SKANDAL OKO H&K G36 

 

Jurišna puška 5.56mm Heckler & Koch G36 

Proizvodnja jurišne puške Hekler i Koh (Heckler & Koch, HK) G36 započeta je 1995, a uvedena je u naoružanje nemačke vojske (Bundeswehr) 1996. godine. Oružje je predstavljalo nemački pomak od sistema odloženog bravljenja putem rolnica ka klasičnom sistemu sa pozajmnicom barutnih gasova, kratkim trzanjem klipa (short-stroke) i rotirajućim zatvaračem sa 7 radijalnih bradavica.

Deo familije jurišnih pušaka 5.56mm HK

Povod je bio prelazak sa kalibra 7,62×51mm na kalibar 5,56×45mm u okviru NATO standardizacije. Umesto unapređenja dotadašnjih modela, u Bundesveru  je odlučeno da se pokrene razvoj potpuno novog oružja.

Puška se odlikovala odličnim balansom i ergonomijom a bila je prilagođena i levorukim strelcima. Mogla se sklopiti i rasklopiti bez posebnog alata, što je činilo lakom za održavanje.

U cilju smanjenja mase, konstruktori su sanduk, kundak i većinu delova izradili od poliamida 6.6. (heksametilendiamin i adipinska kiselina) ojačanog ugljeničnim vlaknima (CFRTP), a najvažniji delovi su ostali čelični. Standardni, odvojivi okvir kapaciteta 30 metaka takođe je bio izrađen od prozirnog polimera i pomoću spojnica se mogao bočno povezivati sa drugim okvirima (do 5). Pored kutijastog ovira, oružje je moglo koristiti i doboš kapaciteta 100 metaka (Beta C, C-Mag), koji se isporučivao na zahtev kupca. Cev za 6 žlebova (uvijanje udesno) i korakom od 178mm, izrađivala se metodom hladnog kovanja, sa tvdo hromiranim kanalom. Otvor za izbacivanje čaura nalazio se sa desne strane a zatvarao ga je zatvarač u svom prednjem položaju. Specijalni metalni deflektor štitio je levorukog strelca od udara čaure. Poluga za zapinjanje zatvarača nalazila se sa gornje strane sanduka i na vrhu je imala pokretnu, plastičnu ručicu, koja se mogla gurnuti u levu ili desnu stranu, zavisno od strelca. Sa gornje i donje strane oružja bile su integrisane šine za montažu dodatne taktičke opreme. Režim rada birao se pomeranjem obostranog regulatora paljbe, koji je imao položaje za rafalnu i jedinačnu vatru i kočenje oružja. Odliku svih modela G36 predstavljao je preklopni kundak, koji u sklopljenom položaju nije ometao rukovanje oružjem. Standardna verzija puške bila je opremljena osnovnim borbenim nišanskim uređajem (HKV) koji su činili kolimatorski (refleksni) i optički (snajperski, Zielfernrohr) sa kasnije dodatim laserskim svetlosnim modulo LLM01. 

Jurišne puške HK u naoružanju Vojske Republike Srbije

Sisteme G36 je nabavilo 30 zemalja a posebnu popularnost su stekli kod jedinica specijalne namene i policijskih snaga kao što su britanski SAS (Special Air Service) severnoirski Armed Response Units (ARU), američki United States Capitol Police (USCP, Washington, D.C.) ili policija Baltimora (Baltimore Police Department, BPD).

U naoružanje Vojska Srbije je još 2009. godine uveden određen kontigent sistema G36, odnosno, od koncerna Heckler & Koch nabavljen je izvestan broj jurišnih pušaka. U januaru 2010, u organizaciji Sektora za specijalne programe beogradskog preduzeća “Jugohemija“, sedmorica pripadnika Brigade imala su obuku sa bojevim gađanjem u Oberndorfu. Tako je Protivteroristički bataljon Specijalne brigade “Sokolovi“ primio na rukovanje G36C (C=Compact; često se pogrešno nazivaju i “Commando“, prema američkom CAR.-15) a pripadnici 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade – modele HK G36 KV (G36 KE, eksportna verzija karabina G36K sa nišanskm uređajima sličnim onima na G36V) a nabavljene sui  puške HK416.

Stradanje 3. padobranske čete u Avganistanu 

Kritike upućene na račun jurišne puške HK G36 počele su da pristižu nakon testova u realnim borbenim situacijama u Avganistanu.

Vojnici Bundesvera naoružani puškama 5.56mm HK G36

Vojno prisustvo Bundesvera u Avganistanu prvi put je  zabeleženo još u decembru 2001. godine. Od sredine 2006, Nemačka je primila odgovornost za operacije u severnom regionu Afganistana (Area of Responsibility Regional Command North – AOR RC North). Od februara 2010, 373. padobranski bataljon (Fallschirmjägerbataillon 373) 31. vazdušno-desantne brigade “Oldenburg“ (Luftlandebrigade 31 „Oldenburg“) iz Zedorfa (Seedorf), uključen je u “Snage za podršku međunarodnoj bezbednosti 22“ (International Security Assistance Force, ISAF 22) u severnom regionu Avganistana. 

Na Veliki petak, 2. aprila 2010. godine, patrola sastavljena od 32 nemačka vojnika 3. čete 373. padobranskog bataljona (3.Kompanie, FschJgBtl.373) dobila je zadatak da izvrši inženjerijsko osmatranje putne trase u provinciji Kunduz (Kunduz). Osnovni cilj je bio otkrivanje i neutralisanje improvizovanih eksplozivnih naprava (improvised explosive device, IED) koje su postavili Talibani.

