MISTERIOZNI PIŠTOLJI LAZARA JOVANOVIĆA

For english version click here

U vreme kada naši sportski strelci postižu blistave uspehe na svetskim takmičenjima, treba se podsetiti i našeg učešća na Olimpijadi daleke 1936. godine.

Lazar Jovanović je rođen u Beogradu, 1898, kao sin profesora i političara Ljubomira Ivanovića. Lazar je od rane mladosti pokazivao sklonost ka oružju i izradi različitih konstrukcija pušaka i pištolja. Nakon neuspelog pokušaja da se upiše na mašinski fakultet u Švajcarskoj, vratio se u Beograd i potpuno posvetio konstruisanju oružja i sportskom streljaštvu. Nakon izbijanja Druugog svetskog rata, mobilisan je u hidroplansku ekadrilu u Boki Kotorskoj. Ovde je i zarobbljen i sproveden u logor Averso. No, 1943. je uspeo da pobegne iz zarobljeništva. Iz Italije je prvo prešao u Švajcarsku a, nakon završetka rata, preselio se u Kanadu. U Beograd se vratio tek 7. septembra 1974, gde je, godinu dana kasnije, preminuo. Na Jovanovićevo životno opredeljenje presudnu ulogu imao je Dragiša Stojadinović, jedan od najboljih strelaca u Srbiji. On je, po pričanju Branka Trbića, dobijao opklade gaseći metkom upaljenu sveću udaljenu 50 metara. Stojadinović, čuveni komita, pravnik, političar i utemeljivač srpske dokumentaristike, bio je oženjen Jovanovićevom rođenom sestrom, Olgom.

Pod Dragišinim uticajem, Lazar je ceo život posvetio konstruisanju oružja i sportskom streljaštvu. Tako je 1931. godine konstruisao dva pištolja: jedan kao poklon za kralja Aleksandra I Karađorđevića, a drugi – za sebe lično, kao takmičarsko oružje. Posle pogibije kralja Aleksaidra u Marseju, knez Pavle je Jovanovićev poklon – „pištolj patent Jovanović Mod. 1931. g., pozlaćen, sa koricama od sedefa na kojima je bio utisnut kraljev zlatni monogram”, predao na čuvanje Vojnom muzeju. Oružje je zavedeno pod brojem 813.737 i izloženo u odeljenju „Blaženopočivšeg kralja Aleksandra“. Na žalost, neposredno nakon oslobođenja Beograda 1944, ovaj dragoceni egzemplar netragom je nestao iz muzeja. Tokom života u Kanadi, Jovanović je napravio još jedan pištolj M1931. No, kako je teško živeo od mizerne savezničke penzije, bio je primoran da oružje proda u SAD. Amerikanci su oko ovog unikatnog prototipa izgradili fantastičnu priču: po njima, to je bio jugoslovenski vojni pištolj koji je serijski proizvođen u Kragujevcu! Sedamdesetih godina 20. veka pištolj je na aukciji 28 prodat za fantastičnu cenu iOriginalni izveštaj Organizacionog komiteta iz 1936. o Jovanovićevom neuspelom plasmanu sada se nalazi u jednoj privatnoj austrijskoj zbirci. Tako se zna samo sudbina ličnog Jovanovićevog pištolja. Oružje je, naime, Jovanović napravio za takmičenja u gađanju pištoljem slobodnog izbora i prvi put ga je koristio 1933, na prvenstvu u Granadi, Španija. No, daleko je značajnije da se ambiciozni strelac uključio i u jugoslovensku reprezentaciju za učešće na Olimpijskim igrama 1936. godine.

Lazar Jovanović sa sopstvenim takmičarskim pištoljem. Beogradsko strelište, 1937.

Moderne Olimpijske igre u svom dugom trajanju, još od 1896, pored nadmetanja sportista, redovno su bile praćene ipolug«l:k»čz dešaeanjima. Kako je organizacija legnje Olimpijade 1936 pripala nacističkoj Nemačkoj, Hitler se potrudio da Igre, održane od 1. do 16. avgusta u Berlinu, iskoristi za promociju nacističkog režima i sulude ideje po kojoj su nemački takmičari trebali da dokažu superiornost „nadljudske nemačke rase“. Prvi problem iskrsnuo je oko pozdrava na otvaranju Igara. Naime, još od 1896, takmičari su čelnika države – domaćina pozdravljali starim olimpijskim gestom – podizanjem desne ruke. No, kako je u međuvremenu to postao i nacistički pozdrav, mnogi su odbili da se pridržavaju pravila. Amerikanci su Hitlera pozdravili podizanjem „žirado“ šešira a Britanci i Jugosloveni – oštrim okretom glave udesno. Na stadionu je vladala mrtva tišina. No, kada su Austrijanci i Francuzi žustro podigli desnu ruku, prolomio se frenetični aplauz i ovacije iz 100.000 grla! Druga „afera“ vezuje se za proslavljenog crnog američkog atletičara, Džesi Ovensa. Hitler je, navodno, u trenutku kada je Ovensu trebalo da čestita pobede, crnom atletičaru okrenuo leđa, ignorišući „nižu rasu“. No, Ovens u autobiografiji piše da, „kada (je) prošao pored (Hitlera), on je ustao, mahnuo mu rukom, a (Ovens) mu je odmahnuo”. Da ironija bude veća, američki predsednik Ruzvelt, zaokupljen izbornom kampanjom, a u strahu od stava južnih država SAD, odbio je da primi Ovensa u Beloj kući. Ovens je kasnije isticao da je Ruzvelt bio taj koji ga je ponizio, a ne Hitler.

Miloš Crnjanski, koji je službovao u ambasadi u Berlinu, napisao je u „Embahadama”: „Jugoslavija se osramotila na Olimpijadi. Ne samo da nije nikad pobedila, nego se nije pojavljivala, ni na startu. Sa radiofona je uzalud odjekivalo: Jugoslavien! Jugoslavien!”. Ovo ipak nije sasvim tačno. Jugoslavija je na Olimpijadi učestvovala sa 86 takmičara u 11 sportova, a čuveni gimnastičar Leon Štukelj osvojio je srebrnu medalju.

Nemci su za Igre izgradili moderno, elektrificirano strelište za „automatske” pištolje slobodnog izbora. Za ovo takmičenje prijavila su se 53 takmičara iz 22 države. Po propozicijama, sa distance od 25 metara pucalo se u šest meta – silueta visine 1,63 m, raspoređenih na rastojanju od 0,75 m. Gađalo se u četiri serije od po šest metaka za svaku siluetu vidljivu 8, 6, 4 i 3 sekunde. Eliminaciono takmičenje održano je 6. avgusta na strelištu Vanze; svaki strelac imao je pravo na tri serije od po šest metaka po meti. Na žalost, Lazar Jovanović nije uspeo da postigne skor od 18 pogodaka, tako da je eliminisan iz takmičenja. Ako uzmemo u obzir da su učestvovali vrhunski svetski takmičari sa oružjem najpoznatijih svetskih proizvođača, poput legendarnog Šveđanina, Torstena Ulmana, Jovanoviću, sa njegovim „self-mejd“ pištoljem, ne treba zameriti neuspeh.

 

 

 

Branko Bogdanović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!