Još uvek traju različita tumačenja događaja u Kazahstanu, pri čemu se zbog problema sa internetom, informacije sa terena dobijaju sa izrazitim zakašnjenjem, pa i sa nijansama specifičnih tumačenja u zavisnosti od geopolitičke orijentacije. Postavlja se pitanje, najpre, šta se to desilo ovih zimskih dana u Kazahstanu? Bez imalo želje za simplifikacijom, nabrojaćemo nekoliko važnih detalja.
Kazahstan se nakon raspada SSSR-a iznenada našao u situaciji državne samostalnosti, pa je svu vlast ubrzo zauzeo bivši sovjetski rukovodilac Nursultan Abišuli Nazarbajev (Нұрсұлтан Әбішұлы Назарбаев), koji je realnu moć već imao od 1989. Valja naglasiti da je pokušao voditi multivektorsku politiku, te da je u periodu do 2008. godine i izbijanja svetske ekonomske krize sam Kazahstan bio mirno i prosperitetno područje. Prema popisu iz 2009, 70% populacije činili su muslimani a 26% – hrišćani. Broj etničkih Kazaha se usled migracije Rusa i ruskofonih stanovnika vremenom povećavao, naročito na jugu Kazahstana. Podela na proruski sever, i proturkijski jug Kazahstana bila je vidljiva i time što je prestonica preneta 1997. iz Almatija u grad koji se danas zove Nursultan, a do 2019. je bio poznat pod imenom Astana (inače u doba carske Rusije je formiran kao Akmolinsk). Konstatujmo da je Kazahstan zemlja žuzova (pri čemu Mlađi žuz potiče od Nogajske horde) koji su tokom istorije, na različite načine, prihvatili zaštitu ruske države. Tako su se prva dva žuza okrenula Rusima u strahu od nekada moćne Džungarije (koju je razorila mandžurijska imperijalna doktrina). Stariji žuz ili Velika Horda (orig. Ұly žүz), Srednji žuz ili Srednja horda (orig. Orta žүz) i Mlađi žuz ili Mala Horda ( orig. Kíší žүz), i danas su osnovne političke činjenice, bez kojih ne možemo razumeti ni sadašnju situaciju u Kazahstanu. Činjenica je da je ostareli kazaški vođa Nursultan Nazarbajev, i pored toga što je poreklom iz Starijeg žuza, pokušao da sa druga dva žuza sklopi solidne veze, pri čemu su porodične čarke u porodici Nazarbajev sada već postale vidljive nakon ovih događaja, koji su svakako prelomna tačka za budućnost Kazahstana. Sva tri žuza su dodatno podeljeni na klanove, pa je plemenska svest kod Kazaha daleko značajnija od državne. U svakom slučaju, sever Kazahstana se u velikoj meri dobrovoljno našao u okvirima ruske zone uticaja još pre nekoliko vekova, dok je jug Kazahstana ostao u nekoj vrsti distance u odnosu na ruski svet. Nakon formiranja boljševičke vlasti, vremenom je kreiran novi državno-pravni okvir. Kazahstan je 26. augusta 1920. proglašen za autonomnom republikom unutar Ruske SFSR pod imenom Kirgijska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika. Kao takva, postojala je do aprila 1925, kada je promenila ime u Kazaška Autonomna Socijalistička Sovjetska Republika, a 5. decembra 1936. je uzdignuta u rang republike i preimenovana u Kazašku Socijalističku Sovjetsku Republiku. Ovo je važno znati da bismo razumeli onu ruske stratege koji, za razliku od nekih drugih centralnoazijskih teritorija, Kazahstan vide kao svoje ”domaće dvorište”.