Vojnici Bundesvera u Avganistanu. Dole desno pripadnici 3. čete 373. padobranskog bataljona

U 13,04 časova po lokalnom vremenu patrolu je u zoni sela Isakel (Isa Khel) napala grupa od 30 do 40 Talibana, otvorivši po koloni vatru iz streljačkog oružja i ručnih bacača RPG. Selo se nalazilo svega 6 km zapadno od nemačke baze ISAF provincijske grupe za rekonstrukciju Kunduz (ISAF Provincial Reconstruction Team, PRT Kunduz). Međutim, prostor na kome je izvršen napad, kao i kompletan okrug Čahar dara (Chahar Darreh), nisu u potpunosti kontrolisale ni snage ISAF ni avganistanske snage bezbednosti, odnosno, Čahar dara je smatran najopasnijim od svih šest okruga provincije Kunduz. 

U razmeni vatre, tri vojnika su ranjena, od toga – dvojica teško. Komandir patrole odmah je obavetio bazu u Kunduzu i zatražio pomoć. Iz baze su upućena dva helikoptera Sikorski UH-60 “Crni jastreb“ (Sikorsky UH-60 Black Hawk); jedna letilica, u kojoj su se nalazili bolničari, dobila je zadatak da evakuiše ranjenike a druga – da patroli pruži vatrenu podršku. No, helikopteri su se već u 14,40 vratili u bazu neobavljenog zadatka. U cilju razjašnjenja situacije na terenu, upućene su bespilotne letilice (UAV) KZO (Kleinflugzeug für Zielortung) i LUNA (Luftgestützte unbemannte Nahaufklärungsausstattung). Više od sat i po nakon početka sukoba, u 14,50 časova, jedno patrolno oklopno vozilo “Dingo“ (Dingo Allschutz-Transport-Fahrzeug, ATF), u pokušaju da se izvuče iz vatre, naletelo je na IED. Dva vojnika su poginula kada su pokušala da napuste “Dingo“, četvorica su ozbiljno ranjena a samo vozilo je potpuno onesposobljeno (kasnije su ga Talibani zaplenili i spalili). 

U 17 časova patroli je upućena ozbiljnija vazdušna podrška; avioni F-16 Fighting Falcon nekoliko puta su nadleteli Talibane u cilju psihološkog efekta ali nisu dejstvovali po ciljevima u strahu da ne pogode svoje saborce ili civile u naselju. 

Padobranci 3. čete kraj oštećenog “Dinga“ 2. aprila 2010

Situaciju je posebno otežao napad Talibana, izveden  još u 15,35 časova, na jedan blok-haus Bundesvera koji se nalazio na putu između baze Kunduz i opkoljene patrole. U ovom napadu je učestvovalo 50 pobunjenika i ukazala se realna opasnost da patrola bude potpuno odsečena i uništena. Tridesetak minuta kasnije (u 16,40) napad na blok-haus je odbijen i tek tada je bilo moguće patroli uputiti pojačanje kopnenim putem; u 19,20 iz Kunduza je krenulo nekoliko BTR i BMP a minut kasnije, na putu su im se pridružila dva pikapa Ford Ranger (“Ranger Danger“, Light Tactical Vehicle, LTV, naoružan mitraljezom postavljenim na zaštitnoj šini) sa pripadnicima avganistanskih nacionalnih bezbednosnih snaga (Afghanistan National Security Forces, ANSF). Na nesreću, posada jednog borbenog vozila “Marder“ (Schützenpanzer Marder) pomislila je da se radi o neprijatelju pa je otvorila vatru po jednom od pikapa (Friendly Fire) i pobila sve vojnike u njemu! 

Za to vreme, tačnije oko oko 19,21 čas, kod Isakela je ranjen još jedan padobranac. Konačno, oko 21,00, pojačanje se probilo do Isakela. Povratak sa preživelim padobrancima i ranjenicima do baze Kunduz trajao je sve do 23,36 časova.

Talibani spaljuju zaplenjeni oštećeni “Dingo“

U sukobu je ranjeno 8 vojnika, trojica su dobili posttraumatski stres (PTSR) a poginuli su stariji narednik Nils Bruns (Nils Bruns, 1975-2010), stariji kaplar Martin Kadir Agustnjak (Martin Kadir Augustyniak,1982-2010) i štabni razvodnik, mitraljezac Robert Hartert (Robert Hartert, 1985-2010). 

Upravo u vreme ovog sukoba, u aprilu 2010, u poseti Avganistanu nalazilo se ministar odbrane Nemačke, Karl-Teodor Gutenberg (Karl-Theodor von und zu Guttenberg). Posle incidenta od 2. aprila, Gutenberg je prvi narušio dotadašnju tabu temu u Nemačkoj – izjavio je da se dešavanja u Avganistanu mogu nazvati pravim ratom. 

