Evropsko nebo zahvatio je neobičan talas bezbednosnih uzbuna zbog kojeg su u razmaku od nekoliko dana angažovani borbeni avioni više država. Putničke letelice koje su obavljale redovne komercijalne letove iznenada su postajale predmet vojnih operacija, dok su kontrolori letenja, vojne komande i aerodromske službe koordinisali hitne procedure. U pojedinim slučajevima avioni su nastavili prema planiranim odredištima, dok su drugi preusmeravani na alternativne aerodrome.
Posebnu pažnju privlači činjenica da su istovremeno aktivirani različiti tipovi lovaca, od sovjetskih MiG-29 do savremenih francuskih Rafala i evropskih Jurofajtera. Neke intervencije odvijale su se iznad gusto naseljenih područja, a druge su završene sletanjem putničkih aviona u vojne vazduhoplovne baze. Posade su morale da postupaju prema propisanim procedurama, bez mogućnosti da unapred znaju da li je dobijena informacija stvarna pretnja ili lažna dojava.
Događaji su posebno pogodili vazdušni saobraćaj iznad Balkana, ali se serija incidenata proširila i na zapadnu Evropu. Za samo nekoliko sati različite vazduhoplovne komande morale su da organizuju presretanja i međusobnu predaju praćenja putničkih aviona. Najnoviji slučajevi od 5. novembra pokazali su koliko brzo jedna anonimna poruka može da pokrene složenu vojnu operaciju.
Hrvatski Rafal presreo Finnair iznad Karlovca, Italijani preuzeli pratnju
Hrvatski višenamenski lovac Rafale presreo je 5. novembra u 8.41 časova putnički avion Airbus A320 finske kompanije Finnair, koji je leteo iz Helsinkija prema Rimu. Presretanje je izvedeno između Jastrebarskog i Karlovca, nakon što je primljena dojava da bi se u avionu mogla nalaziti eksplozivna naprava. Ministarstvo odbrane Hrvatske potvrdilo je da je operacija sprovedena u okviru redovnog sistema nadzora i zaštite vazdušnog prostora.
Putnički avion ušao je u hrvatski vazdušni prostor u 8.34, između Čakovca i Varaždina, nastavljajući prema Istri i Italiji. Nakon što je Združeni centar za vazdušne operacije NATO-a u španskom Torehonu izdao odgovarajuću naredbu, hrvatski Rafal presreo je letelicu svega sedam minuta kasnije. Borbeni avion pratio je Finnair do italijanske granice, a putnički avion napustio je hrvatski vazdušni prostor u 8.54.
Pratnju su potom preuzeli italijanski Jurofajteri iz sastava 4. vazduhoplovnog puka, koji su poleteli iz baze Groseto. Finski avion nastavio je prema rimskom aerodromu Fjumičino, gde je bezbedno sleteo oko 9.30 časova i bio upućen na bezbednosnu proveru. Pregled nije otkrio eksploziv, a kompanija Finnair potvrdila je da ništa neuobičajeno nije pronađeno.
Ovo je drugo presretanje koje su hrvatski Rafali izveli tokom 2026. godine u okviru zadataka zaštite vazdušnog prostora. Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo od 1. januara samostalno obavlja ove dužnosti sa novim francuskim lovcima, koji su zamenili dotadašnju flotu MiG-21. Prethodno presretanje odnosilo se na putnički avion malteške registracije koji je takođe bio označen kao moguća pretnja.
Bugarski MiG-29 poleteli zbog tri aviona kompanije Ryanair
Dok se odvijala intervencija iznad Hrvatske i Italije, bugarsko ratno vazduhoplovstvo suočilo se sa tri odvojene dojave o eksplozivnim napravama u putničkim avionima. Na meti su bila tri leta kompanije Ryanair, koja su iz Madrida, Kopenhagena i Londona saobraćala prema Sofiji. Bugarske vlasti primile su pretnje elektronskom poštom, zbog čega su pokrenute hitne mere bezbednosti.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane Bugarske, tri lovca MiG-29 iz 3. vazduhoplovne baze Graf Ignatijevo poletela su u 10.11 časova radi presretanja i praćenja ugroženih letelica. Operacija je sprovedena u okviru zadataka vazdušnog patroliranja, prema naređenju nadležnog centra za vazdušne operacije. Borbeni avioni dobili su zadatak da identifikuju putničke letelice i obezbede njihov bezbedan dolazak do aerodroma.
Dva aviona Ryanaira, koja su poletela iz Madrida i Kopenhagena, nastavila su prema međunarodnom aerodromu Vasil Levski u Sofiji. Treći avion, koji je dolazio iz Londona sa 184 osobe, preusmeren je na aerodrom Plovdiv. Tamo je parkiran na izdvojenom delu aerodroma, uz prisustvo vatrogasnih, medicinskih i bezbednosnih službi.
