BUČA – RATNI ZLOČIN ILI?

Ruske snage su se 25. februara upustile u žestotke borbe u pregrađu ukrajinskog grada Buča u Kijevskoj oblasti. Bivši gradonačelnik obližnjeg Irpenja (Ірпі́нь), Volodimir Karpljuk (Володимир Андрійович Карплюк), 8. marta je javio da Rusi u potpunosti kontrolišu Buču.  Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su njene trupe grad evakuisale 30. marta. Zašto se tokom “operacije“ napredovalo prema Kijevu da bi se trupe “povukle u cilju pregrupisavanja“ zna samo GŠ RF. U svakom slučaju, gradonačelnik Buče, Anatolij Fedoruk (Анатолій Петрович Федорук), obavestio je javnost da je grad “oslobođen“ od strane ukrajinske vojske 31. marta. Konačno, sekretar Gradskog saveta, Taras Šapravski (Tарас Oлександрович Шаправський), 1. aprila je upozorio da povratak u Buču još uvek nije siguran pošto grad nije u potpunosti očišćen od ruskih specijalnih snaga, te da su objekti i ulice opasne za kretanje zbog “mina iznenađenja“ (booby traps).

U Buču је prvо ušао Kombinovani puk specijalne namene Nacionalne policije Ukrajine „Safari“ (зведений полк спецiального призначения Національної поліції України „САФАРІ“) u kome су se nalazili delovi policije posebne namene (поліції особливого призначення), Korpus za brzo reagovanje “KORD“ (Поліція особливого призначення “КОРД“ –  Корпус оперативно-раптової дії), odred taktičko-operativnog reagovanja (taktička policija) “TOR“ (Тактична полiцiя,  Підрозділ патрульної полїцїї тактико-оперативне реагування “ТОР“) i specijalisti službe za deminiranje (спеціалісти вибухотехнічної служби, експерти-вибухотехники).

 Volodimir Zelenski - dva lica ukrajinskog predsednika
Volodimir Zelenski – dva lica ukrajinskog predsednika

Istoga dana, 1. aprila, pojavile su se i prve vesti o velikom broju civilnih žrtava, koje će kasnije prerasti u optužbe o ratnom zločinu pa i genocidu. Naime, Fedoruk je 2. aprila saopštio da je u masovnim grobnicama sahranjeno oko 300 civila, te da se po ulicama još uvek nalaze desetine leševa, neki sa rukama vezanim iza leđa. Zamenica ukrajinskog ministra odbrane, Ana Maljar (Анна Маляр), istoga dana je potvrdila da je posle oslobođenja grada u zajeničkim grobnicama sahranjeno 280 tela. U to vreme, socijalnim mrežama je već cirkulisao video zapis sa telima koja leže po gradskim ulicama a 2. arpila su velike medijske kuće, poput AFP, uveliko publikovale snimke leševa. Agencija Reuters je 3. aprila u opticaj pustila satelitski snimak kompanije Maxar Techologies, navodno napravljen 31. marta, na kome je uočljiv sveže iskopan rov u porti bučanske crkve Svetog apostola Andreja Prvozvanog (храм на честь святого апостола Андрія Первозванного) na Bulevaru Bogdana Hmeljnickog (Богдана Хмельницького), dužine 13,7 m, koji je okvalifikovan kao masovna grobnica. Njen “tvorac“ nije jasno definisan; ako se uzme u obzir izjava mesnog gradonačelnika i Ane Maljar, moguće je da se radilo o pokopu 280-300 žrtava pronađenih od strane ukrajinskih snaga. Ali, medijska histerija je već pokrenuta. Naime, Maxar Technologies je izašla sa novom tvrdnjom da su naznake o izradi rova primećene još 10. marta, ne objašnjavajući zašto javnost nije odmah o tome obaveštena. Istovremeno,