Komentarišući gubitke kod Isakela, pukovnik Rajnhol Robe (Reinhold Robbe) – do maja 2010. opunomoćenik Bundesvera u Bundestagu – izjavio je da nemački vojnici nisu bili dobro obučeni za slučaj iznenadnog napada neprijatelja na “Dingo“ u pokretu, te da je neophodno dostaviti im borbene helikoptere i teže naoružanje (nedovoljna vatrena moć mitraljeza 7.62 i 12.7mm i automatskog bacača granata 40mm HK GMV kojima je opremljen “Dingo“). Njegov naslednik, Helmut Kenighaus (Hellmut Georg Richard Königshaus), zatražio je da se u Avganistan pošalju tenkovi “Leopard 2“ (Kampfpanzer Leopard 2). Kenighaus je, naime, smatrao da “Leopardi“ pružaju odličnu zaštitu od mina i fugasa, te da tamošnji teren omogućava upotrebu tenkova za zaštitu nemačke vojne baze i aerodroma. Konačno, u cilju povećanja vatrene moći kontigenta Bundesvera, doneto je rešenje da se u Avganistan pošalju samohodne oklopne haubice 155-mm/L52 PzH 2000 (Panzerhaubitze 2000), dodatni broj oklopnih vozila i 50 američkih borbenih helikoptera. No, u to vreme se još uvek ćutalo o navodnim nedostacima jurišnih pušaka HK G3, interno “okrivljenih“ za gubitke 3. padobranske čete. 

Spaljeni “Dingo“ 3. čete 373. padobranskog bataljona

U suštini, tokom desetočasovne borbe 3. čete 373. padobranskog bataljona, nemački vojnici su iz oružja HK G3 ispalili 28.000 hitaca. Na snimcima kamera sa šlemova (tactical helmet action cam) jasno se uočavalo da su se puške tokom vatre pregrevale i jednostavno otkazivale! Tako su padobranci bili primorani da sačekaju da se oružje ohladi kako bi nastavili dalje dejstvo! No, ovo od strane vojske nije rezultiralo nikakvim primedbama ili protestima, kao da se radilo o slučajevima koji ne zaslužuju službenu reakciju. Šta više, Kenighaus se izjasnio protiv posebnog parlamentarnog ispitivanja katastrofalnih rezulata sukoba od 2. aprila. Prema njegovim rečima, ovim slučajem su se već bavile odgovarajuže instance Bundesvera i nije ga trebalo dizati na politički nivo. 

Početak afere

Tek 17 meseci nakon sukoba kod Isakela, 2. decembra 2011, Savezna kancelarija za odbrambene tehnologije i nabavke opreme (Bundesamt für Wehrtechnik und Beschaffung, BWB) uputila je Ministarstvu odbrane tajne rezultate ispitvanja pušaka HK G6 sprovedenih od strane Jedinice 420 za ocevljeno oružje i municiju Tehničkog centra 91 Bundsvera za oružje i municiju iz Mepena (Wehrtechnische Dienststelle für Waffen und Munition 91, WTD 91,Meppen, Geschäftsbereich-420, GF-420, Rohrwaffensysteme und Munition) i Centra za kontrolu kvaliteta iz Oberndorfa (Güteprüfstelle,GPS Oberndorf). Kopije rezultata dostavljene su Odseku municija – ručno vatreno oružje – simulatori Uprave službe logistike Bundesvera (Logistikamt der Bundeswehr, Abteilung Rüstung/Nutzung I B 1, LogABw RüNu I B 1, Munition-Handfeuerwaffen-Simulatoren), Konstruktorskoj grupi za projektovanje artiljerijskih, pešadijskih i pionirskih sistema K6.2 (Projektgruppe Artillerie-, Infanterie- und Pioniersysteme,BWB K6.2) i Otseku za materijalno-tehničko snabdevanje T3.2 (Serviceabteilung Wirtschaftlich-Technischer Service, Team 3.2, BWB T3.2). 

Padobranci poginuli 2. aprila 2010: Nils Bruns, Martin Kadir Augustyniak i Robert Hartert

U izveštaju je navedeno da je prilikom ispaljivanja 90 metaka (3 okvira, rastojanje do cilja 100m) rafalnom i brzom poluautomatskom vatrom, prečnik rasturanja pogodaka izneo 50 do 60 cm. 

Saglasno rezultatima, Savezna kancelarija je upozorila Federalno odeljenje (Bundesamt) da oružje podvrgnuto ispitivanju na ispaljivanje 90 metaka rafalnom vatrom naglo gubi na preciznosti te da puška HK G36 ima ozbiljne tehničke nedostatke. Čak se postavilo pitanje da li vojnik naoružan G36 koja se pregreva tokom dejstva uopšte može učestvovati u vatrenim sukobima. Ovaj izveštaj je zaveden kao “kontrolisana otvorena informacija“ (osetljiva ali neklasifikovana kao tajna).

Bundesamt je odmah naložio novo, podrobnije testiranje HK G36, koje je trebalo da se tretira kao “najviši prioritet“.

Od 17. do 19. januara 2012. Jedinica 420 za ocevljeno oružje i municiju Tehničkog centra 91 i stariji tehnički savetnik Bundesvera (Technischer Regierungsamtsrat) Listl su na poligonu trenažnog centra Vildfleken 90595 (Wildflecken Trainings Area, WTA 90595) sproveli nova ispitivanja funkcionalnosti (Beschussversuche) 9 pušaka G36 pri zagrevanju cevi tokom intenzivnijeg dejstva. Program ispitivanja pod nazivom “Ispitivanje oštećenja oružja 5615 BA“ (Untersuchung beanstandeter Infanteriewaffen 5615 ВА) bio je razrađen na osnovu programa prijema britanskih jurišnih pušaka SA80 (“Battle-Field-Rhythmus“ – ispaljivanje 150 metaka, odnosno, 5 kutijastih okvira kapaciteta 30 metaka). 

