Ruska vojna avijacija nastavlja da proširuje mogućnosti svojih jurišnih helikoptera, koji sve češće dobijaju zadatke izvan tradicionalne neposredne podrške kopnenim snagama. Razvoj kompaktnih krstarećih raketa omogućava napade na znatno većim udaljenostima, bez potrebe da avion ili helikopter ulazi u zonu dejstva protivničke protivvazdušne odbrane. Posebnu pažnju privlače relativno jeftini projektili koji kombinuju mlazni pogon, autonomnu navigaciju i bojeve glave dovoljne za uništavanje važnih vojnih objekata.
Rusija već koristi različite vrste dalekometnog naoružanja, ali se poslednjih godina sve više oslanja na projektile jednostavnije konstrukcije koji se mogu proizvoditi u većim količinama. Takvo oružje popunjava prostor između sporijih bespilotnih letelica i znatno skupljih krstarećih raketa poput H-101 i Kalibra. Najnoviji snimak ruskog Ministarstva odbrane pokazuje kako se ova kategorija naoružanja uvodi i u borbenu upotrebu helikopterskih jedinica.
Mi-28NM lansirao Dan-T na položaje ukrajinskih operatera dronova
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je 6. novembra snimak borbene upotrebe lutajuće municije Dan-T sa modernizovanog jurišnog helikoptera Mi-28NM „Noćni lovac“. Prema saopštenju, posada je pre poletanja dobila koordinate ukrajinskog punkta za upravljanje bespilotnim letelicama u zoni odgovornosti ruske grupacije „Zapad“. Helikopter je zatim izveo lansiranje po zadatim koordinatama, a ruska izviđačka jedinica naknadno je prijavila pogodak.
Na snimku se vidi Mi-28NM sa dva projektila postavljena na spoljnim nosačima, nakon čega se jedan odvaja od helikoptera. Mlazni motor uključuje se posle odvajanja, što omogućava bezbedno lansiranje sa nosača i prelazak na samostalan let. Ministarstvo odbrane nije objavilo tačnu lokaciju udara, udaljenost cilja niti snimke koji bi nezavisno potvrdili stepen njegovog uništenja.
Bojeva glava do 130 kilograma i domet od nekoliko stotina kilometara
Dan-T razvijen je na osnovu ranije ruske bespilotne vazdušne mete Dan-M, prilagođene za upotrebu kao udarno naoružanje. Prema javno objavljenim tehničkim podacima, projektil ima početnu masu približno 268 kilograma, bojevu glavu do 130 kilograma i brzinu oko 500 kilometara na čas. Domet se u ruskim izvorima najčešće navodi do 450 kilometara, dok pojedine procene dostižu približno 500 kilometara.
Municija koristi mali mlazni motor i autonomni navigacioni sistem, a proizvođač navodi mogućnost leta na malim visinama radi otežavanja otkrivanja protivničkim radarima. Rosteh je Dan-T prvi put javno predstavio tokom 2026. godine, naglašavajući mogućnost lansiranja sa različitih vazduhoplovnih platformi i njenu relativno jednostavnu konstrukciju. Sistem je zamišljen za napade po unapred određenim koordinatama, dok detaljne mogućnosti samostalnog pronalaženja pokretnih ciljeva nisu javno predstavljene.
Od Banderolja do Dan-T: Mi-28 dobija novu ulogu
Još u avgustu pojavile su se informacije da Rusija prilagođava helikoptere Mi-28 i jurišne avione Su-25 za nošenje kompaktnih krstarećih raketa S8000 Banderolj. Tada se prvenstveno govorilo o mogućnostima integracije novog oružja, dok današnji snimak predstavlja konkretnu demonstraciju lansiranja sa modernizovanog Mi-28NM. Banderolj i Dan-T pripadaju sličnoj kategoriji naoružanja i imaju srodne karakteristike, ali se razlikuju po konstrukciji i masi bojeve glave.
Značaj ovakvog naoružanja najbolje se vidi u poređenju sa raketom LMUR, poznatom kao „Izdelije 305“, koju Mi-28NM već godinama koristi protiv ukrajinskih položaja. LMUR ima domet približno 15 kilometara i bojevu glavu od oko 25 kilograma, dok Dan-T omogućava dejstvo na nekoliko stotina kilometara uz višestruko veću masu eksplozivnog punjenja. Time helikopter dobija mogućnost napada na udaljene komandne punktove, skladišta i druge unapred locirane objekte, bez približavanja liniji fronta.
Jeftinije rakete kao dodatni pritisak na ukrajinsku PVO
Razvoj Dan-T deo je šireg ruskog nastojanja da poveća broj dalekometnih udara bez oslanjanja isključivo na skupe krstareće i balističke rakete. Sličan princip primenjuje se kod S8000 Banderolj, projektila namenjenog preciznim napadima i opterećivanju protivničke protivvazdušne odbrane. Kombinovanje takvih sredstava sa Geranjima, mamcima i drugim raketama povećava broj ciljeva koje ukrajinski sistemi moraju istovremeno da prate i presreću.
Za ukrajinsku PVO posebno je nepovoljna ekonomska računica kada se protiv relativno jeftinog projektila koristi znatno skuplja raketa-presretač. Brzina od približno 500 kilometara na čas ne čini Dan-T neuhvatljivim, ali let na maloj visini, ograničeno vreme reakcije i istovremena pojava više ciljeva mogu otežati presretanje. Ruski proizvođači ističu mogućnost masovne proizvodnje, mada broj do sada proizvedenih projektila, njihova stvarna cena i intenzitet borbene upotrebe nisu javno potvrđeni.
