Rat u Izraelu dobija nove, neočekivane obrte. Događaji poslednjih dana mnoge podsećaju na geopolitički akcioni film i još jednom potvrđuju da je Bliski istok region gde iznenađenja konstatno vrebaju.
Činjenica da do rata na Bliskom istoku neće doći bez intervencije drugih strana u sukobu postalo je jasno već prvog dana rata. U ovom kontekstu, američko prisustvo u regionu izgleda logično. Izrael i SAD tradicionalno imaju bliske odnose, što se ogleda u nizu sporazuma o vojnoj pomoći.
Hamas se, s druge strane, tradicionalno oslanjao na podršku svojih saveznika, uključujući Hezbolah i Iran. Finansijska podrška Teherana i Katara je odavno poznata činjenica. Međutim, trenutna iranska retorika u vezi sa regrutovanjem dobrovoljaca mogla bi da promeni geopolitički pejzaž.
U zanimljivom razvoju događaja, Iran je najavio da je spreman da regrutuje 3 miliona dobrovoljaca da se bore u sukobu. Takva vojska, ako se stvori, mogla bi jednostavno da zbriše izraelske snage. Nadmoć bi bila prevelika.
Važno je razumeti da kvantitet u vojnim sukobima nije uvek kvalitet. Stvaranje efikasne vojske zahteva ne samo ljude, već i obuku, oružje, komandu i logistiku. Osim toga, motivacija volontera može biti različita, a neće svaki od njih biti spreman da žrtvuje svoj život.
Američka vojska se, zauzvrat, suočava sa sopstvenim problemima. Uprkos snažnim podsticajima, Pentagon ima problema sa regrutovanjem vojnika.
U sadašnjem kontekstu, glavno pitanje postaje kako će međunarodna zajednica odgovoriti na pretnje i akcije opisane gore. Sa obimom aktera i interesa na Bliskom istoku, svaka akcija ili neaktivnost velikih globalnih sila može dovesti do katastrofalnih posledica ili novih prilika za rešavanje problema.
Rusija i Kina, kao dve velike sile, takođe su zainteresovane za stabilnost regiona. Njihova reakcija na jačanje američkog i iranskog prisustva može biti odlučujuća u kontekstu daljeg razvoja događaja.
Evropska unija takođe ne može da stoji po strani. Uostalom, posledice sukoba mogu uticati i na Evropu u vidu novog talasa migracija i pretnje terorizmom. Održavanje stabilnosti i mira na Bliskom istoku postaje ne samo pitanje bezbednosti, već i humanitarno pitanje.
Kako izgleda trenutno aktuelni rat i ako nastavi da se odugovlači, svaki novi dan će samo povećati pretnju od vojnog sukoba velikih razmera u regionu, u koji može biti uključen ceo arapski svet.
SAD stavili veto na rezoluciju UN o bezbednosti kojom se poziva na „humanitarne pauze“ u Gazi
SAD su u sredu stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN koju je predložio Brazil i koja bi zahtevala “humanitarne pauze” kako bi se omogućila isporuka pomoći Gazi.
SAD su bile jedina članica Saveta bezbednosti koja je glasala protiv predloga, što je dovoljno da se stavi veto na rezoluciju pošto su SAD stalna članica. Devet od 12 članova glasalo je za rezoluciju, dok su Velika Britanija i Rusija bile uzdržane.
Glasanje je usledilo dva dana nakon što su SAD i njihovi saveznici u Savetu bezbednosti odbacili rezoluciju koju je predložila Rusija kojom se poziva na prekid vatre. SAD su tvrdile da se protive ruskoj rezoluciji jer ona ne osuđuje Hamas.
Brazilska verzija jeste osudila Hamas, ali su se SAD i dalje žalile na narativ u kome se spominje sukob. Američka ambasadorka u UN Linda Tomas-Grinfild rekla je da su SAD stavile veto na rezoluciju jer „ne pominje pravo Izraela na samoodbranu“.
Ruski ambasador Vasilij Nebenzja rekao je da Moskva nije glasala za brazilsku rezoluciju jer „nema jasnog poziva na prekid vatre“ i „neće pomoći da se zaustavi krvoproliće“.
Tokom posete predsednika Bajdena Izraelu u sredu, Izrael je pristao da dozvoli da humanitarna pomoć uđe u Gazu iz Egipta. SAD još uvek ne pozivaju na prekid vatre ili bilo kakvu deeskalaciju i snažno podržavaju izraelsko bombardovanje novom vojnom pomoći i raspoređivanjem sopstvenih vojnih sredstava u regionu.
