Nekada zabranjeno oruzje: Rovovska sačmarica

Slušaj ovaj članak

Tokom 1897 godine  famozni konstruktor Džon Mozes Brauning je za Winchester Repeating Arms Company razvio pumparicu sa eksternim orozom, označenu kao Winchester Model 1897.

M1897 sa bajonetom M1917
M1897 sa bajonetom M1917

Iako prepoznata kao izvrsna lovačka puška, M1897 će slavu steći tek tokom Velikog rata, kada je Viljem Iger (William Goronwy Eager) pretvorio u  “rovovsku sačmaricu“ (trench shotgun).  Viljem Iger iz Valdoste, Džordžija, diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Pensilvaniji i radio je kao direktor lokalnog preduzeća za osvetljenje. U septembru 1917. pripremio je kompletan izveštaj u kome je izložio kako da se sportska i lovačka sačmarica modifikuje u poluautomatski ili “pump“ model za upotrebu u rovovskom ratu i udarnim akcijama — i poslao ga u Ministarstvu rata.

Stevens trench gun
Stevens trench gun

Mesec dana kasnije general Henri Mekejn (Henry P. McCain) je obavestio Igera da je komandant Američkih ekspedicionih snaga (AEF) na Zapadnom frontu, general Džon Peršing (John J. Pershing), prihvatio njegovu ideju. Samo nekoliko nedelja kasnije, Iger je dobio potvrdu da će, uz Peršingovo odobrenje, američki vojnici u Francuskoj uskoro biti naoružani modifikovanim puškama. Borci korpusa su “rovovsku sačmaricu“ u borbi koristili već 20. aprila 1918. kod Sešeprea (Seicheprey), u prvoj značajnoj bici AEF u Velikom ratu.

Oružje je bilo tako dizajnirano da vojniku omogući prednost u bliskoj borbi. Sa cevi dužine 500 mm, pređicama za remnik i dodatkom za postavljanje bajoneta M1917 (bajonet za US Rifle, cal .30, Model of 1917), sačmarica kalibra 12 imala je i perforiranu metalnu oblogu cevi koja je vojnicima omogućavala da koriste bajonet čak i kada je cev bila pregrejana. Sačmarica je primala šest patrona — jedan u donosaču (ležištu metka) i pet u tubularnom magacinu. Patroni su punjeni sa po 9 sačmenih kuglica veličine “00“ (8,4 mm).

Winchester M97 M12
Winchester M97 M12

Obučeni vojnik  mogao je iz “rovovske sačmarice“ M97 da u “režimu neprekidne vatre“ (držeći stalno pritisnutu obaraču a drugom rukom je repetirajući) za nekoliko sekundi ispali svih 6 patrona Ako uzmemo u obzir 54 kuglice prečnika 8,4 mm koje se rasipaju bočno, sa efektivnim dometom do 45 metara, shvatljivo je zašto su “rovovske sačmarice“  postale poznatie i kao “metle“ ili “čistači rovova“ (trench brooms, trench sweepers).

Nedaleko od francuskog mesta Bakara (Baccarat), Nemci su 21. jula 1918. zarobili američkog redova iz  307. pešadijskog puka 77. divizije.  Mesec dana kasnije, 11. septembra, kod Viler en-E (Villers-en-Haye), zarobljen je i vojnik 6. pešadijskog puka 5. divizije. Kod obojice je pronađena pumparica M1897.

stevens u vijetnamu
Stevens u vijetnamu

Nemačka vlada je 15. septembra 1918. zvanično protestovala zbog upotrebe sačmarice; prvo verbalnom a, potom, nepotpisanon diplomatskom notom upućenom  španskoj ambasadi u Berlinu, zatim švajcarskoj ambasadi i, konačno, američkoj misiji u Bernu. U belešci se navodi da je upotrebom sačmarice od strane američkih snaga prekršen član 23(e) Haških konvencija iz 1899. i 1907. godine i upozorava se da će svaki Amerikanac zarobljen sa sačmarom ili municijom za sačmaricu biti streljan.

Iako je državni sekretar Robert Lansing notu primio tek početkom oktobra, sa njenim sadržajem je bio upoznat odmah po njenom otpremanju. Švajcarski otpravnik poslova u Vašingtonu, Friedrich Oederlin, 19. septembra mu je predao telegram u kome je stajalo:“Nemačka vlada protestuje zbog upotrebe sačmarica od strane američke vojske i skreće pažnju na činjenicu da će prema ratnom pravu (Kriegsrecht) svaki (ratni zarobljenik) za koga se utvrdi da je imao ovakvo oružje ili municiju za njega, biti pogubljen“. 

Stejt department je odmah prosledio telegram ministru odbrane (Secretary of War) Njutnu Bejkeru (Newton D. Baker), tražeći uputstva. Nedelju dana kasnije, vojni pravobranilac, brigadni general Semjuel Ansel (Samuel Tilden Ansell), sastavio je memorandum od pet stranica. Ansel je odgovor započeo izjavom o onom što je očito — naime, da je svrha puške uvek bila da ubije ili rani.