The New York Times je nakon analize satelitskih snimka zaključio da su se prvi leševi na Jablonskoj (Яблунська) i okolnim ulicama Buče mogli uočiti još 9. marta a elektronska platforma Ruslana Ljevijeva (Руслан Левиев), Conflict Intelligence Team, potvrdila je verodostojnost izjave. Novi (?) satelitski snimci koje je Maxar Technologies dostavio The Times-u ukazuju da je od 11. marta na ulicama bilo najmanje 11 tela, a iste tvrdnje, prema satelitskim snimcima, javljaju se 19. i 21. marta. Isti leševi, na preciziranim lokacijama, pronađeni su 2. aprila, dan ili dva nakon što su ukrajinske snage ušle u Buču. Praktično, tela su se u istom položaju i na isitm lokacijama nalazila više od tri nedelje. Kako je grad već bio potpuno obezbeđen od strane ukrajinskih snaga, pristup je omogućen predtavnicima medija a započeto je i uzimanje izjava od očevidaca. Tako se pojavljivalo sve vise svedoka o mučenjima i ubistvima nevinih civila, uključujući žene i maloletnike.

Satelitski snimci tela u Jablonskoj ulici - mart 2022
Satelitski snimci tela u Jablonskoj ulici – mart 2022

Ukrajinski glavni javni tužilac je 3. aprila saopštio da je 410 tela ubijenih civila sa teritorije Kijevske oblasti odneto na forenzička ispitivanja a od 4. aprila sahranjeno je 330-340 civila koje su, navodno, Rusi ubili u Buči. U onlajn magazinu „Ukrainska Pravda“ (Українська правда) Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (Головне управління розвідки Міністерства оборони України) je istoga dana, 4. aprila,  za zbivanja u Buči direktno optužila rusku 64. zasebnu motostreljačku brigadu 35. kombinovane armije (64-я отдельная мотострелковая бригада, 35-ой общевойсковой армии) i eksplicitno navela imena 4 pukovnika, 15 potpukovnika,  25 majora i ostalih nižih činova koji su, navodno, bili umešani u zločine. Šta više, grupe  InformNapalm i Anonymous  objavile su na društvenim mrežama sve lične podatke i privatnu adresu „komandanta brigade, Azambeka Omurbekova (Омурбеков Азатбек Асанбекович) “ – oficira koji se uopšte ne nalazi na spisku “vojnih prestupnika koji su neposredno učestvovali u zločinima protiv naroda Ukrajine u Buči – pripadnika 64 posebne motostreljačke brigade 35 OA VVO“, a koji je 4 aprila objavila Glavna obaveštajna uprava ukrajinske voske! Ovo ukazuje koliko neodgovorna propaganda može biti opasna po živote potpuno nevinih ljudi. Ipak, skoro ceo svet, preplavljen medijskim informacijama, sa užasom je osudio Rusiju, insistirajući na novim kaznenim sankcijama i krivičnom gonjenju. Pri tome, potpuno su zanemarivane izjave opreznijih i realnijih analitičara koji su ukazivali da treba pričekati rezultate nezavisne istrage i ne žuriti sa jednostranim osudama. Tako je Pentagon izjavio da ne osporava ukrajinske tvrdnje o Buči, ali da ne može ni da ih potvrdi. Pod uslovom anonimnosti, visoki zvaničnik američke odbrane rekao je: “Američka vojska nije u poziciji da nezavisno potvrdi ukrajinske izveštaje o ubistvu civila u gradu Buča, Međutim, nema razloga ni da se isti izveštaji osporavaju. Vidimo iste slike kao i svi drugi. Nemamo nikakvog razloga da opovrgavamo ukrajinske tvrdnje o ovim zverstvima koja su, jasno, duboko, duboko zabrinjavajuća“.

S druge strane, ruska strana očito još uvek nije mnogo naučila o medijskom ratu. Uzmimo samo primer Volodimira Zelenskog, koji se skoro nipodaštava zbog svoje prethodne karijere glumca. Glumac je bio i Ronald Regan (Ronald Wilson Reagan, 1911-2004) a svi znamo koliko je uspeo. Za razliku od ruskih medijskih nastupa, u strogo poslovnim odelima, uvek uštogljenih, zvaničnih, bez puno emocija, Zelenski vrši sjajnu medijsku kampanju za svoju zemlju. Višednevna brada, skromna, vojnička majica i poetični nastupi svakako pogađaju srca prosečnih gledalaca i uspevaju da ih pridobiju. Osim toga, totalna medijska blokada ruskih izvora, ne dopušta da se probiju sa drugačijim argumentima. Rusi se često pozivaju na situaciju u SRJ 1999 godine. Pri tome, zaboravljaju da je i SRJ izgubia medijski rat, bombardovanje provela u totalnoj izolaciji a, prošla i gore: javni servis je bombardovan kako ne bi širio “propagandu“. Kada govorimo o Buči, možda poređenje sa našim “slučajem Račak“ nije prikladno. Ali, činjenica je da naše tvrdnje nisu uspele da se probiju u svet. Konačno, setimo se napada na Irak, zbog hemijskog oružja: medijska kampanja je vodila u sigurni rat a kada je on počeo (i prošao, uz stravične, obosteane žrtve i razaranje jedne zemlje), niko nije naveo da hemijskog oružja – nije bilo.

