Na krajnjem zapadu Aljaske, na ostrvu koje je tokom Hladnog rata služilo za nadzor sovjetske vojne avijacije i raketnih aktivnosti, američki lovci ponovo stoje naoružani i spremni za poletanje. Reč je o jednom od najizolovanijih američkih vojnih položaja na Pacifiku, udaljenom od glavnih vazduhoplovnih baza i smeštenom naspram ruskog Dalekog istoka. Njegova uloga ponovo dobija na značaju dok Moskva i Peking proširuju zajedničke operacije bombardera dugog dometa.
Američka protivvazdušna odbrana tradicionalno se oslanja na lovce raspoređene u unutrašnjosti Aljaske, radarsku mrežu i avione za rano upozoravanje. Međutim, ogromne udaljenosti severnog Pacifika ostavljaju malo vremena za reagovanje ukoliko se potencijalna pretnja pojavi na zapadnim prilazima. Premeštanje lovaca bliže mogućim pravcima dolaska bombardera i krstarećih raketa zato ima značaj koji prevazilazi običnu vojnu vežbu.
Posle više od tri decenije, američko Ratno vazduhoplovstvo obnovilo je borbeno dežurstvo lovaca u vazduhoplovnoj stanici Irekson (Eareckson Air Station), na ostrvu Šemja u Aleutskom arhipelagu. Dva naoružana F-16 nalazila su se tamo od 18. do 26. oktobra, a 25. oktobra učestvovala su u široj operaciji odbrane severnoameričkog vazdušnog prostora. Detalje je 29. oktobra objavila Komanda za vazdušno-kosmičku odbranu Severne Amerike (NORAD).
F-16 ponovo dežuraju tamo gde su nekada čekali sovjetske bombardere
Tokom operacije Noble Defender, dva F-16 Fighting Falcon raspoređena su na Šemju sa raketama vazduh-vazduh i zadatkom da održavaju borbenu pripravnost. Reč je o povratku uloge koju je ova baza izgubila početkom devedesetih godina, kada su Sjedinjene Države smanjile stalno vojno prisustvo na udaljenim položajima nekadašnje hladnoratovske linije.
U ranijem periodu Irekson je prihvatao lovce F-4 Phantom II i F-15 Eagle, namenjene presretanju sovjetskih aviona. Kasnijih godina na ostrvo su povremeno dolazili i F-16, ali bez ponovnog uspostavljanja borbenog dežurstva kakvo je sada demonstrirano.
Ovog puta američki lovci nisu delovali samostalno. Operacija je prerasla u zajedničku misiju SAD i Kanade pod nazivom Noble Eagle, tokom koje su različite lovačke grupe pokrivale više pravaca prilaska Aljasci.
F-35, kanadski CF-18 i E-3 povezani u jednu vazdušnu operaciju
F-16 sa Šemje pokrivali su južni deo operativnog područja, dok su lovci F-35A Lightning II i dodatni F-16 iz baze Ajlson delovali na severozapadu Aljaske. Kanadsko ratno vazduhoplovstvo angažovalo je lovce CF-18 Hornet iz baze Kold Lejk u Alberti, koji su bili zaduženi za severne prilaze.
Komandovanje iz vazduha obavljao je avion E-3 Sentry AWACS iz zajedničke baze Elmendorf-Ričardson. Njegov radar i sistemi za upravljanje omogućavali su koordinaciju lovaca raspoređenih na udaljenostima od više hiljada kilometara.
U operaciji su učestvovali američki avioni-tankeri KC-135 Stratotanker, kanadski CC-150 Polaris i spasilački HC-130 Combat King II. Vazduhoplovna baza Ajlson udaljena je od Šemje približno 2.600 kilometara, dok je kanadski Kold Lejk udaljen oko 4.200 kilometara.
Posebno je značajna 18. lovačko-presretačka eskadrila iz Ajlsona, koja koristi F-16C Block 30. Jedinica je do 2024. godine bila poznata kao agresorska eskadrila, namenjena simuliranju taktike protivničke avijacije tokom obuke američkih pilota. Nakon reorganizacije dobila je važniju ulogu u neposrednoj protivvazdušnoj odbrani Aljaske.
Šemja je bliža Kamčatki nego glavnim američkim bazama
Ostrvo Šemja nalazi se približno 800 kilometara od ruskog poluostrva Kamčatka. Na njemu se nalazi veliki radar AN/FPS-108 Cobra Dane, namenjen praćenju balističkih raketa i objekata u svemiru.
Ovaj radarski kompleks jedan je od razloga zbog kojih ostrvo ima strateški značaj nesrazmeran svojoj veličini. Njegova lokacija omogućava osmatranje pravaca koji vode iz ruskog Dalekog istoka prema severnom Pacifiku, uključujući područja povezana sa ruskim raketnim ispitivanjima.
Međutim, izolovanost istovremeno predstavlja ozbiljnu slabost. U slučaju većeg sukoba, napad krstarećim raketama ili bespilotnim letelicama mogao bi da ugrozi radarsku infrastrukturu, dok bi dopremanje goriva, raketa, rezervnih delova i tehničkog osoblja zahtevalo složenu logistiku.
Tokom oktobarskog raspoređivanja uspešno je proverena i kompatibilnost F-16 sa sistemom za prinudno zaustavljanje aviona na pisti Ireksona. To je naročito važno na udaljenom aerodromu gde pilot ima ograničen izbor alternativnih mesta za sletanje.
Ruski Tu-95MS i kineski H-6 već su zajedno leteli kod Aljaske
Američki povratak na Šemju usledio je posle značajnog proširenja rusko-kineske vazduhoplovne saradnje.
Dana 24. jula 2024. godine dva ruska strateška bombardera Tu-95MS i dva kineska H-6 ušla su u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Aljaske. Američki i kanadski lovci presreli su formaciju, pri čemu je prvi put zabeleženo zajedničko pojavljivanje ruskih i kineskih bombardera u tom području.
Letelice nisu povredile američki ili kanadski suvereni vazdušni prostor, već su ostale u međunarodnom prostoru. Rusko i kinesko ministarstvo odbrane saopštili su da je reč o planiranoj zajedničkoj patroli, izvedenoj u skladu sa međunarodnim pravilima.
Ta operacija pokazala je i novu mogućnost kineske avijacije: korišćenje ruskih aerodroma za proširenje dometa bombardera H-6. Kina nema flotu interkontinentalnih bombardera uporedivu sa ruskim Tu-95MS i Tu-160, ali modernizovani H-6K može da nosi krstareće rakete velikog dometa, dok H-6N raspolaže sposobnošću dopune gorivom u vazduhu.
Saradnja je nastavljena i ove godine. Kineski H-6K i ruski Tu-95MS izveli su 27. juna novu zajedničku patrolu kod Japana i Korejskog poluostrva, uz lovačku pratnju i podršku aviona za dopunu gorivom.
Ruski bombarderi nastavili su i samostalne operacije u severnom Pacifiku. Tu-95MS su ranije više puta registrovani u zoni identifikacije Aljaske, što američku odbranu primorava da održava stalnu sposobnost identifikacije i praćenja udaljenih vazduhoplovnih formacija.
Pentagon vraća stare položaje, ali raspolaže ograničenim snagama
Povratak lovaca na Šemju ne znači da je Pentagon već odlučio da obnovi stalnu lovačku bazu. Oktobarska operacija bila je privremeno raspoređivanje kojim je provereno koliko brzo NORAD može da prebaci avione na izolovani aerodrom, uspostavi borbenu pripravnost i uključi ih u širi sistem odbrane Severne Amerike.
Američki general-potpukovnik Robert Dejvis, komandant aljaskog regiona NORAD-a, ocenio je da je operacija pokazala sposobnost raspoređivanja i brzog podizanja lovaca sa udaljenih položaja, uz koordinaciju američkih i kanadskih snaga.
Ipak, današnja vazdušna odbrana Aljaske i dalje se velikim delom oslanja na F-16 starijih proizvodnih serija i avione E-3 Sentry, čija je radarska i elektronska oprema razvijana u prethodnim decenijama. Savremeniji F-35A donosi naprednije senzore i manju radarsku uočljivost, ali ni on ne uklanja potrebu za tankerima, avionima za rano upozoravanje i razgranatom mrežom aerodroma.
Uvođenje F-15EX i novih aviona za rano upozoravanje moglo bi dodatno da ojača američku odbranu, ali tempo nabavki i dalje zavisi od proizvodnih kapaciteta i budžetskih odluka. Zato se Pentagon zasad oslanja i na postojeće platforme, uz ponovno korišćenje udaljenih hladnoratovskih položaja koje je pre tri decenije smatrao manje potrebnim.
NORAD nije saopštio da je 25. oktobra došlo do presretanja ruskih ili kineskih aviona, niti da je dežurstvo na Šemji pokrenuto zbog određenog neprijateljskog leta. Potvrđena je sposobnost raspoređivanja i poletanja naoružanih lovaca, dok bi trajnije uspostavljanje dežurstva zahtevalo dodatnu infrastrukturu i logističku podršku.