Nemački minister odbrane Karl-Teodor Gutenberg prvi je izjavio da se u Avganistanu void pravi rat

Jedinica 420 i savetnik Listl su 7 februara 2012. dostavili Bundesamtu “Privremene rezultate (poligonskih ispitivanja pušaka) G36 – ‘vojnik budućnosti“ (Zwischenergebnisse G36 IdZ -G36 Infanterist der Zukunft)“. Prema dobijenim rezulaltima, “kod pušaka 7.62mm G3A2 IdZ (model sa fiksnim polimerskim kundakom i diopterskim nišanima – ‘vojnik budućnosti’) i G36KA1 IdZ (modernizovana i skraćena varijanta G36 – ‘vojnik budućnosti’) pri neprekidnom, rafalnom ispaljivanju 150 metaka 5,56х45 mm DM11 dolazi do pregrevanja koje utiče na preciznost oružja; na rastojanju od 100m rasturanje po vertikalnom i horizontalnom pravcu dostizalo je oko 40cm. To je, praktično, značilo da je povećanje prečnika rasturanja pogodaka D90 (D90-Streukreisdurchmesser) iznosilo i do 534 mm. Pad preciznosti usled zagrevanja cevi u istom ili sličnom stepenu zabeležen je kod svih ispitanih pušaka. Tokom duže borbe, preciznost na 300m opada na 1/3. Osim toga, povećava se opasnost zastoja i potpunog otkazivanja oružja“. 

Otprilike u to vreme počeli su da pristižu i prvi izveštaji iz Avganistana u kojima su se vojnici žalili na pregevanje u oblasti obloge cevi prilikom produženih i aktivnih dejstava (rafalnim dejstvom od 150 i više metaka). Navodno, obloga se u ekstremnim uslovima, tokom povišenja temperature od 80 do 100°C,  deformisala (gubila čvrstinu). Problem je bio u tome što se obloga izrađivala od polietilena (polyethylene, termoplastični polimer sastavljen od hidrokarbonskih lanaca; polietilen niske gustoće ima tačku topljenja već na 105°C) umesto od poliamida 6.6, koji se odlikovao visokim stepenom čvrstine, krutosti i žilavosti, tako da je bio otporan na uticaje spoljnjeg okruženja. Zbog ovih primedbi, sektor za naoružanje Ministarstva odbrane konstatovao je “značajne nedostatke koji utiču na upotrebu (oružja u borbi)“. No, ove primedbe deluju čudno ako se zna da je, bar prema zvaničnim podacima proizvođača, cev “slobodno plivajuća“ ( free-floating barrel), odnosno, cev nije u kontaktu sa podkundakom i poklopcem; za sanduk je vezana spicijalnim zavrtnjem, koji se oslobađa uz pomoć odgoovarajućeg ključa.

Bez obzira na ove izveštaje, oficijelne nemačke vlasti nisu energičnije reagovale; samo je u aprilu 2012. Komanda vojnih operacija Nemačke u Avganistanu izdala vojnicima uputstvo o neophodnosti hlađenja pušaka. Prema ovoj direktivi, nakon dužeg dejstva, posebno automatskom vatrom (dugim rafalima), borac je morao da sačeka da se cev ohladi u tom stepenu da se bez opasnosti može dodirivati rukama. Ispunjavanjem ovog uslova, navodno, korisnik je izbegavao eventualne povrede (opekotine) i smanjenje efikasosti same puške G36. Komapanija “Heckler & Koch“ kategorčki je negirala da podkundak i gornja obloga utiču na funkcionalnost i preciznost oružja, okrivljujužći za pregrevanje limeni zaštitni umetak (deflektujući “ekran“, sličan ruskom “ekranu“ 6P20 Sb. 9.3 АК-74), koji su vojnici Bundesvera, pred polazak u akciju, ubacivali neposredno iznad cevi. Osim toga, kompanija je navela da G36 i nije predviđen za dugotrajno, neprekidno rafalno dejstvo pošto Ministarstvo odbrane u projetknim zahtevima nije nije ni postavilo ovakav zahtev! “Heckler & Koch“ je otišao tako daleko da je čak osporio i stručnost eksperata koji su vršili testiranja oružja. Postavljeno je, naime, pitanje zašto pod istim uslovima nisu vršena uporedna testiranja sa puškama drugih proizvođača. Konačno, rukovodstvo fabrike je postavilo pitanje zašto su se navedeni nedostaci iskazali samo u laboratorijskim i mirnodopskim uslovima a Bundesver tokom 10 godina upotrebe G36 u Avganistanu nikada nije dostavio slične primedbe. Vlasnik “Heckler & Koch“-a, Andreas Hešen (Andreas Heeschen) ovako je okarakterisao situaciju: “Ako je samac za sebe kupio dvosedi kabriolet i vozio ga više godina, ne može nakon ženidbe i dobijanja četvoro dece da izjavi kako ima neodgovarajuća kola u koja ne može da stane cela porodica!“ Kao dodatak odbrani svog proizvoda, kompanija je priložila i izjavu jednog veterana iz Avganistana da “G36 nije puškomitraljez i kao takav nije ni zamišljen“, te da se za dugotrajno rafalno dejstvo nikako ne koristi jurišna puška već čitava lepeza puškomitraljeza kojom vojnici raspolažu“. 

Rajnhol Robe, opunomoćenik Bundesvera u Bundestagu, izjavio je da nemački vojnici nisu dovoljno obučeni i opremljeni za borbe u Avganistanu

U svakom slučaju, programi ‘’Raport Majnc“ (REPORT MAINZ) “Jugozapadne“ (Südwestrundfunk, SWR) i “Bavarske radiodifuzije“ (Bayerische Rundfunk, BR) – regionalnih telekompanija “Udruženja javnih radioemitera Nemačke“ (Arbeitsgemeinschaft der öffentlich-rechtlichen Rundfunkanstalten der Bundesrepublik Deutschland, ARD) – ekskluzivno su dobili tajni izveštaj (VS-Geheim) od 2. decembra 2011. i 6. decembra javnost obavestili da puška G36 ima ozbiljne tehničke nedostatke. Tako je započeta velika afera i stalni informacioni rat između Vlade i firme “Heckler & Koch“ sa jedne, te sredstava javnog informisanja sa druge strane.

Ministarstvo odbrane je odbilo da komentariše informaciju  ‘’Raporta Majnc“, upućujući medije na “Saveznu kanelariju za opremanje, informacione tehnologije i primenu sredstava Bundesvera“ (Bundesamt für Ausrüstung, Informationstechnik und Nutzung der Bundeswehr, BAAINBw). BAAINBw je kratko odgovorio ‘’Raportu Majnc“ da “jurišna puška G36 u normalnim uslovima eksploatacije predstavlja funkcionalno i operativno oružje“. No, vojnik mora da izbegava brzi tempo vatre u dužem periodu zato što se puške pregrevaju i time gube na preciznosti. 

Različiti izveštaji o ispitivanjima HK G36 od 2011. do 2014. godine

U martu 2012. rukovodilac odeljka za vatreno oružje Bundesvera (Nutzungsleiter für Handwaffen der Bw) je sa proizvođačem (H&K) sproveo nezvanična ispitivanja pušaka G36 po programu “srednji tempo vatre“ (Einsatznaher Beschuss-Zyklus, EBZ, operativno-taktički scenario “najgore situacije“ kada vojnik u svakodnevnoj akciji iz puške G36 ispaljuje 150 hitaca tokom 20 minuta). Tokom testova paralelno je korišćeno 10 pušaka G36 proizvedenih od 1996 do 2008. godine. Za ispitivanja je korišćena nemačka municija 5,56×45 mm DM11,  američka “5.56 mm, Ball, M855“ (5.56x45mm sa zrnom FN SS109) municija za puške/karabine М16/M4, britanska municija  L2A1 (5.56x45mm, kopija FN SS109, u proizvodnji Radway Green) za puške SA80A2 i norveška municija NM 255 za puške HK416. Zanimjivo je da su dobijeni rezulati upoređivani sa rezultatima dobijenim tokom ispitivanja sovjetskog/ruskog automata 5,45mm AK-74!  Ispitivanja su sprovedena prema uslovima sličnim onim iz 1993. godine, kada se Bundesver i opredelio za pušku HK50 (interna, fabrička oznaka za G36). Pri tome, korišćeni su normativi prema  Uputsvu za ispitivanje i inspekciju AC 225 (NATO Manual of Proof and Inspection, AC 225) Armijske grupe za oružje NATO (NATO Army Armaments Group, NAAG LG/3-SG/ D/8) a u skladu sa NATO standardima 4172 (Standardization Agreement, STANAG 4172). Izvršena su elektronska merenja pritiska, brzine i vremena kretanja zrna 5.56mm duž kanala cevi (Electronic Pressure Velocity and Action Time, EPVAT). Ispitivanja cevi i zrna na rezistentnost, kao i merenja veličine pritisaka i brzine vršena su u tri različite tačke kanala cevi. Tokom ispitivanja, zrno se nije dezintegrisalo (raspadalo) niti je došlo do deformacije cevi. Nakon toga, iz 10 pušaka je sa rastojanja od 100m gađano u 39 „Man Standing Erect“ (STANAG NАТО 4512) meta i na svim metama je zabeleženo 100% pogodaka. Isti rezultati su zabeleženii i sa distance od 200m. Tek na rastojanju od 300m, na 4 od 39 meta je zabeleženo 80%, 94,8%, 96,2% i 97,8% pogodaka. Ovde su eksperti “H&K“ primetili da treba uzeti u obzir različite taktičko-tehničke zahteve jer su puške odabrane za testiranje izrađivane i ispitivane u mirnodopskim uslovima a ne prema programu EBZ (vojne puške za mirnodopske uslove!?). 

“Okrivljena“ municija: 5-56mmx45 NATO Ball SS 109 (levo) i 5-56mmх45 NATO Ball DM-11

Zanimljivo je da je “Heckler & Koch“ tek 16. decembra 2013. godine publikovao detaljan (134 stranice) konačni izveštaj o ispitivanjima sprovedenim tokom marta 2012. (“Sturmgewehr G36 – Untersuchung zum Streuungs- und Treffpunktverhalten der Waffeim heißgeschossenen Zustandgemäß sog. ˃Einsatznahem Beschusszyklus – EBZ˂ der Deutschen Bundeswehr“). 

