Čajni magnat Lipton i “hrabra mala Srbija“

Čuveni čajni magnat, ser Tomas Džonston Lipton (1848-1931), rođen je u Glazgovu, u porodici poreklom iz irske pokrajine Alster, okrug Ferman. Liptonovi, inače sitni zakupca imanja, 1847 godine su se u potrazi za bolјim uslovima života preselila u Glazgov. Lipton stariji je 1863. u Krunskoj ulici br. 11, u glazgovskom kvartu Gorbal, otvorio malu prodavnicu prehrambenih proizvoda. 

Ser Tomas Džonston Lipton (1848-1931)
Ser Tomas Džonston Lipton (1848-1931)

Nezadovolјan skromnim načinom života, Tomas se 1864 godine ukrcao kao poslužitelј na brod koji je saobraćao između Glazgova i Belfasta. Fasciniran pričama mornara, ubrzo je napustio kompaniju i otputovao u SAD, gde je prkrstario  celu zemlјu, povremeno se baveći najrazličitijim poslovima. Tomas se u Glazgov vratio 1870; u prvo vreme je pomagao roditelјima u radnji u Gorbalu a uskoro je otvorio sopstvenu prodavnicu u opštini Andreston.

Liptonova radnja brzo je prerasla u čitav lanac prodavnica koje su pokrivale ne samo Škotsku nego i čitavu Britaniju. Tokom 1880. investirao je sredstva u stočnu pijacu američkog grada Omaha, gde je osnovao fabriku za preradu mesa. Ubrzo je pogone u Omahi prodao domaćim investitorima i preorijentisao se na trgovnu čajem. Pri tome, trudio se da zaobiđe do tada tradicionalni način trgovine i distribucije, prodajući čaj po cenama pristupačnim i za siromašnije slojeve stanovništva. Da bi održao damping cene, počeo je da otkuplјuje uzgajališta čaja. Pri tome, prvi je uveo kutije sa više u kesica usitnjenog čaja. Tako je stvorio sopstveni brend – Liptonov čaj.

Jahta ''Erin''
Jahta “Erin“

Tokom 1890 godine, Lipton je posetio Cejlon (Šri Lanka), gde je sklopio ugovor sa Džejmsom Tejlorom, vlasnikom plantaža čaja na kojima su radili Tamili. Suština Liptonove ideje je bila da se čaj u blizini samih polјa odmah prerađuje, pakuje i direktno distribuira “do čajnika širom sveta“. Tokom 1893. je osnovao  “Tomas Dž. Lipton Kompaniju“  a “Cejlonski“ ili Liptonov čaj je postao svetski poznati brend, tražen na tržištima širom Evrope i SAD. Lipton je postao jedan od prvih svetskih multimilionera, što mu je omogućilo da se 1892. trajno nastani u londosnkom predgrađu Osidž i posveti svojim omilјenim hobijima – jedriličarstvu, brodovima, sportu i putovanjima. No, Lipton se pokazao i kao veliki filantrop, nesebično ulažući svoje bogatstvo u pomoć siromašnima. Upravo zahvalјujući ovoj osobini, 1898 godine je od kralјice Viktorije dobio plemićku titulu prvog baroneta od Osidža (parohija Sautgejt, Midlseks, danas deo Londona). 

Prava prilika da iskaže svoje čovekolјublјe ukazala mu se nakon izbijanja Velikog rata. Pri tome, zanimlјivo je da je najveću pomoć ukazao Srbiji – zemlјi u kojoj ranije nikada nije bio i gde “Liptonov“ čaj nije bio baš tako tražena roba.

Ukrcavanje vozila u Saupthemtonu
Ukrcavanje vozila u Saupthemtonu

Zahvalјujući odličnim vezama u visokim krugovima Britanije i SAD, Lipton je stupio u kontakt sa “Unijom Društva za žensko pravo glasa“, “Federacijom udruženja škotskih žena“ i njihovim “Komitetom Bolnica škotskih žena“, “Društvom britanskog Crvenog krsta“, “Udruženjem za hitnu pomoć Svetog Jovana“, “Srpskim potpornim fondom“, “Kralјevskim vojnim medicinskim korpusom“, ali i mnogim sličnim udruženjima u SAD. 

Lipton sa princom-rehentom Aleksnadrom, Nikolom Pašićem i pukovnikom Vilijemom Hanterom, šefom britanskih misija
Lipton sa princom-rehentom Aleksnadrom, Nikolom Pašićem i pukovnikom Vilijemom Hanterom, šefom britanskih misija

Na osnovu izveštaja iz Srbije, Lipton je sagledao svu težinu stanja, pogotovo posle izbijanja epidemije tifusa. Organizovao je prikuplјanje finansijske i materijalne pomoći za Srbiju a na raspolaganje Crvenom krstu je stavio svoje jahte za prevoz robe od Glazgova do Soluna. No, ovaj plemeniti čovek je odlučio da i lično poseti “Gallant little Serbia“.

Princ Pavle karađorđević i Lipton u beogradskom dvorskom zdanju.
Princ Pavle karađorđević i Lipton u beogradskom dvorskom zdanju.

