Dok Pakistan organizuje pregovore SAD i Irana, uloga Kine se sve češće pominje kao ključna u pozadini. Može li Peking postati garant primirja na Bliskom istoku?

Planirani pregovori SAD i Irana u Pakistanu dovedeni u pitanje nakon eskalacije u Libanu. Teheran šalje kontradiktorne signale dok Vašington ostaje optimističan.

Program MGCS, Eurotenk. suočava se sa kašnjenjem od čak 10 godina. Francuska traži hitno rešenje, dok Nemačka razvija Leopard 3 i ne pokazuje istu hitnost.

Norveška je još 2023. obećala Ukrajini šest F-16, ali do 2026. nijedan nije isporučen. Problemi sa remontom, delovima i organizacijom otvaraju pitanja o realnoj brzini vojne pomoći.

Analiza situacije u Crnom moru pokazuje kako su pomorski dronovi promenili odnos snaga i ograničili delovanje ruske mornarice, uprkos njenoj nominalnoj nadmoći.

Ukrajina predstavlja višenamenski pomorski dron „Lilija“ dometa 80 km, dok se paralelno pojavljuju tvrdnje o obuci za operacije na severu. Kako se menja pomorski rat?

Američka borbena vozila pešadije M2 Bradley, nekada ključna za ukrajinske brigade, sve se ređe viđaju na frontu. Analiza pokazuje gde su nestala i šta to znači za dalji tok borbi.

Detaljna analiza borbi kod Kupjanska, Slavjanska, Sumske i Harkovske oblasti pokazuje kako se front menja kroz male pomake, logistički pritisak i borbu za ključne pravce.

Američki izviđački dron MQ-4C Triton prijavio je vanredno stanje iznad Persijskog zaliva pre naglog gubitka visine. Incident dolazi u osetljivom trenutku primirja između SAD i Irana.

Ruski analitičari Aleksej Živov i Aleksej Čadajev upozoravaju da Moskva ulazi u novu fazu zaostajanja za Kijevom u ratu dronova. Govore o problemima sa logistikom, izviđanjem, dometom i sve većoj ulozi automatizacije i veštačke inteligencije na frontu.

Ruska fregata „Admiral Grigorovič“ pratila sankcionisane tankere kroz Lamanš bez reakcije britanske mornarice. Incident otvara pitanje realne moći sankcija na moru.

Tramp odbija povlačenje američkih snaga sa Bliskog istoka uprkos „pobedi“ nad Iranom. Primirje je krhko, Ormuski moreuz i nuklearni program ostaju ključne tačke sukoba.

Više od tri milenijuma ratova, pobuna i intervencija oblikovalo je Izrael i Bliski istok. Da li se istorijski obrazac sukoba približava trenutku kada više neće biti povratka?

Amerika planira 66 milijardi dolara za mornaricu i novu klasu bojnih brodova „Tramp“. Da li je reč o stvarnom programu ili budžetskoj poruci Kongresu?

Netaknuti deo THAAD presretača pronađen u Siriji otvara ozbiljna pitanja. Da li se ponavlja scenario Sidewindera i gubitak tehnologije SAD?

SAD i Iran ulaze u pregovore posle primirja, ali sporovi oko Ormuskog moreuza, uranijuma i garancija mira ostaju nerešeni.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvelo je masovne udare po Libanu odmah nakon početka dvonedeljnog primirja sa Iranom. Libanske vlasti govore o stotinama ubijenih i ranjenih, dok Teheran upozorava da bi mogao da se povuče iz sporazuma ako se napadi na Hezbolah nastave.

Američka mornarica traži snažno povećanje nabavke krstarećih raketa Tomahawk i druge municije u budžetu za fiskalnu 2027. godinu, nakon intenzivne upotrebe u ratu. Plan predviđa skok kupovine, ali industrijska ograničenja i dugi rokovi proizvodnje ostaju ozbiljan problem.

Ukrajinska mornarica je, prema zvaničnoj vojnoj izjavi Kijeva, u napadu 6. aprila na rusku platformu Sivaš koristila švedske protivbrodske rakete RBS 15. Snimak lansiranja i detalji iz saopštenja otvorili su pitanje kada su rakete isporučene i u kojoj verziji.

Sukob oko reke Jordan između Izraela, Sirije i arapskih država pokazao je da voda može biti važnija od teritorije. Kako je kontrola nad izvorima pretvorena u oružje i šta nam to govori o budućim ratovima.

Britanski razarač HMS Dragon hitno odlazi na popravku, dok Daily Mail i britansko Ministarstvo odbrane govore o tehničkom problemu sa sistemom vodosnabdevanja. Vest ponovo otvara pitanje da li je brod ranije zaista pogođen u napadu koji je Hezbolah prvobitno pripisao izraelskom ratnom brodu.

Ruski izvori upozoravaju na nagli kvalitativni skok u upotrebi novih ukrajinskih kamikaza dronova na frontu. Reč je o letelicama velike brzine, otpornim na elektronsko ratovanje, sa autonomnom navigacijom i sposobnošću udara duboko iza linije kontakta.

UN su pozdravile dvonedeljni prekid vatre između SAD i Irana, dok je Teheran saopštio da prihvata primirje i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ako napadi prestanu. Istovremeno, ostaje nejasno koliko će Izrael zaista poštovati dogovor.

Grčka je potpisala ugovor vredan 750 miliona dolara za izraelske raketne sisteme PULS, čime se pridružila državama koje se okreću ovom oružju dugog dometa. Potez Atine dodatno skreće pažnju i na činjenicu da je Srbija još prošle godine kupila isti sistem.

Američki potpredsednik Dž. D. Vens poručio je da SAD imaju dodatne alate protiv Irana koje još nisu upotrebile i da će Tramp odlučiti da li će ih aktivirati. Istovremeno, Taker Karlson poziva američku vojsku da odbije eventualnu naredbu za nuklearni udar.