Do sada radikalne islamske ideje u Kazahstanu nisu imale dovoljno uporište, iako je puno napora uloženo u tom pravcu od strane određenih zainteresovanih strana. Ono što je Kazasima bilo daleko primamljivije jeste ideja evroazijstva na panturkijskim osnovama. Upliv turskog faktora je fascinantan, jer čak 38 visokoškolskih ustanova u Kazahstanu imaju mešoviti tursko-kazaški karakter. Sam Nazarbajev je 15. oktobra 2019. godine na VII samitu ”Saveta saradnje turskojezičkih država” (Türk Dili Konuşan Ülkeler İşbirliği Konseyi) predložio da se odustane od termina „turkojezični“ i usvoji novo ime, ”Savet turskih država” (Türk Devletleri Teşkilatı), te da se pokrene program pod nazivom „Tursko viđenje 2040“ (Türk Dünyası 2040 Vizyonu). Ovo je izazvalo aplauz prisutnih među kojima je bio i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdoğan). Turska spoljna politika, inače rasplinuta od Afrike do Bliskog Istoka, u samom Kazahstanu je imala pouzdanijeg partnera od etnički bližeg Turkmenistana. Godinu dana ranije, 2018, Kazahstan se opredelio za prelazak sa ćirilice na latinicu. Sve su to bili signali da se ”nešto valja iza brda”. Kazahstan je pokušao da vodi evroazijsku politiku, i bio je jedina zemlja članica ODKB, u kojoj su više puta sprovođene vojne reforme po zapadnom modelu. Uz to, razvijani su i sistematski kulturni, vojni i svaki drugi odnosi sa Turskom. Kazahstan je do pre koju godinu važio kao oaza stabilnosti i povoljne poslovne klime u Centralnoj Aziji, ali je kao takav, i pored ogromne teritorije, bio područje bez dovoljno infrastrukture koja bi podržala ambicije rukovodstva Kazahstana. Sve više su turski investitori prelazili, recimo, iz Turkmenistana u Kazahstan, sve više je bilo mladih Kazaha, koji su studirali u Zapadnoj Evropi, a nezadovoljstvo dugotrajnom vladavinom Nazarbajeva je raslo. Tako je marta 2019. sam Nazarbajev prepustio predsedničku poziciju Kasim Žomart Tokajevu (Qasym-Jomart Kemelūly Tokayev), ali je pod svojom kontrolom zadržao vojsku i policiju. Dariga, ćerka Nazarbajeva, izabrana je za predsedavajuću Gornjeg doma Parlamenta, tako da su mnogi u Kazahstanu to videli kao ostajanje na vlasti familije Nazarbajev. Istovremeno, sam Tokajev je počeo da vodi politiku veće integracije sa Ruskom Federacijom, što se proturkijskim i prozapadnim krugovima u Kazahstanu svakako nije dopalo. Klanovske razmirice su se pojačale u doba pandemije. Naravno, strani faktor je tu situaciju iskoristio i početkom januara 2022. je počelo nešto što je zaista ličilo na mogući prevrat. Ipak, Kasim Žomart Tokajev je munjevito reagovao. Formalno, sukobi u Kazahstanu izbili su zbog duplog poskupljenja goriva, ali je jasno da je akcija planirana iz inostranstva.
Neredi su počeli već 2. januara u Mangistauskoj oblasti, čiji je povod, kako rekosmo, bio povećanje cena. No, nemiri su se brzo proširili do Almatija, gde su zapaljene rezidencija predsednika i gradonačelnika. Usledili su sukobi policije i demonstranata u kojima je bilo na desetine stradalih i povređenih. Uvedeno je vanredno stanje u celoj zemlji a predsednik Kasim-Žomart Tokajev je zatražio vojnu pomoć, tako da je vojni kontingent ODKB stigao u Kazahstan 6. januara. Tačan broj ubijenih i povređenih u nemirima nije poznat. Kazahstanski mediji preneli su da je ukupan broj uhapšenih tokom nemira dostigao gotovo 10.000. Sam Tokajev je rekao da je „20.000 bandita” napalo Kazahstan, te da je zbog toga zatražio pomoć ODKB.
Prvi izveštaji govore da su snage ODKB uspešno rešile ove složene operacije, a predsednik Kazahstana je najavio da će, kako se situacija bude smirivala i stabilizovala, postepeno ukidati vanredno stanje u regionima i uključivati internet.
Više pitanja ostaju bez odgovora; najpre — da li je podstrekač iz inostranstva bio Turska i(li) anglosaksonski svet; kakav će biti odgovor Kine na sve ovo i da li ovo označava povratak Kazahstana u rusku orbitu. Verujemo da će odgovori na sva ova pitanja biti daleko jasniji za mesec-dva, kada bude više podataka u javnosti. Ono što je svakako već sada jasno jeste da će projekat panturanizma morati da se redefeniše. Zanimljivo je da se turski predsednik Erdogan brzo prestrojio i, optuživši Zapad za proteste, dao podršku Tokajevu. Čavušogluove izjave su u tom smislu najrečitije, čime turski stratezi pokazuju da ne odustaju od Kazahstana bez obzira na nove momente i na ekonomsku krizu koja je pred vratima Turske u narednim mesecima. S druge strane, SAD i Velika Britanija odbacuju navode da su umešane u demonstracije. „To je apsolutno netačno i jasno deo standardnog ruskog priručnika o dezinformacijama koje smo često videli proteklih godina,“ izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jennifer Rene Psaki).Ipak, prerano je donositi konačne zaključke, pogotovo što tenzije između Avganistana i Tadžikistana rastu i sasvim je moguće da Centralna Azija bude novo poprište geopolitičkog nadmudrivanja u Evroaziji. Odnosi među žuzovima i plemenima u samom kazahstanskom društvu će biti definisati u narednim sedmicama i mesecima, a od toga i zavisi stepen integracije Kazahstana. U svakom slučaju, ovo je tačka resetovanja za sam Kazahstan, a kako će dalje biti zavisi i od toga kako Moskva želi da se poveže sa kazahstanskom državnošću. Ipak, ne treba zanemariti ni druge faktore, kao što je indirektna povezanost krize u Ukrajini sa događajima u Kazahstanu. Sve ovo pokazuje da je kazahstansko pitanje tek otvoreno, te da je ovo prelomna tačka za turkijski svet, što u Ankari dobro znaju.