Ukrajina je zatražila od Bajdenove administracije da obezbedi kasetnu municiju kako bi napredovala protiv Rusije. Više od 100 zemalja zabranilo je oružje u okviru konvencije Ujedinjenih nacija, a američki zvaničnici su izrazili „zabrinutost“ zbog ovog zahteva.
„Prema našoj sopstvenoj politici, zabrinuti smo zbog upotrebe te vrste municije“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, 9. decembra, odbivši da potvrdi bilo kakav konkretan zahtev Kijeva.
Ipak, Bajdenova administracija nije u potpunosti odbila zahtev za kasetnom municijom, izvestio je CNN 8. decembra. Americi i NATO snagama nije strana upotreba kasatne municije. Tokom Zalivskog rata 1991. su Amerikanci i njihovi saveznici za samo mesec dana bacili 61.000 ovih bombi, sa ukupno dvadeset miliona kaseta.
Ovo neprecizno oružje je naveliko korišćeno i u bombardovanju Jugoslavije 1999. Od njega civili ginu i godinama kasnije.
Uz to, ukrajinski zahtev za kasetnom municijom je jedan od najkontroverznijih zahteva koje je zemlja uputila SAD od početka sukoba u februaru.
Hoće li SAD isporučivati kasetnu municiju Ukrajini?
Kasetna municija je prvi put korišćena u Drugom svetskom ratu. Ona se sastoje od kontejnera koji se otvara u vazduhu i raspršuje veliki broj eksplozivnih „bomba” ili podmunicije na široj površini. Koriste se za uništavanje više ciljeva na velikoj površini.
Međutim, rasuta podmunicija na širokom području dovodi u ozbiljnu opasnost bilo koga u tom području u trenutku napada, bilo borca ili civila. Takođe, mnoge podmunicije ne eksplodiraju i ostaju aktivne, postajući de facto nagazne mine.
Primetno je da SAD nisu potpisnice ove konvencije UN. Međutim, američki Kongres je nametnuo neka zakonska ograničenja na mogućnost SAD da prodaje kasetnu municiju zbog rizika za civile.
Iako predsednik Džo Bajden može da prevaziđe to ograničenje, administracija nije sklona da Ukrajini obezbedi kasetnu municiju jer ne veruje da je ta municija neophodna kijevskim snagama na bojnom polju.
„Sposobnost Ukrajine da ostvari dobitke u trenutnim i predstojećim fazama sukoba ni na koji način ne zavisi od njihove nabavke pomenute municije“, rekao je savetnik iz Kongresa za CNN.
Osim toga, davanje kasetne municije Ukrajini ne bi izgledalo medijski popularno, jer su SAD nedavno obećale 89 miliona dolara da pomognu Ukrajini da očisti nagazne mine. Novcem će se navodno finansirati 100 timova za deminiranje u Ukrajini.
Ukrajinska vlada procenjuje da bi 160.000 kvadratnih kilometara zemlje moglo biti kontaminirano nagaznim minama i drugim neeksplodiranim ubojnim sredstvima.
I Ukrajina i Rusija koristile kasetnu municiju
Ove rakete kalibra 300 mm ispaljuju se iz sistema kao što je BM-30 Smerch ili napredniji sistem Tornado-S, koje mogu da lansiraju 72 podmunicije.
Prva potvrđena ruska borbena upotreba kasetne municije pomoću MRLS-a Smerč zabeležena je u dve ratne zone – sirijskoj i ukrajinskoj.
Ukrajina kao ni Rusija, takođe nije potpisnica Konvencije UN o kasetnoj municiji i optužena je od strane Human Rights Watch-a (HRV) za široku upotrebu kasetne municije u Donjecku i Lugansku tokom rata u Donbasu.
Službenik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) poginuo je u napadu na Donjeck usled bombardovanja kasetnom municijom.
Terenska istraga HRW-a otkrila je rasprostranjenu upotrebu kasetne municije od strane ukrajinskih vladinih snaga na brojnim urbanim i ruralnim lokacijama.
Korišćeno oružje bile su rakete kasetne municije 300 mm Smerč i 220 mm Uragan koje su isporučivale protivpešadijske fragmentacione podmunicije 9N210 ili 9N235.
„Šokantno je videti da se oružje koje je većina zemalja zabranila tako široko koristi u istočnoj Ukrajini“, rekao je tada Mark Hiznaj, viši istraživač za oružje u Human Rights Watch-u. Ukrajinske vlasti treba da se odmah obavežu da neće koristiti kasetnu municiju i da se pridruže sporazumu o njenoj zabrani.