O čemu se, u suštini, radilo? U cilju zaštite sopstvenih interesa, četiri dana kasnije, 20. novembra 2013, rukovodstvo nemačke firme uputilo je zahtev načelniku Vojne kontraobaveštajne službe (Amt für den Militärischen Abschirmdienst, MAD), Ulrihu Birkenhajeru (Ulrich Birkenheier),  da otkrije lice koje je štampi dostavilo tajnu informaciju BWB od 2. decembra 2011, te da svim sredstvima spreči kritičke članke o oružju G36. Kada je Birkenhajer odbio ovaj zahtev, “Heckler & Koch“ je 28. novembra tužilaštvu u Bonu (Staatsanwaltschaft Bonn) podneo “tužbu protiv nepoznatog lica“ koje je razotkrivalo radove u Ministarstvu odbrane. Tužilac je od Ministarstva odbrane zatražio rešenje o izdavanju dozvole neophodne za sporovođenje istrage po navedenom prestupu. Prema tužilaštvu, „ovo rešenje u skladu sa §353b tačka №.4 nemačkog krivičnog zakona (Strafgesetzbuch, StGb) o istragama povodom širenja tajnih informacija federalnih ministarstava“. Načelnik istražnog odseka, sekretar dr Kristijan Rap (Ministerialrat Dr. Christian Raap) i državni sekretar dr Katrin Suder (Dr.Katrin Suder), 26. januara 2015. godine su preporučili da se istražnim organima izda tražena dozvola. 

Ministarstvo odbrane je Kontraobaveštajnoj službi naložilo da sprovede nadzor nad novinarima koji su negativno pisali o G36, naloženo joj je da “spreči dalje širenje lažnih vesti sredstvima javnog informisanja“ a dostavljeni su i dopunski materijali u vidu kopija inkriminisanih članaka. 

Bez obzira na preduzete mere, sredstva javnog informisanja su nastavila da postavljaju neugodna pitanja i traže razjašnjenja o problemima sa puškom G36, tako da se čitav slučaj pretvorio u otvoreni politički skandal.

Izveštaj “Heckler & Koch“-a o rezultatima ispitivanja sprovedenim tokom marta 2013

Treba imati u vidu da je još u decembru 2012 godine poslanik “Partije zelenih“ Hans-Kristijan Štrebele (Hans-Christian Ströbele) zahtevao da se na dnevni red Bundestaga postavi pitanje o kvalitetu puške G36. Tadašnji ministar odbrane (od 3. marta 2011 od 17. decembra 2013), Tomas de Mezjer (Karl Ernst Thomas de Maizière), 12. decembra 2012. je odgovorio da “na oružju G36 nisu zabeleženi defekti ili nedostaci… Jurišna puška 5.56mm G36 se pokazala kao savremeno, sigurno i precizno oružje te će je Bundesver koristiti u tekućim specijalnim operacijama u inostranstvu kao i u centru za obuku regruta“. Smanjivanje preciznosti pri zagrevanju cevi “predstavlja normalan fizički fenomen“. Na 131. zasedanju Bundestaga, 16. januara 2013, slično mišljenje izneli su i predstavnici vladajuće koalicije i Bundevera.

Krajem 2013. godine nova ministarka odbrane, Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen, stupila na dužnost 17. decembra 2013), odlučila je da okonča diskusije oko kvaliteta G36 i naložila grupi eksperata “Instituta za dinamiku brzih procesa Ernst Maks“ (Institut Fraunhofer EMI)“ iz Frajburga (Fraunhofer Gesellschaft -Institut für Kurzzeitdynamik, Ernst-Mach-Institut, “Fraunhofer EMI“, Freiburg im Breisgau) da ispita čitav slučaj.

Ursula von der Leyen, Ministarka odbrane

U izveštaju namenjenom samo unutrašnjoj upotrebi, Institut je 21. februara 2014. naveo kako je ustanovljeno da se pri visokim temperaturama i u uslovima duže automatske vatre preciznost oružja smanjuje sa 90% čak do 7%. No, prema najnovijem mišljenju stručnjaka iz Frajburga, do pregrevanja je dolazilo ne zbog tehnoloških nedostataka puške HK nego zbog – neodgovarajuće municije! Posebno je zanimljivo što je još u decembru 2013. firma MEN -Metallwerk Elisenhütte GmbH, koja je odavno snabdevala municijom nemačku armiju i  policiju, preuzela na sebe odgovornost za pregrevanje cevi HK G36! 

Zrno metka 5.56x45mm NATO Typ DM11/AA59 mase 4g (koji je dugo vremena koristio Bundesver) imalo je energiju na ustima cevi od oko 1700 J (Džula). Projektil je bio tipa FMJ sa košuljicom od tompaka – legure mesinga i cinka u odnosu 9:1, dok je jezgro pri vrhu imalo čelično jezgro a u zadnjem delu je bilo popunjeno olovom. Košuljica je bila plakirana cinkom) što je sprečavalo oksidaciju i smanjivalo trenje zrna i kanala cevi. No, “MEN“ je u serijskoj proizvodnji angažovao nekoliko podizvođača koji se nisu striktno držali dokumentacije, tako da je vojsci isopručivana municija DM11 sa različitim debljinama košuljice. Znači, idealno opravdanje pregrevanja potraženo je u nedoslednosti podizvođača municije. No, ova teza je brzo “pala u vodu“ jer su identični nedostaci na oružju zabeleženi i prilikom korišćenja municije firme RUAG Ammotec (Rüstungs Unternehmen Aktiengesellschaft- RUAG, RUAG Ammunition technology)!

