Broj poginulih u velikom palestinskom napadu na Izrael popeo se na više od 150, javili su mediji na hebrejskom, pozivajući se na izraelske medicinske zvaničnike.
Palestinske oružane frakcije u Pojasu Gaze predvođene Pokretom Hamas pokrenule su iznenadni napad 7. oktobra ujutru.
Napad, kodnog naziva „Al-Kasa poplava“, počeo je baražom stotina raketa koje su gađale južni i centralni Izrael. Nekoliko grupa palestinskih boraca kasnije se infiltrira u obližnja naselja i vojne položaje sa kopna, mora i vazduha.
Napad je usledio dan nakon što su Izrael i arapski svet obeležili 50. godišnjicu iznenadnog napada Egipta i Sirije koji je pokrenuo Jom Kipurski rat.
Izraelsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je najmanje 1.100 ljudi ranjeno i prebačeno u bolnice kao rezultat napada bez presedana.
U međuvremenu, ministarstvo zdravlja u Gazi koje vodi Hamas saopštilo je da je 198 Palestinaca ubijeno, a još 1.610 ranjeno od početka eskalacije.
Hamasovo vojno krilo, Brigade Iz ad-Din al-Kasam, navodi u saopštenju da su njegovi borci napali 50 položaja Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) tokom napada i da se još bore na najmanje 25 od ovih položaja, uključujući štab takozvane divizije Gaze.
Brigade i druge frakcije su delile video snimke na kojima se vide dva osvojena položaja izraelske vojske sa desetinama napuštenih vojnih vozila, kao i napad na vojno vozilo sa protivtenkovskom vođenom raketom i dva napada bespilotnih letelica koji su ciljali okupljanje izraelskih trupa i daljinski kontrolisan mitraljez.
Izraelske vojska je sa svoje strane saopštila da su njene pomorske snage ubile desetine palestinskih boraca koji su jutros pokušali da se infiltriraju u Izrael.
Izraelska vojska je takođe pojačala udare na Gazu, srušivši dva nebodera u pojasu koje su navodno korišćene za smeštaj Hamasa.
Nakon širenja izraelskih udara, portparol Hamasa Abu Obeidah rekao je da će Tel Aviv biti meta kao odgovor. U odvojenom saopštenju, portparol je rekao da se desetine izraelskih vojnika i oficira koji su zarobljeni tokom napada trenutno nalaze na „bezbednim pozicijama i tunelima otpora.”
Premijer Benjamin Netanjahu, koji je dobio obećanja o podršci od Sjedinjenih Država, najavio je ranije da je „Izrael u ratu“.
Trenutno Egipat navodno ulaže napore za deeskalaciju. Međutim, Izrael koji je pretrpeo velike gubitke verovatno neće zaustaviti napade na Gazu čak i ako Hamas i druge palestinske frakcije okončaju svoju operaciju. Izraelske snage će verovatno nastaviti sa kopnenom ofanzivom na pojas kada južni Izrael bude obezbeđen.
„Pomoć Palestincima da zauzmu Jerusalim“: Talibani tražili od Irana, Iraka i Jordana transportni koridor do Izraela za svoje trupe
Lideri talibana su u vezi sa događajima u Izraelu i pojasu Gaze apelovali na lidere niza zemalja u jugozapadnoj Aziji.
Zahtev avganistanskih talibana je isti: dozvoliti njihovim trupama da uđu u Izrael duž transportnog koridora kako bi pomogli Palestincima da zauzmu Jerusalim.
Prema poslednjim podacima, iz Kabula je upućen odgovarajući apel vladama Irana, Iraka i Jordana.
Upravo ove tri države su na putu od Avganistana do izraelske teritorije.
Zanimljivo je napomenuti da talibani nisu uputili takav zahtev sirijskoj vladi, iako je preko njegove teritorije moguće doći do Izraela.
Možda je razlog to što talibani, najblaže rečeno, nemaju odnose sa Damaskom, ili je možda razlog u značajnim snagama i sredstvima koje Izrael drži na severnoj granici, u regionu Golanske visoravni, za koju Sirija smatra svojom teritorijom.
Ranije su se na internetu pojavile spekulacije da bi rat na Bliskom istoku mogao da uključi brojne zemlje koje su susedne Izraelu, uključujući Liban, gde Hezbolah ima jaku poziciju.
Za sada, Hezbolah ne govori o „drugom frontu“ protiv Izraela. Odgovor Teherana, Bagdada i Amana na zahtev talibana* takođe još nije prijavljen.
Drugi rat, paralelno sa onim u Ukrajini
Šta to može značiti, kakve će posledice biti u sistemu međunarodnih odnosa?
Hamas je napao Izrael. Masivno. U subotu, računajući na iznenađenje i teškoće Izraelaca da brzo mobilišu reakciju. Bez sumnje, vojni odgovor Izraela će biti snažan, čvrst i širok.
Nije pitanje da li će Izrael ponovo dobiti rat, već da li će se to svesti na bombardovanje iranskih vojnih objekata, koje Izrael gađa već nekoliko godina.
U svakom slučaju, napad Hamasa je „kec u rukavu“ za premijera Netanjahua, interno i spolja. Može ga preko noći pretvoriti iz „problematičnog političara“ izraelske demokratije u „heroja“ koji rešava problem Hamasa i pruža važnu ruku pomoći Ukrajini, uništavanjem nekih iranskih vojnih proizvodnih kapaciteta, posebno dronova.
Drugi rat dodatno komplikuje političku sliku sveta. Dinamika će biti ubrzana.
Zapad trlja ruke na poteškoće u pozicioniranju Rusije i Kine, koje bi želele da održe dobre odnose sa Izraelom i Iranom, odnosno arapskim svetom.
Za SAD su stvari jasne. Ponovna potvrda podrške Izraelu. EU se “kao po komandi” pridružuje ovoj podršci, uprkos navodnim rezervama prema takozvanoj „reformi pravosuđa“ započetoj u Izraelu.