U daljem tekstu, navodi kako pretpostavlja da je predmet nemačkog protesta sačmarica opisana nekoliko meseci ranije u američkom časopisu Scientific American: “Nakon ispaljenja patrona iz nove sačmarice, sačma izleće u snopu koji pokriva površinu 2,7×0,9 m, tako da će sigurno pogoditi veliki broj neprijateljskih vojnika koji napadaju u gustoj formaciji. Što se tiče ubojne moći sačme, tokom nedavnog testa snop olovnih kuglica probio je dasku debljine 50 mm i nakon toga zadržao dovoljno energije da povredi protivnika na 140 m od usta cevi.“ Ansel dalje citira članak iz njujorških novina u kojima se kaže da bi puške opremljene bajonetima mogle da “zaustave nalet nemačkih udarnih trupa iz blizine“.

stevens M77E
Stevens M77E

U članku se dalje primećuje da “se dobrom (vojničkom) puškom cilj pogađa na 1600 m, ali sačmarom se protivnik sigurno obara već na metar.“ Ansel je istakao da se takva sačmarica može koristiti za ubijanje neprijateljskih golubova pismonoša i detoniranje neprijateljskih granata pre nego što pogode cilj, ali da je “njena glavna svrha upotrebe u borbi, za ubijanje ili ranjavanje što većeg broja neprijateljskih vojnika u što kraćem vremenu i iz neposredne blizine.“ Pravobranilac se konačno osvrnuo i na član 23(e) Haških konvencija, koji zabranjuje upotrebu oružja ili municije konstruisane da izazove “nepotrebnu patnju“. Taj član nije imao u vidu “efikasno i brzo ubijanje“, tvrdio je Ansel, već je bio usmeren na nepotrebnu „okrutnost i teror“. Pozivajući se na nemačku reč “schrecklichkeit“, što znači strah ili užas, ukazao je na nazubljene bajonete (Seitengewehr 98/05 mit Säge), bacače plamena i hlor kao primere oružja koje Nemci koriste da bi izazvali nepotrebnu patnju protivnika.

Nemački protest izazvao je uglavnom podsmeh američke štampe. Odgovor New York Sun-a bio je tipičan: “Jedva da je potrebno isticati koliko je smešan ovaj protest vlade koja je u ratu koristila sva pokvarena sredstva poznata lošem umu. Pronalazači otrovnog gasa protivili su se upotrebi čistog metka!“ Ansel  je istakao da je Nemačka 1899. godine odbila da podrži nastojanje američke delegacije u Hagu da članu 23(e) doda listu zabranjenog oružja i municije. Dopunom bi se zabranila municija koja je izazivala nepotrebno okrutne rane, kao što su eksplozivni meci i drugi nehumani projektili. Ansel je tvrdio da čak i da je usvojen američki predlog, sačmarica ne bi bila zabranjena, jer je njena sačma “00“ imala isti prečnik kao i zrno metka kalibra .32 (8 mm).

 “(Nemački) protest je bez pravnog osnova“, zaključio je Ansel. “Neosnovan je jer je upućen od neprijatelja čije je ponašanje pokazalo najveće nepoštovanje zakona ratovanja; dolazi od našeg sadašnjeg neprijatelja, lišenog  svake dobre vere.“

Sa Anselovim memorandumom u ruci, Benedikt Krouel, pomoćnik ministra vojnog (i budući predsednik NRA), dao je predlog kako da Sjedinjene Države odgovore na notu. “Ne vidim bilo kakvu uverljivu osnovu za protest“, napisao je on, napominjući da je sačmaricastaro odobreno“ oružje koje nije bilo u vojnoj upotrebi ne zato što se smatralo da krši zakone rata, već zato što je promena prirode ratovanja ograničila njegovu taktičku vrednost. “Ubijanje neprijateljskih boraca je zakonito i jedno od glavnih sredstava ratovanja i ni jedno oružje ne može biti sporno samo zbog svoje sposobnosti da ubija.“

U zvaničnom odgovoru na nemačku notu, državni sekretar Lansing je tvrdio da puška koju je vojska koristila ne može biti predmet “legitimnog ili razumnog protesta“ prema Haškim konvencijama. Što se tiče pretnje Nemačke da će pogubiti američke vojnike zarobljene sa sačmaricama ili municijom za njih, Lensing je obećao da će Sjedinjene Države “izvršiti takve represalije koje će najbolje zaštititi američke snage“.

Nemačka vlada nije odgovorila na Lansingovo pismo ali, poznato je da ni jedan zarobljeni Amerikanac nije više pogubljen zbog nošenja sačmarice. Borbe su završene predajom Nemačke 11. novembra 1918. – četiri meseca nakon što je otkriveno da Amerikanci koriste “rovovske sačmarice“ u borbi.

Nekada zabranjeno oruzje: Rovovska sačmarica

Istine radi, 200 pumparica Winshester M1897 vojska je prvi put upotrebila u borbi protiv Moroa na Filipinima, 1900 godine. No, nakon uspeha “rovovske sačmarice“u Velikom ratu, borbena sačmarica je stekla legitimno pravo da nosi naziv vojno-policijskog (prvenstveno anti-riot) oružja. Winchester M1897, M1912, Stevens M77E i niz drugih pumparica, masovno su korišćene u Drugom svetskom, Korejskom, Vijetnamskom ratu i nizu lokalnih sukoba tokom XX veka.

Ostavite Vaš Komentar: