Ukrajinska protivvazdušna odbrana poslednjih godina dobila je novog saveznika koji je promenio ekonomsku računicu borbe protiv ruskih bespilotnih letelica. Umesto skupih raketa, za presretanje sve češće koristi relativno jeftine dronove, sposobne da sustignu i unište znatno veće ciljeve. Takav razvoj posebno je pogodio sporije ruske bespilotne letelice, uključujući one koje su prvobitno služile kao mamci za otkrivanje i iscrpljivanje protivvazdušne odbrane.
Ruska industrija sada odgovara modernizacijom samih bespilotnih platformi, nastojeći da im obezbedi mogućnost prepoznavanja neposredne opasnosti tokom leta. Posle uvođenja novih navigacionih antena, komunikacionih modema i optičkih sistema, na pojedinim dronovima pojavljuje se elektronika namenjena automatskom otkrivanju vazdušnih presretača. Takva oprema omogućava da letelica reaguje na pretnju bez neprekidnog nadzora operatera.
Najnoviji primer predstavlja Gerbera-2, čija je modernizacija obuhvatila konstrukciju, pogon, elektroniku i borbeno opterećenje. Međutim, posebnu pažnju privukao je uređaj koji nosi neobično ime „Sosiska“, a čija je namena da dronu pomogne da prepozna trenutak kada se druga bespilotna letelica približava radi presretanja.
„Sosiska“ prati prostor iza drona i prepoznaje presretače
Ruski vojno-tehnički izvori objavili su početkom novembra informacije o novoj konfiguraciji Gerbere-2, opremljenoj sistemom za automatsku obradu video-signala. Reč je o elektronskom bloku „Sosiska“, koji obrađuje snimke kamera postavljenih tako da nadziru zadnju polusferu bespilotne letelice.
Osnovna zamisao je da sistem na video-snimku prepozna dron-presretač, razlikuje ga od pozadine i podatak prosledi računaru koji upravlja letom. Kada se približavanje proceni kao opasno, upravljačka elektronika može da pokrene promenu putanje kako bi otežala presretanje.
Takva sposobnost naročito je značajna protiv FPV presretača, čiji operateri često pokušavaju da priđu sporijoj letelici sa zadnje strane ili odozgo. Iznenadna promena pravca i visine može da poremeti završni prilaz, posebno kada presretač već leti velikom brzinom i ima malo prostora za korekciju.
Elektronika sistema zasnovana je na kineskom jednopločnom računaru Coke Pi, koji služi za obradu video-podataka. Fotografije komponenti objavljene su i u tehničkom katalogu ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR, nakon pregleda jednog primerka Gerbere-2.
Prema objašnjenju koje prenose ruski vojni portali, slična rešenja već su korišćena na pojedinim izviđačkim bespilotnim letelicama. Ruski konstruktori eksperimentisali su i sa uređajima za elektronsko ometanje video-veze dronova-presretača, kao i drugim načinima njihove neutralizacije.
Upravo ovakvi sistemi predstavljaju sledeći korak u nadmetanju između bespilotnih letelica i njihovih presretača. Ranije je najveći deo odbrane zavisio od operatera, njegove sposobnosti da uoči opasnost i pravovremeno promeni pravac leta. Automatska obrada slike omogućava da se deo tog zadatka prenese na računarsku elektroniku samog drona.
Gerbera-2 više nije samo jeftin mamac za PVO
Kada je Rusija tokom leta 2024. počela da koristi Gerberu, njena glavna prednost bila je jednostavna konstrukcija i niska proizvodna cena. Izrađivana pretežno od šperploče, penaste plastike i drugih lakih materijala, služila je za odvlačenje pažnje ukrajinske PVO, otkrivanje radarskih položaja i povećavanje broja ciljeva tokom kombinovanih napada.
U prvim konfiguracijama korišćena je kao lažni cilj, izviđačka platforma ili jednokratna udarna letelica. Takva višenamenska upotreba bila je deo ruske koncepcije masovnog angažovanja relativno jeftinih dronova, o čemu je bilo reči još prilikom prvog pojavljivanja Gerbere u julu 2024.