Naime, Lipton je za potrebe svojih krstarenja 1896. godine izgradio luksuznu parnu jahtu “Erin“ od 1057 brt. Odmah po izbijanju rata, zajedno sa svojom posadom,  jahtom je prevozio medicinsku pomoć na sve potrebne destinacije. Kada je početkom januara 1915. organizovana “Englesko-srpska bolnička jedinica“ sa 60 tona medicinskog materijala i nekoliko bolničkih automobila “Ford T“, Lipton se ponudio da tovar na “Eriin“ preveze do Soluna a potom ga železnicom i otprati do Beograda. Materijal je bio namenjen za ledi Luiz Margaret Pedžet u Skoplјu, Misiju britanskog Crvenog krsta u Vrnjačkoj Banji koju je trebalo da vodi kapetan Ernest Benet, za Društvo srpskog Crvenog krsta u Nišu, te za dr Eleonoru Solto i Prvu bolnicu škotskih žena u Kragujevcu.  Tovar je u Sautemtonu ukrcan na “Erin“, koja je isplovila 18. januara 1915. Jahta je pored Gibraltara doplovila do Marselјa, gde se ukrcalo 5 lekara, 15 bolničarki i 6 bolničara, među kojima i komesar 2. jedinice britanskog Crvenog krsta, kapetan Ernest Benet. Misija je u Solunskoj luci iskrcana 11. februara, odakle je specijalnom kompozicijom, preko Đevđelije, Skoplјa, Niša i Kragujevca, stigla u Beograd. Liptona su u Srbiji dočekali sa najvišim počastima; u Nišu ga je primio premijer Nikola Pašić, u Kragujevcu – vojvoda Radomir Putnik, u Beogradu je princ Pavle, pod žestokim austrijskim bombardovanjem, priredio svečanu večeru, a prestolonaslednik Aleksandar se sa čajnim magnatom sastao više puta. No, Lipton je najviše vremena proveo obilazeći bolnice, borbene položaje i u susretima sa običnim vojnicima i narodom. Srbi su ga odmah prihvatili i prisno nazivali “čika Tomom“.

U Beogradu je obišao pozicije britanskih mornaričkih topova pod komandom poručnika Čarlsa Kera, bolnicu Prve američke misije dr Edvarda Rajana, dvor i kompletnu devastiranu prestonicu. Inače, tokom putovanja je posetio bolnice u Skoplјu, Đevđeliji, Nišu, Kragujevcu i Vrnjačkoj Banji. Lipton je bio bukvalno užasnut obimom stradanja srpskog naroda, pogotovo usled tada razbuktale epidemije tifusa. Pri tome, teško je preživeo i jednu ličnu lјudsku tragediju; na putu ka Beogradu, u Đevđeliji, upoznao se sa njujorškim doktorom Džejmsom Fransisom Donelijem koji je radio u sastavu Druge američke misije dr Itana Batlera.

Sluteći bugarsku invaziju, Doneli je zamolio Liptona da mu sa “Erin“ dostave američku i zastavu Crvenog krsta koje bi istakao nad bolnicom u slučaju prodora neprijatelјskih trupa. Doneli se, međutim, još 17. februara zarazio tifusom i, 22. februara, u delirijumu, otevši pušku jednom srpskom vojniku, pucao sebi u glavu. Na povratku, Liptona je sačekala poslednja želјa dr Donelija; da bude sahranjen pod američkom zastavom, dobijenom sa “Erin“.

Lipton i princ-regent Alesandar na položajima oko Beograda.
Lipton i princ-regent Alesandar na položajima oko Beograda.

Nakon povratka u Britaniju, “čika Toma“ je iskoristio sav svoj uticaj kako bi ceo svet obavestio o tragediji “male, hrabre Srbije“. Šta više, odmah je publikovao i knjigu “Užasna istina o Srbiji“. Sakuplјao je pomoć i svojim brodovima, uklјučujući i “Erin“, sve vreme je slao za Srbiju. Tako se uvrstio u najveće dobrotvore naše domovine; priznanje mu je odao Niš, proglasivši ga za počasnog građanina.

“Erin“, koja je toliko doprinela doturanju pomoći Srbiji, nije dočekala kraj rata. Jahta je 3. jula 1915. konfiskovana za potrebe kralјevske mornarice, naoružana sa dva brzometna topa kalibra 76 mm, i, pod novim nazivom “Egida“ (HMS Aegusa) i komandom vice-admirala Tomasa Vokera, uklјučena u Mediteransku flotu kao “pomoćni patrolni brod br. 082“. 

Liptonova knjiga ''Užasna istina o Srbiji'' i umrlica američkog lekara Donelija.
Liptonova knjiga “Užasna istina o Srbiji“ i umrlica američkog lekara Donelija.

Nemačka podmornica U-73 pod komandom nemačkog asa, kapetana Gustava Zisa, 30 marta 1916 godine je zaplovila iz nemačkih voda prema bokokotorskoj luci. U noći između 27 i 28 aprila 1916, u visini Malte, presrela je britanski minolovac “Potočarka“ (HMS Nasturtium) pod komandom kapetana korvete Robina Lojda  i torpedovala ga. “Egida“, koja se nalazila u blizini, primila je poziv za pomoć i pohitala da spase posadu minolovca. No, kapetan Zis je sačekao novi plen i jednim torpedom, u prvim časovima 28 aprila 1916 – potopio bivšu “Erin“. Tom prilikom poginulo je 6 mornara Tomasa Liptona.

Ostavite Vaš Komentar: