Istorija ratova beleži svakakve sukobe, od „stogodišnjih“ do onih čije se trajanje meri danima, pa i satima. Bilo je krvavih, sumanutih sukoba, ali i ratova bez ispaljenog metka i žrtava.
Svega i svačega se ljudska vrsta nagledala. Jedan rat je proglašen čak i smešnim!
Rat – pa još i prijateljski
Smešnim, čak i prijateljskim ratom (!) proglašen je „Rat viskijem” (Whisky War), poznat i kao „Ratovi alkoholom” (Liquor Wars); bio je to granični spor između Kraljevine Danske i Kanade oko ostrva Hans. Između 1973. i 2022. godine, ostrvo je bilo predmet spora ove dve države, pri čemu nikada nije došlo do direktnog sukoba ili nasilja. Obe zemlje su 2005. godine dogovorile proces za rešavanje ovog pitanja; ono je konačno rešeno 2022. godine, što je rezultiralo uspostavljanjem kopnene granice između dve države na samom ostrvu.
Kako je došlo do prijateljskog rata alkoholom?
Reč je o teritorijalno-zemljišnom sporu. Takvi sporovi se u istoriji države i prava najteže rešavaju. Jednom postavljene, nametnute ili osvojene granice moraju da prođu složenu pravnu proceduru koja podrazumeva poznavanje geografije, morfologije, pomorskog i rečnog prava, a svakako i katastarsko-geodetskih zakonitosti; neke granične reke umeju nezavisno od ljudi da teku svojim putem prelazeći „bez pasoša“ na drugu teritoriju. Stoga to jeste važno pitanje jer zadire i u lična prava državljanstva.
Kanada i Danska su 17. decembra 1973. godine, posredstvom Ujedinjenih nacija, potpisale sporazum s ciljem razgraničenja kontinentalnog pojasa između dve države. Na ovo je uticala linija pomorske granice, koja je prolazila gotovo tačno sredinom ostrva Hans. Obratimo pažnju na izgled ovog ostrva. Reč je praktično o hridi, kamenčini od svega 1,3 km², odnosno 1290 sa 1199 metara. Od XIV veka služilo je eskimskim ribarima, inače nema značajnu geomorfološku vrednost. Jednostavno, kamen u cipeli ove dve države.
Rešenje mirnim putem
U sporazumu koji je formalno–pravno regulisao to pitanje navodi se:
Vlada Kraljevine Danske i Vlada Kanade dogovorile su se o sledećem
Član I.
Linija razgraničenja u području između Grenlanda i Kanadskih arktičkih ostrva – uspostavljena radi istraživanja i eksploatacije prirodnih resursa od strane svake od strana u onom delu kontinentalnog pojasa koji, u skladu sa međunarodnim pravom, pripada Danskoj, odnosno Kanadi – predstavlja središnju liniju koja je utvrđena i prilagođena zajedničkim dogovorom.
Član II.
1. U cilju sprovođenja načela utvrđenog u članu I, linija razgraničenja u području između 61° 00′ s.g.š. i 75° 00′ s.g.š. (Dejvisov moreuz i Bafinov zaliv) sastojaće se od niza geodetskih linija. Sporazum je usvojen uz saglasnost obeju država da će spor oko ostrva Hans rešiti naknadno.
Sa kanadske strane, ovaj spor je smatran pitanjem niskog prioriteta. Na sastanku Posebnog senatskog odbora za Arktik, održanom 18. marta 2019. godine, Majkl Bajers – profesor i vođa istraživačke katedre (Canada Research Chair) na Univerzitetu Britanske Kolumbije, koji je u ovom slučaju delovao kao civilni savetnik – okarakterisao je ovaj sukob kao „gotovo beznačajan”.
„Sukob“ 1984. godine
Nekoj rutinskoj kanadskoj patroli verovatno je bilo dosadno, pa su obilazeći akvatoriju tog ostrva na svoj način pokazali svoj smisao za humor. Ne treba im mnogo zameriti: u dugim danima dosadnog patroliranja na kraju sveta malo opuštanja ne bi nikome smetalo, tako su bar mislili. Posetili su ostrvo, postavili kanadsku zastavu i ostavili flašu kanadskog viskija. Možda su pre toga i neku flašu ispraznili. Kasnije iste godine, danski ministar zadužen za pitanja Grenlanda lično je došao na ostrvo, donevši dansku zastavu, flašu šnapsa (Schnaps, danska vrsta votke) i pismo u kojem je pisalo: „Dobro došli na dansko ostrvo” (Velkommen til den danske ø). Dve zemlje su nastavile da naizmenično postavljaju svoje zastave na ostrvo i razmenjuju alkoholna pića.
Ovaj manji granični spor često je posmatran kao duhovit, a diplomate obe zemlje pokazivale su smisao za humor prihvativši posledice mornaričke dosetke. Uprkos zvaničnoj ozbiljnosti situacije, način na koji se ovaj „sukob” odvijao bio je veoma opušten što se, između ostalog, vidi i po tome koliko je dugo trajalo rešavanje spora. Dve nacije su u prijateljskim odnosima, a obe su i osnivači NATO.
Mirno rešenje
Ni ono nije moglo proći bez Ukrajine! Kanadski list „The Globe and Mail“ objavio je 10. juna 2022. godine vest da su se vlade Kanade i Danske dogovorile o povlačenju granice preko ostrva, čime je ono podeljeno između kanadske teritorije Nunavut i danske autonomne teritorije Grenland. Do ovog rešenja došlo je tokom ruske invazije na Ukrajinu, a cilj je bio da se pruži simboličan primer drugim nacijama, pokazujući Rusiji da se teritorijalni sporovi mogu rešiti mirnim putem. Kao posledica ovog rešenja, Kanada i Danska su dobile zajedničku kopnenu granicu; to znači da obe zemlje više ne graniče samo sa jednom državom (Kanada sa SAD, a Danska sa Nemačkom). Danski parlament (Folketing) ratifikovao je ovo rešenje 19. decembra 2023. godine, čime je spor, gledano iz danske perspektive, okončan.
Ovaj smešni, „pijani“ rat imao je i svoju Gugl verziju, shodno savremenim trendovima. „Google borba” (engl.Google fight) ili „Google rat” naziv je za niz oglasa na internet pretraživaču Google, koji su tokom 2005. godine promovisali danski, odnosno kanadski suverenitet nad ostrvom Hans. U julu 2005. godine, jedan kanadski autor izjavio je da je na Googlu video oglas u kojem se tvrdi da ostrvo pripada Danskoj. Oglas je sadržao i link ka stranici danskog Ministarstva spoljnih poslova, na kojoj se nalazila kopija diplomatske protestne note, upućene nakon što je kanadski ministar odbrane posetio to ostrvo.
Danski ambasador u Kanadi izjavio je da danska vlada nije učestvovala u postavljanju bilo kakvih oglasa o ostrvu, te da je osoba koja ih je postavila delovala samostalno. Kao odgovor na to, pomenuti kanadski autor naručio je sopstveni oglas u kojem se navodi da ostrvo pripada Kanadi, uz link ka stranici na kojoj su prikazani kanadska zastava koja se okreće i kanadska državna himna. Slično samom sporu, „Google borba” je smatrana sasvim bezopasnom i u medijima je tretirana kao zabava; kanadsko Ministarstvo spoljnih poslova čak je prokomentarisalo da će kao gest dobre volje prema Danskoj i dalje dozvoljavati prodaju danskih peciva u kafeteriji ministarstva.
Šta reći nego zaželeti da svi ratovi tako prođu? Naravno, uz neizostavni uzvik: „Živeli“. Kad smo već kod nazdravljanja, pored toga što smo videli da ima i smešnih ratova alkoholom, da se podsetimo kako se u tim „sukobljenim“ stranama nazdravlja.
Kako je ko nazdravio
U Danskoj (kao i u ostatku Skandinavije) koristi se jedna prepoznatljiva reč: Skål! Izgovara se otprilike kao “Skol”. Reč bukvalno znači „posuda“ ili „čaša“, a vuče korene još iz vikinških vremena kada su ratnici pili iz zajedničkih posuda i tako iskazivali zajedništvo i prijateljstvo. Kada u Danskoj podignete čašu i kažete Skål, običaj je da uspostavite kontakt očima sa svima za stolom, nagnete glavu, popijete gutljaj, i pre nego što spustite čašu na sto, ponovo još jednom kratko pogledate ljude sa kojima ste nazdravili.
Kako to rade Kanađani? U engleskom govornom području (veći deo Kanade) u provincijama kao što su Ontario, Britanska Kolumbija ili Alberta, Kanađani koriste tradicionalne engleske uzvike: „Cheers“ je apsolutno najčešći uzvik koji ćete čuti u kanadskim barovima i pubovima. „Bottoms up“ je neformalni uzvik koji se koristi u opuštenom društvu (ekvivalent našem „eks“ ili „pij do dna“).
U francuskom govornom području, Kvebeku i delovima Novog Bransvika gde se govori francuski, koristi se lokalni sleng i tradicionalni francuski izrazi: „Santé“ ili u Vaše zdravlje (À votre santé)! Takođe je vrlo popularan izraz „Tchin-tchin“! To je opušteno imitiranje zvuka kucanja čaša (čin-čin). Posebna je tradicija na istoku: „Screech-In“. Ako ikada posetite istočnu ostrvsku provinciju Njufaundlend, tamo postoji čuveni ritual dobrodošlice za strance koji se zove Screech-In. Tokom ovog rituala, pije se lokalni rum (Screech), ljubi se bakalar (prava riba), a nazdravlja se tradicionalnim lokalnim dijalektom. Eto prilike za one koji ne bi da potegnu oružje, već da podignu čaše.