Za prevoz putnika do Sofije organizovana su tri autobusa, dok su specijalizovane ekipe pregledale avione. Bugarsko Ministarstvo saobraćaja potvrdilo je da tokom provera nisu pronađene eksplozivne naprave, a rad aerodroma u Sofiji i Plovdivu vraćen je u redovan režim. Bezbednosne službe nastavile su istragu o poreklu pretećih poruka.
Mađarski Gripen već intervenisao zbog aviona iznad Balkana
Sličan incident dogodio se tri dana ranije, 2. novembra, kada je kompanija Wizz Air primila dojavu o bombi u avionu Airbus A321neo na letu iz londonskog Lutona prema Sofiji. Posada je odlučila da promeni pravac leta dok se avion nalazio iznad Bosne i Hercegovine, usmeravajući se prema međunarodnom aerodromu Ferenc List u Budimpešti. Istovremeno je aktivirana mađarska vojna avijacija.
Lovac JAS 39 Gripen poleteo je iz baze Kečkemet i presreo putnički avion, prateći ga do bezbednog sletanja u mađarskoj prestonici. Ministar odbrane Mađarske saopštio je da je lovac angažovan nekoliko minuta nakon izdavanja uzbune. Posle sletanja, avion je upućen na izdvojenu stajanku, gde su policija i aerodromske službe preuzele dalji postupak.
Bezbednosnom proverom nije pronađena eksplozivna naprava, a Wizz Air je kasnije najavio nastavak putovanja prema Sofiji. Intervencija mađarskog Gripena predstavljala je jedan od prvih događaja u novom talasu dojava koji je tokom narednih dana zahvatio znatno veći broj evropskih letova. Posebno je zanimljivo što je putnički avion promenio pravac upravo iznad Balkana, a zatim dobio vojnu pratnju druge države.
Francuski lovci preusmerili putnički avion u vojnu bazu Evre
Francusko ratno vazduhoplovstvo takođe je 5. novembra angažovalo borbene avione zbog dojave o bombi na letu EI402 kompanije Aer Lingus, koji je saobraćao iz Dablina prema Rimu. Putnički Airbus A320, sa 151 putnikom i šest članova posade, preusmeren je u vojnu vazduhoplovnu bazu Evre, zapadno od Pariza. Francuski lovci pratili su ga tokom prilaska i sletanja.
Putnici su nakon sletanja evakuisani na bezbednu lokaciju, dok su specijalizovane ekipe pregledale avion. Pojedini putnici kasnije su izjavili da su tokom leta primetili borbene avione u neposrednoj blizini, nakon što ih je posada prethodno obavestila o promeni odredišta. Pregledom nije otkriven eksploziv.
Istog dana zabeležena je i dojava koja je pogodila let Wizz Aira iz Milana prema Varšavi. Taj avion preusmeren je na aerodrom u Beču, dok su bezbednosne provere sprovođene i na drugim evropskim aerodromima. Među pogođenim kompanijama našli su se Ryanair, Finnair, Aer Lingus, Wizz Air i više drugih prevoznika.
Više od 20 dojava za nekoliko dana, lovačka avijacija u stalnoj pripravnosti
Prema podacima koje je 5. novembra objavio AFP, tokom samo jednog dana prijavljeno je najmanje 14 ugroženih letova širom Evrope, dok je ukupan broj dojava od početka nedelje premašio 20. Posebno su bile pogođene niskobudžetne avio-kompanije i linije povezane sa Bugarskom, Češkom i Italijom. Ryanair je bio meta najmanje sedam pretnji.
Evropske bezbednosne službe sada istražuju mogućnost da su dojave međusobno povezane, ali njihov zajednički izvor još nije potvrđen. Pretnje su u više slučajeva slane elektronskom poštom, što otežava brzo utvrđivanje identiteta pošiljalaca i njihovih stvarnih namera. Britanske vlasti opisale su događaje kao zlonamerne lažne uzbune, dok su evropske institucije pokrenule dodatnu razmenu bezbednosnih informacija.
Za ratna vazduhoplovstva ovakvi incidenti predstavljaju operacije koje se moraju sprovesti bez obzira na kasniji ishod istrage. Svaka dojava o eksplozivnoj napravi u avionu sa putnicima zahteva procenu rizika, koordinaciju civilnih kontrolora letenja i vojnih komandi, a po potrebi i presretanje borbenim avionima. Angažovanje hrvatskih Rafala, bugarskih MiG-29, mađarskih Gripena, italijanskih Jurofajtera i francuskih lovaca pokazalo je koliko različitih vazduhoplovnih jedinica može biti aktivirano zbog pretnji koje se na kraju pokažu lažnim.
