Rusija je tokom rata u Ukrajini postepeno promenila način upotrebe vazdušnog naoružanja, kombinujući skupe krstareće i balističke rakete sa jeftinijim bespilotnim sistemima namenjenim masovnim napadima. U toj promeni posebno mesto zauzela je nova krstareća raketa S8000 „Banderolj“, oružje koje je prvobitno povezivano sa bespilotnim letelicama, ali se prema ukrajinskim i zapadnim analitičkim izvorima sada pojavljuje i na drugim vazdušnim platformama.
Najnoviji navodi ukazuju da su ruski inženjeri prilagodili jurišne helikoptere Mi-28 za nošenje raketa „Banderolj“. Ukrajinski analitičari tvrde da su na snimcima i obaveštajnim podacima uočene konfiguracije u kojima se novi sistem povezuje sa borbenim helikopterima ruske vojne avijacije. Pored Mi-28, očekuje se adaptacija i na jurišnke Su-25.
Ruski vojni stručnjaci navode da za sada nema nezavisne potvrde ovih informacija, ali istovremeno ocenjuju da mogućnost nije nerealna. Razvoj novih nosača za postojeće oružje predstavlja logičan korak u uslovima dugotrajnog sukoba, gde se traže načini za povećanje broja udara uz smanjenje troškova po cilju.
Pojava „Banderolja“ na Mi-28 posebno je zanimljiva zato što ovaj helikopter tradicionalno pripada kategoriji neposredne vatrene podrške, namenjenoj dejstvu protiv oklopnih jedinica i ciljeva na frontu. Integracija krstareće rakete većeg dometa mogla bi da promeni njegovu ulogu i približi ga konceptu vazdušne platforme za lansiranje preciznog oružja sa distance.
S8000 Banderolj popunjava prostor između Geranja i skupih raketa
Ruska S8000 „Banderolj“ pojavila se kao sistem koji treba da popuni prazninu između jeftinih napadačkih dronova i znatno skupljih krstarećih raketa. Za razliku od bespilotnih letelica tipa „Geranj“, koje su prvenstveno namenjene velikom broju udara i iscrpljivanju protivničke protivvazdušne odbrane, „Banderolj“ je brži sistem sa drugačijim karakteristikama leta.
Prema ranijim navodima, raketa je razvijena kao relativno ekonomično sredstvo za napade na ciljeve u dubini protivničke teritorije. Njena glavna prednost nije maksimalna brzina ili najveća bojeva glava, već odnos cene i efekta.
Ukrajinski izvori navode da je sistem posebno težak za presretanje upravo zbog veće brzine u odnosu na klasične napadačke bespilotne letelice. Kijev je ranije priznao da su napadi ovim oružjem problematični jer klasični postupci odbrane koji su korišćeni protiv sporijih dronova nisu jednako efikasni.
Ruska vojna logika poslednjih godina sve više se oslanja na kombinovanje različitih tipova oružja. Jeftini dronovi mogu da primoraju protivnika da troši skupe rakete PVO, dok složeniji sistemi poput „Banderolja“ mogu da se koriste za ciljeve gde je potrebna veća preciznost ili brzina.
U takvoj kombinaciji nova raketa dobija ulogu između strateških krstarećih raketa velikog dometa i masovnih jednokratnih bespilotnih letelica.
Mi-28 prelazi iz uloge lovca tenkova u nosača preciznog oružja
Helikopter Mi-28 „Nijed“ razvijen je kao specijalizovani jurišni helikopter namenjen borbi protiv oklopnih jedinica i podršci kopnenim snagama. Njegova konstrukcija uključuje snažnu zaštitu posade, top kalibra 30 mm, vođene protivoklopne rakete i mogućnost nošenja različitog naoružanja na bočnim nosačima.
Tokom rata u Ukrajini njegova upotreba pokazala je promenu taktike. Zbog snažne protivvazdušne odbrane sa obe strane fronta, klasični napadi iz neposredne blizine postali su znatno rizičniji. Helikopteri sve češće koriste vođeno oružje sa veće udaljenosti, izvan dometa lakih sistema PVO.
Prilagođavanje Mi-28 za nošenje „Banderolja“ uklapa se u taj trend. Umesto da ulazi duboko u zonu dejstva neprijateljske odbrane, helikopter bi mogao da lansira raketu sa bezbednije udaljenosti i koristi svoje senzore i komunikacione sisteme za podršku preciznom udaru.
Takva promena zahteva i drugačiji način razmišljanja o ulozi jurišnih helikoptera. Platforma koja je nekada bila zamišljena prvenstveno za uništavanje tenkova na liniji fronta može postati deo šire mreže preciznog udara.
Ukrajinski analitičari su još ranije navodili da je Mi-28 jedna od mogućih platformi za „Banderolj“, dok su kao potencijalne nosače pominjali i druge letelice, uključujući jurišne avione Su-25.
Mogući povratak Su-25 kroz novu generaciju oružja
Pored Mi-28, pojavila se i mogućnost da bi rakete „Banderolj“ mogle biti prilagođene za upotrebu sa aviona Su-25. Taj jurišni avion, koji je tokom poslednjih decenija često proglašavan zastarelim, i dalje ima značajnu ulogu zbog svoje robusnosti i sposobnosti rada sa improvizovanih ili oštećenih aerodroma.
Su-25 je tradicionalno namenjen direktnoj podršci trupama i napadima na ciljeve u blizini linije fronta. Međutim, pojava novog preciznog oružja mogla bi da proširi njegove mogućnosti.
Umesto da leti nisko iznad bojišta i koristi nevođene bombe ili rakete, modernizovani Su-25 sa oružjem poput „Banderolja“ mogao bi da dobije sposobnost udara na većim udaljenostima.
To pokazuje širu tendenciju u savremenom ratovanju: starije platforme ne nestaju nužno kada se pojave novi sistemi, već mogu dobiti novu vrednost kroz integraciju savremenog naoružanja.
Nova računica vazdušnog rata
Razvoj i širenje upotrebe S8000 „Banderolj“ pokazuje da se vazdušni rat sve manje zasniva samo na najskupljim platformama. Kombinacija različitih nosača, od bespilotnih letelica do helikoptera i aviona, omogućava veću fleksibilnost i pritisak na protivničku odbranu.
Za Rusiju bi dodatna vrednost bila mogućnost da jedno oružje koristi sa više platformi. Dron „Orion“ ostaje jedan od glavnih nosača, ali prilagođavanje Mi-28 ili drugih letelica moglo bi da poveća broj dostupnih lansirnih tačaka.
Za Ukrajinu to predstavlja dodatni problem jer protivvazdušna odbrana mora da prati više različitih pretnji, od sporih bespilotnih letelica do bržih krstarećih sistema.
„Banderolj“ zato nije samo nova raketa, već deo šireg procesa u kojem se granice između drona, krstareće rakete i tradicionalne vazdušne platforme sve više brišu.
