruju da je moguće iskoristiti bor kao komponentu goriva, jer burno reaguje sa vazduhom i vodom i tako proizvodi ogromnu količinu toplote. 

Američka vojska ima slične programe

Studija Nase, koju je prošle godine finansirala američka mornarica, otkrila je da bi nanocevi napravljene korišćenjem bor nitrida, kombinacije bora i azota, potencijalno mogle da se koriste za napajanje hipersoničnog oružja koje putuje brzinama većim od 6.400 km/h.

Međutim, većina motora sa pogonom na bor je dizajnirana da rade samo u vazduhu. Istraživači obično biraju aluminijum ili magnezijum kao gorivo za pogon superkavitirajućih torpeda jer lakše reaguju sa vodom. Kineski tim je rekao da su dizajnirali ram-mlazni motor sa pogonom na bor koji bi mogao da radi i u vazduhu i pod vodom.

Postoje neke jedinstvene komponente, kao što su podesive usisne i izduvne mlaznice za održavanje efikasnosti sagorevanja bora u različitim okruženjima, ali najveća promena je u gorivim cevima, kažu kineski stručnjaci.

Bor u avijaciji

Kina nije prva zemlja koja je istraživala korišćenje bora kao goriva u vazduhoplovstvu. USAF je 1950-ih počelo da radi na avio-gorivima na bazi bora na osnovu obaveštajnih izveštaja o zelenom plamenu koji izlazi iz izduvnih gasova eksperimentalne sovjetske rakete.

Konvencionalna avionska goriva su zasnovana na ugljovodonicima rafinisanim iz fosilnih goriva, u kojima je vodonik, veoma eksplozivan element, vezan za atome ugljenika.

Iako je u idealnom slučaju vodonik najbolje gorivo ako se koristi nezavisno, zauzima puno prostora čak i kada se ohladi u kriogenu tečnost. To je izazovno i opasno za samostalno rukovanje. Zbog toga kombinuje atome ugljenika, čineći gorivo tesno upakovanim i lakšim za kontrolu. Međutim, goriva na bazi ugljovodonika nisu proizvela dovoljno energije po jedinici da bi se ispunili zahtevi američke vojske za nadzvučnim mlaznjacima koji mogu da prelete pola sveta.

Stoga su američki inženjeri odlučili da koriste bor koji se nalazi odmah pored ugljenika u periodnom sistemu, što je izrodilo novu porodicu goriva zasnovanu na jedinjenjima ‘hidro-bora’, ili ‘boranima’ razvijenim pod kodnim imenom ‘Project Zip, ‘ stoga su dobili nadimak „zip goriva“.

XB-70A Valkyrie

U početku su ova goriva bila veoma obećavajuća zbog proizvedene energije. Planirano je da se koriste na strateškom bombarderu XB-70 Valkyrie, presretaču dugog dometa XF-108 Rapier  i raketi BOMARC. Takođe, postojali su planovi da se postojeći mlazni motori konvertuju kako bi mogli da sagorevaju i bor.

Upotreba bora je i dalje izazovna i rizična

Međutim, ovi planovi su napušteni 1959. godine jer su se borani pokazali veoma opasnim zbog svoje toksičnosti, zbog čega su oni koji rade sa njima morali da koriste jedinstvene gas maske. Takođe, čestice bora je teško kontrolisati, jer se spontano zapale i mogu čak eksplodirati.

Najmanje osam ljudi uključenih u Projekat Zip poginulo je u nesrećama povezanim sa borom.

Bor

Takođe je teško podesiti potisak motora na čvrsto gorivo. Na primer, bor u prahu se ponaša i kao čvrst i tečan kada se ubrizgava u komoru za sagorevanje, što otežava fizičko simuliranje ili regulaciju procesa sagorevanja.

Štaviše, Kina se suočava sa rizicima oslanjanja na borogoriva u oružane svrhe, kaže naučnik iz Pekinga koji proučava element bora. Polovina kineskih ruda bora dolazi iz inostranstva, a veliki deo je iz SAD.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.