Veliki ratni brodovi ponovo postaju centralna tema pomorske industrije, ali se njihova budućnost više ne određuje samo brojem raketa i veličinom radara. Napadi jeftinih bespilotnih letelica i pomorskih dronova pokazali su koliko je skupo braniti razarač vredan milijardu evra sredstvima koja koštaju višestruko više od ciljeva koje uništavaju. Istovremeno, sve veći dometi protivbrodskih raketa primoravaju mornarice da razmišljaju o drugačijem rasporedu naoružanja i većoj sposobnosti preživljavanja.
Francuska vojna brodogradnja sada nudi prilično radikalnu zamisao. Umesto klasičnog razarača koji samo ispaljuje rakete i obezbeđuje zaštitu drugih brodova, predložen je veliki površinski borbeni brod koji bi istovremeno upravljao sopstvenom grupom bespilotnih letelica, površinskih plovila i podvodnih sistema. Takav pristup zahteva potpuno drugačiji unutrašnji raspored, nove energetske kapacitete i mnogo veću automatizaciju.
Francuska kompanija Naval Group predstavila je ovu zamisao 3. novembra na sajmu Euronaval 2026 u Parizu, pod oznakom SCX 26. Reč je o konceptu za proučavanje budućih tehnologija, a ne o brodu koji je francuska mornarica već naručila. Ipak, njegove predviđene karakteristike otkrivaju šta evropski konstruktori smatraju najvažnijim zahtevima pomorskog ratovanja u narednim decenijama.
Rakete na pramcu i krmi, a između njih potpuno drugačiji brod
SCX 26 projektovan je sa dužinom od približno 170 metara, širinom od 24 metra i deplasmanom od oko 8.000 tona. U zavisnosti od konačne konfiguracije, deplasman bi mogao da dostigne 10.000 tona, čime bi brod po veličini pripadao kategoriji savremenih raketnih razarača.
Predviđena maksimalna brzina iznosi 30 čvorova, odnosno približno 56 kilometara na čas, dok bi doplov trebalo da premaši 8.000 nautičkih milja, oko 14.800 kilometara. Za pogon je razmatrana kombinacija dizel-električnog sistema i gasne turbine, poznata kao CODLAG.
Spoljašnji izgled znatno odstupa od uobičajenih evropskih fregata. SCX 26 ima dva odvojena nadgrađa sa radarskim i komunikacionim sistemima, između kojih se nalazi prostor predviđen za buduću opremu i modularne borbene sisteme.
Razdvajanje nadgrađa i raspoređivanje raketnih lansera na oba kraja broda smanjuje koncentraciju najvažnije opreme na jednom mestu. Konstrukcija je osmišljena tako da oštećenje pojedinačnog dela ne mora odmah da onesposobi sve senzore i sredstva naoružanja.
Više od 100 lansirnih ćelija i novo elektromagnetno oružje
Naval Group predviđa više od 100 vertikalnih lansirnih ćelija različitih kategorija. Na predstavljenoj konfiguraciji uočava se raspored 12 osmoćelijskih modula Sylver, odnosno ukupno 96 standardnih lansirnih pozicija, dok se dodatni kapacitet razmatra kroz nove lansere i drugačije kombinacije raketa.
Brod bi mogao da koristi protivvazdušne rakete porodice Aster, krstareće rakete MdCN za napade na kopnene ciljeve i druga kompatibilna sredstva. Veliki broj lansera omogućio bi istovremeno obavljanje zadataka protivvazduhoplovne odbrane, protivraketne zaštite i udara po udaljenim ciljevima.
Pored raketnog arsenala, francuski konstruktori predvideli su elektromagnetni šinski top sposoban za ispaljivanje projektila velikom početnom brzinom. Za razliku od klasične brodske artiljerije, šinski top koristi elektromagnetnu silu za ubrzavanje projektila, što omogućava izuzetno velike brzine bez klasičnog barutnog pogonskog punjenja.
Tehnologija se već ispituje na moru. Japan je tokom 2025. izveo gađanje cilja elektromagnetnim šinskim topom sa eksperimentalnog broda JS Asuka, ali još nijedna mornarica nije uvela takav sistem kao standardno naoružanje operativnih ratnih brodova.
Najveći problemi ostaju velika potrošnja električne energije, habanje elemenata lansera i održavanje visoke brzine paljbe. Naval Group za sada nije objavio konkretne podatke o dometu, kalibru ili energiji šinskog topa predviđenog za SCX 26.
Laser od 100 kilovata protiv dronova i drugih bliskih pretnji
Drugu neobičnu komponentu naoružanja predstavlja laser snage 100 kilovata, smešten na prednjem nadgrađu. Njegova prvenstvena namena bila bi neutralisanje bespilotnih letelica i manjih ciljeva bez trošenja skupih protivvazdušnih raketa.
Laserski sistem deluje usmerenim energetskim snopom koji zagreva i oštećuje kritične delove cilja. Broj dejstava ne zavisi neposredno od količine raketa u lanserima, ali je ograničen raspoloživom električnom snagom, hlađenjem, vremenskim prilikama i vremenom potrebnim da se snop zadrži na cilju.
Sličan pristup već razvijaju druge mornarice. Britanija priprema uvođenje laserskog sistema DragonFire na razarače Tip 45, nastojeći da smanji troškove odbrane od jeftinih vazdušnih pretnji.
SCX 26 bi dodatno koristio dva modularna lansirna sistema Rampart za neposrednu zaštitu, zajedno sa daljinski upravljanim topovima. Rampart je zamišljen kao prilagodljiv sistem koji može da koristi različita sredstva za presretanje i protivmere, u zavisnosti od vrste napada.
Najvažniji deo broda nalazi se ispod letne palube
Iako rakete, laser i elektromagnetni top privlače najviše pažnje, najznačajnija novina koncepta nalazi se u velikom prostoru na krmi, namenjenom bespilotnim sistemima.
Umesto klasičnog hangara sa ograničenim brojem helikoptera, SCX 26 imao bi unutrašnji prostor u kojem bi se različite bespilotne platforme skladištile, pripremale, održavale i prilagođavale zadacima. Veliki lift i uređaji za podizanje omogućili bi premeštanje opreme između unutrašnjih prostorija i mesta za lansiranje ili spuštanje u more.
Brod bi mogao da koristi izviđačke i udarne letelice, besposadna površinska plovila i podvodne uređaje za otkrivanje mina i podmornica. Pojedini sistemi služili bi kao udaljeni senzori, drugi za elektronsko ratovanje, dok bi treći neposredno učestvovali u borbenim dejstvima.
Naval Group razmatra i mogućnost popravke, modernizacije, pa čak i izrade određenih delova bespilotnih sistema tokom plovidbe. Time bi veliki ratni brod postao pokretna baza koja ne samo da koristi dronove, već održava njihovu operativnu spremnost bez stalnog vraćanja u luku.
Takav koncept menja način raspoređivanja pomorskih snaga. Umesto slanja skupog razarača u svako područje koje treba izviđati ili nadzirati, deo zadataka preuzele bi manje bespilotne platforme, dok bi matični brod ostajao na većoj udaljenosti.
Dva radarska jarbola, protivraketna odbrana i 150 članova posade
Za osmatranje vazdušnog prostora predviđen je radar UHF opsega, prilagođen otkrivanju zahtevnih ciljeva, uključujući balističke rakete. Dopunjavali bi ga višenamenski radari sa aktivnom faziranom antenskom rešetkom, sonarski sistemi i oprema za elektronsko ratovanje.
Podaci bi se objedinjavali u borbenom informacionom sistemu koji koristi automatizaciju i veštačku inteligenciju za obradu velikog broja ciljeva i koordinaciju sopstvenih bespilotnih platformi. Posada bi brojala oko 150 ljudi, uz smeštaj za dodatnih 100 pripadnika komandnog osoblja, operatera dronova i drugih specijalista.
Takva automatizacija smanjuje broj ljudi potreban za upravljanje velikim brodom, ali istovremeno povećava zavisnost od složene elektronike, komunikacija i pouzdanog snabdevanja električnom energijom.
Naval Group SCX 26 za sada predstavlja kao istraživački koncept namenjen tehnologijama budućih decenija. Nijedna mornarica nije naručila njegovu izgradnju, niti je potvrđeno da se svi predstavljeni sistemi mogu istovremeno uklopiti u brod zadatog deplasmana.
Posebno zahtevan deo razvoja predstavljaće zajedničko napajanje i hlađenje radara velike snage, laserskog oružja i elektromagnetnog topa, uz očuvanje prostora za rakete, gorivo, posadu i bespilotne sisteme. Upravo takva ograničenja određivaće koliko će od prikazanog koncepta zaista stići na buduće ratne brodove.