Nova Gerbera-2 značajno se razlikuje od tih ranijih primeraka. Raspon krila povećan je na tri metra, dužina trupa iznosi 2,6 metara, dok rezervoar za gorivo ima zapreminu od 63 litra. Prema objavljenim karakteristikama, letelica može da preleti do 1.200 kilometara i dostigne brzinu od približno 200 kilometara na čas.
Veći rezervoar omogućava dugotrajniji let, a njegova unutrašnja podela na pregrade smanjuje neželjeno pomeranje goriva tokom promene položaja letelice. Pogon obezbeđuje dvocilindrični dvotaktni motor, konstrukciono povezan sa porodicom motora koji se koriste na ruskim udarnim dronovima Geran.
Modernizacija obuhvata i povećanje borbenog opterećenja. U jednom pregledanom primerku pronađena je rasprskavajuće-razorna zapaljiva bojeva glava OFZBČ-10 mase deset kilograma, dok deklarisana najveća nosivost bojeve glave dostiže 25 kilograma.
Kometa-M12, kineski modemi i povezivanje više letelica
Elektronska oprema Gerbere-2 pokazuje da se više ne radi samo o platformi koja leti unapred zadatom putanjom. Ugrađen je modernizovani računar za upravljanje letom, a za navigaciju se koristi ruski sistem Kometa-M12 sa antenskom rešetkom od dvanaest elemenata.
Kometa povećava otpornost prijema satelitskih navigacionih signala na elektronsko ometanje. Njena upotreba postala je važna karakteristika različitih ruskih bespilotnih i raketnih sistema, posebno u uslovima intenzivnog delovanja sredstava za radioelektronsku borbu.
Za razmenu podataka koristi se i mrežni modem kineskog proizvođača Shenzhen Sinosun Technology. Povezivanje više letelica u međusobnu komunikacionu mrežu omogućava prenos podataka preko drugih dronova, čime se proširuje područje u kojem mogu da održavaju vezu sa operaterima.
Ranije su na Gerberama identifikovani i kineski moduli XK-F358 kompanije Shenzhen Xingkai Technology, dok su pojedine verzije dobijale stabilizovane optoelektronske sisteme sa velikim optičkim uvećanjem i automatskim praćenjem objekata.
Takva oprema neposredno je povezana sa novim načinima upotrebe ove platforme. Početkom 2026. Gerbera je već korišćena kao nosač manjih FPV dronova, omogućavajući njihovo dopremanje na udaljenosti koje samostalno ne bi mogli da dostignu.
Posle odvajanja manjeg drona, matična letelica može da nastavi da služi kao komunikacioni relej. Time jedna platforma dobija više zadataka tokom iste misije, od izviđanja i prenosa podataka do neposredne podrške udarnim bespilotnim letelicama.
Nova faza nadmetanja dronova i presretača
Razvoj Gerbere-2 pokazuje koliko se brzo menjaju zahtevi pred ruske bespilotne sisteme. Prvobitni cilj bio je da njihova proizvodnja bude dovoljno jeftina i masovna da protivvazdušna odbrana troši znatno skuplja sredstva za njihovo obaranje. Pojava jeftinih ukrajinskih presretača smanjila je tu ekonomsku prednost i podstakla razvoj novih protivmera.
Automatsko prepoznavanje presretača predstavlja logičan odgovor, jer smanjuje zavisnost od stalnog ljudskog nadzora i omogućava letelici da reaguje na neposrednu pretnju. Međutim, efikasnost sistema „Sosiska“ u stvarnim borbenim uslovima još nije prikazana kroz javno dostupne rezultate uporednih ispitivanja, pa tvrdnja pojedinih ruskih medija da je Gerbera postala neranjiva nema odgovarajuću tehničku potvrdu.
Pritom svaka dodatna kamera, računarski modul i komunikacioni uređaj povećavaju cenu bespilotne letelice. Za ruske proizvođače zato je važna ravnoteža između sposobnosti preživljavanja i troškova proizvodnje, jer bi previše složena Gerbera izgubila deo prednosti zbog koje je prvobitno razvijena.
Ugradnja sistema „Sosiska“ otvara novu mogućnost u razvoju bespilotnog ratovanja: letelice koje su donedavno samo pratile zadate koordinate sada dobijaju sredstva da samostalno prepoznaju i izbegavaju neposredne vazdušne pretnje.
