Krajem šeste decenije 20. veka Uprava pešadije JNA uputila je zahtev za olakšanom varijantom puške M48A. Idejno i konstruktivno rešenje oružja, ispred Instituta naoružanja, radio je potpukovnik Todor Cvetić, a realizacija projekta prepuštena je Preduzeću Crvena Zastava. Laka puška (radna oznaka M53) odlikovala se masom smanjenom na 3.000g (20–35% od mase M48A) i efikasnim dometom do 500 metara.
Na sanduku je ugrađen skraćeni tip ustavljače i izbacača, a leva strana tela sanduka olakšana je širokim izrezom. Izmene je pretrpeo i zadnji nišan; ukinuta je klasična preklapača sa gajkom, a ugrađen je jednostavniji, preklopni nišan (sličan nišanu na automatu M56). Odstranjena je i zadnja grivna, a prednja, na koju je premeštena prednja pređica za remnik, te okov usadnika, dobili su potpuno nov oblik. Klasični branik prednjeg nišana zamenjen je novim, viljuškastog oblika (nalik na britanski Lee-Enfield). Da bi olakšano oružje bilo ugodno za gađanje (koristilo je standardnu municiju 7,9×57 mm, sa jakim impulsom), konstruktor je na ustima cevi predvideo kompenzator trzanja.
U Zastavinim pogonima izrađen je prototip i nulta serija od 100 primeraka lake puške, koji su upućeni na trupna testiranja. No zbog opredeljenja JNA za novi kalibar (7,62 mm) i pojave poluautomatskih pušaka, Cvetićev projekat je obustavljen.
Puške M48 i M48A predstavljale su artikal koji se najduže zadržao u proizvodnji. Prvi izvozni posao domaće vojne industrije, sklopljen 1953. godine sa Burmom, odnosio se na 10.000 pušaka M48A.
U periodu od 1957. do 1960. usledile su isporuke zemljama Trećeg sveta, uključujući Siriju, Indoneziju, Egipat i Irak. Materijalna pomoć oslobodilačkim pokretima tog vremena prvenstveno je podrazumevala isporuke pušaka M48 (najčešće bez ikakvih oznaka, tzv. M48 BO). Od ne manjeg značaja je i činjenica da je puška M48 poslužila kao etalon za razvoj domaćeg sportskog i lovačkog oružja, koje u svetu uživa nepodeljena priznanja.