Rezultati ovih ispitivanja za Savezni finansijski sud (Bundesrechnungshof, BRH) nisu bili dovoljno ubedljivi. Računska komora je 23. juna 2014, u duhu tačke 88/2 Federalnog zakona o budžetu (Bundeshaushaltsordnung, BHO), naložila Bundesveru da formira novu “Radnu grupu za ispitivanja puške G36 u eksploatacionim uslovima“ (Arbeitsgruppe G36 in Nutzung, G36 iN). U ko zna koju po redu ekspertsku radnu grupu uključeni su specijalisti “Institutа Fraunhofer EMI“ iz Frajburga, Vojnog naučno-istraživačkog instituta za eksplozive“ iz Erdinga (Wehrwissenschaftliche Institut für Werks- und Betriebsstoffe  Erding, WIWeB) i “Tehničkog centra Bundesvera za oružje i municiju 91“ iz Mepena (Wehrtechnische Dienststelle für Waffen und Munition 91, WTD 91, Meppen,: WTD 91). Osim toga, 2. jula 2014. Bundesver je uz saglasnost Parlamenta obustavio dalje nabavke G36 (raskinut ugovor sa proizvođačem vredan 46 miliona dolara).

Finale

Savezni finansijski sud je 30. marta 2015. dobio konačni izveštaj Bundesvera o sprovedenim ispitivanjima. Tokom testova posebna pažnja je posvećena faktorima koji su u značajoj meri uticali na preciznost: zagrevanju puške pri dejstvu (oružje, okolina, municija) i promeni klimatskih uslova (temperatura, vlažnost vazduha). 

Juni 2015, Zigmaringen: vojnici 10. oklopne divizije Bundesvera “opraštaju“ se od HK G36

Prilikom ispitivanja uzroka i uticaja zagrevanja na oružje tokom dejstva, izvršena je analiza 304 puške G36 A0 (osnovna varijanta, M1995), A1 (M2002), A2 (M2004), A3 (puška za metak 5.56x45mm Mk.262) kao i G36K A4 (eksportna varijanta dužine manje od standardne) uz primenu standardne nemačke vojne municije DM11. Cevi pušaka bile su izrađene od legure koja je imala preko 50% kobalta, kanal cevi je bio tvrdo hromiran, cevi su imale po 6 žlebova sa uvijanjem udesno i korakom od 177,8mm. Tokom analize ustanovjeno je da se preciznost pojedinih pušaka iz iste serije znatno razlikuje. Tako je doneta odluka da se od svake varijante odaberu po dve puške sa dobrim postignutim rezultatima, dve sa lošim i jedna sa srednjim rezultatima. U cilju određivanja precitnosti odabranih 25 pušaka korišćena je municija iz sedam različitih partija.

U cilju ispitivanja efekata prirodnog okruženja na pušku, uzeti su u obzir sledeći aspekti:

  • uticaj temperature sredine na preciznost prilikom gađanja municijom DM11. Ispitivanje je izvedeno sa svih 25 odabranih pušaka.
  • uticaj na preciznost u zavisnosti od “hranjenja“ iz okvira u toplim i vlažnim klimatskim uslovima tokom dve nedelje. Za ovo ispitivanje korišćene su po dve puške iz serije A0, A2 i A3. 
  • uticaj jednostranog zagrevanja na različite tačke pomoću spoljašnjeg izvora toplote. 

Konkretno su ustanovljeni sledeći problemi: preveliko zagrevanje pri gađanju rafalima smanjivalo je preciznost oružja. Najveće odstupanje preciznosti zabeleženo je tokom zagrevanja u dijapazonu između 14 i 45 stepeni. Na smanjenje preciznosti takođe je uticala promena vlažnosti vazduha i jako sunčano zračenje. To je, praktično, značilo da se na oružje nije moglo osloniti kako u šumovitim i močvarnim predelima, tako i pri visokim temperaturama. U zavisnosti od tipa municije, preciznost je varirala i do 35%, čak i kod korišćenja metaka vrhunskog kvaliteta. Sve je ukazivalo da na preciznost ne utiče samo municija nego i čitav sistem oružja.

Bazirajući se na podatke iz izveštaja, ministarka fon der Lajen je konačno “priznala“ da “kod puške G36 postoje problemi sa preciznošću na visokim temperaturama okoline kao i u pregrejanom stanju samog oružja“, te da se ograničava dalja upotreba istog“ a u budućnosti je moguće i potpuno povlačenje iz naoružanja Bundesvera. Ova odluka je doneta i na osnovu službenog dopisa generalnog inspektora, generala Folkera Vikera (Volker Wieker), koji je predlagao da se ograniči upotreba puške G36 tokom operacija u Avganistanu i Mirovne operacije UN u Republici Mali (MINUSMA). “Sa trenutne tačke gledištta, dobro je i to što je još u leto 2014 godine, u saglasnosti sa Parlamentom, doneta odluka da se obustave dalje nabavke pušaka G36“. 

Debate o nedostacima oružja dostigle su vrhunac 22. aprila 2015, znači, 5 godina posle sukoba kod Isakela; toga dana Ursula fon der Lajen je izjavila da puške G36 proizvođača Heckler & Koch “nemaju budućnost u Bundesveru“ zbog nedostataka u preciznosti. No, konačno rešenje još uvek nije bilo na vidiku pošto nije doneta odluka koje oružje će zameniti HK G36. „Kompletnu zamena pušaka nije moguće izvesti u tekućoj godini, za tako nešto je potrebno znatno više vremena“, izjavila je ministarka odbrane. Federalni organi zaduženi za nabavku oružja dopunili su je tvrdnjom da za kompletnu zamenu osnovne puške Bundesvera treba najmanje 10 godina.  

Ministarstvo odbrane je 27. avgusta 2015. izdalo saopštenje da će nemački vojnici na službi u inostranim misijama (uključujući Avganistan) dobti 1200 alternativnih pušaka. Konkretno, mislilo se na 600 pušaka G27P (u suštini,7,62×51 mm NATO Heckler & Koch 417) i 600 lakih mitraljeza MG4 IdZ. Prva partija od 60 pušaka G27P trebalo je da bude isporučena do kraja novembra 2015 a narednih 540 – do juna 2016. godine. Pri tome, predstavnik Ministarstva odbrane je podvukao da se ne radi o potpunoj zameni G36 već o “optimizaciji tipova oružja“.

U suštini, doneta je odluka da se potpuna zamena standardne jurišne puške završi do 2021. godine. Međunarodni tender za novo oružje raspisan je u aprilu 2017. i zainteresovanim firmama su dostavljene neophodne specifikacije. Ponude su dostavljane do septembra iste godine a konkurs je zaključen u februaru 2018. godine. Nakon izvršenih prethodnih predugovornih uporednih testiranja, ustanovljeno je da ni jedno ponuđeno oruđje ne zadovoljava sve postavljene zahteve pa je učesnicima dato vreme do 13. februara 2019. da otklone uočene nedostatke. Pri tome, prema uslovima konkursa, imena ponuđača su tajna, tako da se ne zna ko je sve učestvovao na konkursu, odnosno, koji modeli su ispitivani.

Ostaje nejasno kako tokom 10 godina eksploatacije na nemačku pušku nije stigla ni jedna primedba. Takođe nije razjašnjeno da li je 2. aprila 2010. godine 3. četa 373. padobranskog bataljona, uz mitraljeze 7,62-мм MG-3 na daljinski upravljanoj tureli vozila “Dingo ATF“, imala na raspolaganju i puškomitraljeze 5,56mm HK MG-4 sa brzo zamenljivim cevima (Rotte, automatsko oružje odeljenja, squad automatic weapon, SAW). 

Puška 5.56mm HK G416 iz koje je, navodno, ubijen Osama Bin Laden

Isto tako nije jasno zašto tokom bezbroj testova nije izvedeno ni jedno uporedno ispitivanje G36 sa glavnim konkurentima – francuskim FAMAS F1, belgijskim FN F2000 ili SCAR i, konačno, američkim Colt AR-15. Konačno, G36 je ispitana i u našem Sektoru za naoružanje Tehničkog opitnog centra, koji još od 2001 godine ima sertifikat za uspostavljeni sistem kvaliteta prema zahtevima standarda SRPS ISO 9001 za ispitivanje i ocenjivanje naoružanja i vojne opreme. Tokom testiranja, TOC na oružje nije stavio nikakve primedbe. Na upit saradnika elektronskog izdanja Deutsche Welle na srpskom jeziku, Ministarstvo odbrane je još 8. maja 2015. odgovorilo da “tokom šest godina aktivne upotrebe u jedinicama Vojske Srbije, nisu uočeni nedostaci ni na jednom modelu puške G36C, odnosno, G36K. Na testiranjima nije bilo sistemskih zastoja, niti je bila narušena preciznost puške“.

Zamena ‘’na dugom štapu’’

Tako ostaje sumnja da li je čitava afera imala politčku pozadinu, G36 zaista ima takve nedostatke da se mora potpuno izbaciti iz naoružanja ili je predstavljala borbu velikih proizvođača za ogromno tržište. Samo Bundesver, naime, trenutno ima 167.000 pušaka G36 koje bi trebalo zameniti. Planirana vrednost 120.000 novih pušaka je 250 miliona evra ali, zbog neophodne dodatne opreme, ova suma se penje na 400 miliona evra. No, stvarna cena će se znati tek nakon sklapanja ugovora sa proizvođačem odabranog modela. Uz sve to, produženje rokova dodatno utiče na cenu a treba uzeti u obzir da postoježe G36 u ovako dugom periodu svakako treba održavati i reparirati što povlači dodatne troškove. Konačno, troškovi novog kruga testova izneće 750.000 evra, ne računajući dnevnice angažovanih stručnjaka i vojnika.

Kao kuriozitet, navedimo da je prema rečima Roberta O’Nila (Robert O’Neill), bivšeg pripadnika tima 6 mornaričkih SEAL, 2. maja 2011. u Abotabatu, hicima iz puške 5.56mm Heckler & Koch 416, ubio Osamu Bin Ladena. O’Nil je, navodno, bio naoružan varijantom sa cevi dužine 254mm a puška je bila opremljena Advenced Armament Corp. (AAC) M4-2000 prigučivačem, Geissele Automatics okidačem, Remington RAHG oblogom (Handquard), SureFire LLC Scout osvetljenjem (lampom) na montaži Staines & Staines (S&S) Precision Engineering. Magpul Industries kundakom i prednjim vertikalnim rukohvatom, LBT/Viking taktičkom šinom u kamuflažnoj boji AOR1, EOTech 3x optičkim nišanom sa poljem vida od 7.3 stepeni te Insight Technology Inc. Advenced Target Pointer Illumination Aiming Laser (ATPIAL) laserskim nišanom. 

 

Branko Boganović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!