Amblemi specijalnih ukrajinskih jedinica koje su prve usle u Buču
Amblemi specijalnih ukrajinskih jedinica koje su prve usle u Buču

Sva negiranja Moskve za masakre u Buču niko ne sluša. Moćni medijski timovi uporednim analizama pobijaju sve ruske tvrdnje. Uzmimo kao primer rusko negiranje i amrički dogovor na samo dve scene iz najrasprostranjenijeg videa, gde se iz kola u pokretu snimaju leševi na ulici:

 Sporni frejmovi filma iz Buce
Sporni frejmovi filma iz Buce
  • Kanal “Война с фейками“:

“Video sa telima izaziva nedoumicu: u 12 sekundi telo sa desne strane vozila pokreće ruku“. 

  • BBC Monitoring“:

“Video je zrnast, ali bliža analiza pokazuje da je ono za šta se tvrdi da je ruka u pokretu, zapravo mrlja u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla vozila, koja izgleda kao kap kiše ili kao i slične mrlje vidljive na ‘šoferšajbni’ uočene ranije u videu“.

Naša napomena: prikazali smo ove sekvence. Čudi samo jedna stvar – kako se mrlja ne pomera u skladu sa kretanjem vozila; permanentno se nalazi u zoni ramena nesrećnika na ulici.

  • Kanal “Война с фейками“:

“U 30 sekundi u retrovizoru vozila telo je u sedećem položaju. Izgleda da su tela specijalno razmeštena za snimanje a u cilju stvaranja što dramatičnije scene. To postaje očigledno ako se snimak posmatra brzinom 0,25 manjom od normalne“.

  • BBC Monitoring“:

“Druga ruska tvrdnja fokusira se na drugi deo snimka. Automobil prolazi pored drugog tela, koje leži pored trotoara sa crvenim i žutim kamenjem i polomljenom smeđom ogradom. Dok vozilo prolazi, telo se nakratko može videti u retrovizoru na desnoj strani. Proruski medij tvrdi da telo ‘sedi’. Ali, usporena verzija snimka pokazuje da bočni retrovizor jasno iskrivljuje odraz tela, kao i kuće u pozadini“.

Poternica za vojnicima 64 brigade
Poternica za vojnicima 64 brigade
Tenkovi Т-80БВМ kojima je 7 aprila 2021 opremljena 64 motorstreljacka brigada
Tenkovi Т-80БВМ kojima je 7 aprila 2021 opremljena 64 motorstreljačka brigada

Možda je ova polemika suvišna jer fotografije ljudi vezanih ruku i upucanih u potiljak, ili ljudi palih kraj bicikla ili svojih kola, očito govore da su ubijeni. Analiza o stanju tela nakon nekoliko dana provedenih na ulici, verodostojnost svedoka i ostale analize ipak su stvar jedne nezavisne, stručne forenzičke komisije. Konačno, jedan ozbiljan ukrajinski forenzičar je 6. Aprila objavio da je najviše žrtava palo kao posledica bombardovanja i artiljerijske vatre. A dejstvovale su obe strane… No, presuda je svakako donesena – krivci su Rusi. Eto, sada čak imamo i njihova puna imena i činove. Novi međunarodni tribunal? Videćemo. Da li je dovoljno strahota? Nije. Jedna mlada novinarka pita oficira koji radi na identifikaciji žrtava u Buči: “Kako posle ovoga možete da pregovarate sa Putinom?“ On joj odgovara – “Idite do đavola!“. Upravo tako. Medijima nije dovoljno jezivih naslova. Vojnicima i Ukrajincima je verovatno dosta svega.

Ostavite Vaš Komentar: