Iran proširuje spisak potencijalnih ciljeva u slučaju novog američkog napada, otvarajući mogućnost da budući sukob zahvati infrastrukturu koja je donedavno bila daleko od neposrednog vojnog planiranja. Nakon naftnih postrojenja, pomorskih transportnih pravaca i američkih baza u Persijskom zalivu, Teheran sve otvorenije govori o udarima na digitalne kapacitete zapadnih tehnoloških kompanija. Takav razvoj predstavlja ozbiljnu pretnju investicijama koje su poslednjih godina pretvorile zalivske monarhije u velika čvorišta globalne industrije veštačke inteligencije.
Američke kompanije u regionu grade ogromne centre podataka, dopremaju hiljade specijalizovanih procesora i razvijaju mreže kojima se povezuju finansijske institucije, državne službe i međunarodne kompanije. Iza tih projekata stoje milijarde dolara, ali i sve veća zavisnost lokalnih ekonomija od infrastrukture koju nije moguće brzo premestiti. Njena ranjivost već je demonstrirana tokom ovogodišnjih vazdušnih napada.
Novo iransko upozorenje dolazi dok Vašington razmatra dalje vojne opcije protiv Teherana, a diplomatski pokušaji da se rat trajno okonča još nisu doneli stabilan sporazum. Za iransko rukovodstvo takva infrastruktura predstavlja dodatno sredstvo pritiska na Sjedinjene Države i njihove regionalne partnere. U eventualnom nastavku sukoba posledice više ne bi bile ograničene na energetsko tržište i pomorski saobraćaj.
Mohsen Rezai: Američka imovina vredna više od dva biliona dolara
Sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, general-major Mohsen Rezai, upozorio je da bi američki centri podataka, infrastruktura veštačke inteligencije i podmorski komunikacioni kablovi mogli biti napadnuti ukoliko Sjedinjene Države ponovo pokrenu velike vojne operacije protiv Irana. Govoreći za iranske medije, Rezai je naglasio da ta postrojenja zasad nisu uključena u iranski spisak ciljeva. Njihovo eventualno uništenje predstavio je kao deo znatno šireg odgovora na novu američku ofanzivu.
Prema njegovoj proceni, Sjedinjene Države raspolažu infrastrukturnim i ekonomskim interesima vrednim više od dva biliona dolara u Emiratima, oko Ormuskog moreuza i širom regiona. Rezai je ove objekte opisao kao ključni deo američkog ekonomskog prisustva, ističući da Iran poseduje sposobnosti koje nije u potpunosti pokazao tokom prethodnih sukoba. Najavio je da bi novi rat bio vođen prema mnogo obimnijem planu.
Iranski zvaničnik istovremeno je poručio da američki odgovor na predloge Teherana za okončanje sukoba nije dovoljan. Time je upozorenje o digitalnoj infrastrukturi neposredno povezano sa pregovorima i američkim vojnim pritiskom. Iran, koji već koristi kontrolu plovidbe kroz Ormuski moreuz kao pregovarački instrument, sada u isti odnos snaga uvodi i pitanje američkih tehnoloških ulaganja.
Microsoft, Amazon i Google uložili milijarde u Persijski zaliv
Microsoft je najavio ulaganje od 15,2 milijarde dolara u Ujedinjene Arapske Emirate tokom perioda od 2023. do kraja 2029. godine. Projekat uključuje izgradnju i proširenje centara podataka, infrastrukturu za veštačku inteligenciju i saradnju sa emiratskom kompanijom G42, u koju je Microsoft zasebno uložio 1,5 milijardi dolara. Zajednički program obuhvata i proširenje kapaciteta za dodatnih 200 megavata preko kompanije Khazna Data Centers.
Amazon Web Services (AWS) već posluje u Bahreinu i Emiratima, dok u Saudijskoj Arabiji priprema novu regionalnu infrastrukturu vrednu približno 5,3 milijarde dolara. Otvaranje saudijskog centra planirano je za decembar 2026. godine, a kompanija razvija kapacitete za lokalno čuvanje i obradu podataka. Google Cloud i saudijski Javni investicioni fond paralelno razvijaju veliki centar za veštačku inteligenciju u blizini Damama, uz korišćenje naprednih procesora namenjenih obuci i izvršavanju AI modela.
Ova postrojenja nisu samo veliki serveri namenjeni tehnološkim kompanijama. Njihove usluge koriste banke, osiguravajuća društva, telekomunikacioni operateri, državne institucije i industrijska preduzeća, dok AI sistemi zahtevaju izuzetno pouzdano napajanje, hlađenje i komunikacione veze. Zbog toga fizičko oštećenje jednog kompleksa može da izazove poremećaje znatno šire od samog objekta koji je pogođen.
Mart 2026: Dronovi već pogodili Amazonove centre podataka
Pretnja je tokom prethodnog sukoba već dobila sasvim konkretan oblik. AWS je 2. marta saopštio da su dva njegova postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neposredno pogođena dronovima, dok je eksplozija u blizini trećeg objekta u Bahreinu oštetila njegovu infrastrukturu. Kompanija je potvrdila strukturna oštećenja, prekide napajanja i dodatnu štetu izazvanu vodom tokom gašenja požara.
Posledice su zahvatile dve od tri zone dostupnosti AWS infrastrukture u Emiratima, dok je deo usluga ostao nedostupan i nakon početka sanacije. Korisnici nisu mogli da računaju na uobičajeno funkcionisanje pojedinih servisa za obradu, čuvanje i prenos podataka. Obnova je zahtevala fizičke popravke objekata i prateće opreme, a ne samo ponovno pokretanje računarskih sistema.
Za iransko vojno planiranje taj događaj ima dodatni značaj jer pokazuje da regionalna digitalna infrastruktura može pretrpeti ozbiljnu štetu tokom konvencionalnog ratovanja. Teheran istovremeno obnavlja sopstvenu vojnu proizvodnju i razvija nove dalekometne bespilotne letelice, uključujući modernizovani Araš sa znatno težom bojevom glavom. Napadi na digitalne objekte, međutim, nosili bi i neposredne posledice za države domaćine, čije privrede sve više zavise od istih tehnoloških sistema.
Podvodni kablovi: Još jedna poluga Irana
Posebnu pažnju izaziva pomen podmorskih optičkih kablova, preko kojih se odvija najveći deo međunarodnog prenosa podataka. Persijski zaliv povezan je sa širim komunikacionim mrežama kroz više podvodnih i kopnenih pravaca, dok su prolazi prema Omanskom zalivu i Crvenom moru važni za veze između Azije, Bliskog istoka i Evrope. Oštećenje komunikacionih vodova moglo bi da izazove prekide ili preusmeravanje saobraćaja, posebno u državama koje se oslanjaju na ograničen broj regionalnih veza.
Iranski zvaničnici i predstavnici Revolucionarne garde poslednjih nedelja sve češće pominju upravo takvu infrastrukturu. Teheran pritom ne govori samo o neposrednoj šteti američkim kompanijama, već i o mogućnosti povećanja ekonomske cene novog rata za američke regionalne partnere. Prekid komunikacionih veza pogodio bi i finansijske transakcije, elektronsku trgovinu i rad podatkovnih centara koji zavise od povezivanja sa drugim delovima sveta.
Značaj tih mreža prepoznaju i same tehnološke kompanije. Microsoft je u septembru najavio ulaganje više od 400 miliona dolara u podmorske i kopnene komunikacione veze na Bliskom istoku do 2030. godine, uključujući postojeće projekte kao što je SeaMeWe-6. Takva ulaganja pokazuju koliko se digitalna infrastruktura Zaliva proširila, ali i koliko bi obnova oštećenih veza tokom novog rata mogla biti složena.
Vašington razmatra nove udare, Teheran proširuje odgovor
Američko-iranski sukob već je pokazao da se vojni pritisak ne završava na uništavanju baza i raketnih položaja. Tokom prethodnih meseci razmatrani su američki napadi na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu, dok je Teheran uzvraćao pritiskom na pomorski saobraćaj i američke interese u regionu. Sada iransko rukovodstvo nastoji da pokaže kako bi cena nove ofanzive mogla da obuhvati i tehnološku infrastrukturu koja je povezana sa globalnim poslovanjem američkih kompanija.
To predstavlja proširenje dosadašnje iranske strategije, u kojoj Ormuski moreuz već mesecima služi kao sredstvo vojnog i ekonomskog pritiska. Pored brodova, naftnih terminala i vojnih instalacija, potencijalni ciljevi sada obuhvataju i objekte čiji prekid rada može istovremeno pogoditi više država i privrednih sektora. Rezajeva poruka upućena je zato ne samo Pentagonu, već i američkim korporacijama i zalivskim vladama koje u njihove tehnološke projekte ulažu ogromna sredstva.
