Američke podmornice na nuklearni pogon već decenijama predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata vojne moći Vašingtona. Međutim, nisu sve namenjene istim zadacima. Dok strateške podmornice nose balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama, napadne podmornice prvenstveno love protivnička plovila, prikupljaju obaveštajne podatke i izvode udare konvencionalnim naoružanjem.
Takva podela omogućava američkoj mornarici da jasno razdvoji nuklearno odvraćanje od svakodnevnih borbenih operacija. Ipak, Pentagon već godinama razmatra vraćanje jedne vrste naoružanja koja je napuštena nakon Hladnog rata. Njeno ponovno uvođenje zahtevalo bi promene ne samo na raketama, već i na podmornicama, njihovoj elektronici, infrastrukturi i procedurama za rukovanje nuklearnim oružjem.
Najnoviji ugovor pokazuje da taj program ulazi u konkretniju razvojnu fazu. Američka mornarica finansira opremu bez koje nova raketa ne bi mogla bezbedno da se koristi sa podvodne platforme. Reč je o promeni koja bi pojedinim podmornicama Virdžinija prvi put omogućila da preuzmu deo nuklearnih zadataka dosad rezervisanih za druga plovila.
General Dynamics dobio 194 miliona dolara za nuklearni program SLCM-N
Kompanija General Dynamics Mission Systems objavila je 19. oktobra 2026. da je dobila dodatak ugovoru vredan 194,1 milion dolara za razvoj podsistema za upravljanje vatrom namenjenog budućoj nuklearnoj krstarećoj raketi SLCM-N.
Oznaka SLCM-N potiče od engleskog naziva Nuclear-Armed Sea-Launched Cruise Missile, odnosno krstareća raketa sa nuklearnom bojevom glavom koja se lansira sa mora. Pentagon planira da ovo naoružanje integriše na podmornice klase Virdžinija, koje trenutno koriste konvencionalne krstareće rakete Tomahawk i torpeda Mk 48.
Ugovor obuhvata inženjerski razvoj, projektovanje, integraciju i ispitivanje sistema za upravljanje vatrom. Poslovi su započeti u aprilu 2026. godine, a njihov završetak planiran je za septembar 2028.
Najveći deo radova, približno 75 odsto, biće realizovan u Pitsfildu u Masačusetsu, dok će preostalih 25 odsto biti obavljeno u Manasasu u Virdžiniji. General Dynamics planira otvaranje oko 200 novih radnih mesta i dodatno ulaganje 1,3 miliona dolara u prilagođavanje proizvodnih i ispitnih postrojenja.
Zašto podmornica ne može jednostavno da dobije novu nuklearnu raketu?
Sistem za upravljanje vatrom predstavlja vezu između podmornice, njenih senzora, komandnih uređaja i raketnog naoružanja. Njegova uloga obuhvata obradu podataka potrebnih za upotrebu rakete, pripremu misije, proveru tehničkog stanja naoružanja i koordinaciju funkcija neophodnih za lansiranje.
Kod nuklearnog oružja zahtevi su znatno stroži nego kod konvencionalnih projektila. Pored pouzdanosti elektronskih uređaja i njihove integracije sa brodskim sistemima, neophodni su posebni postupci autorizacije, zaštite od neovlašćene upotrebe i potvrđivanja bezbednog rada.
General Dynamics u ovom programu koristi iskustvo stečeno razvojem sistema za upravljanje balističkim raketama Trident II. Kompanija je decenijama učestvovala u razvoju i održavanju sistema koji omogućavaju lansiranje nuklearnih raketa sa američkih strateških podmornica.
Reč je o tehnologijama koje su već povezane sa dugoročnom modernizacijom raketa Trident II D5 i njihovih pratećih sistema, mada to ne znači da će SLCM-N koristiti istu elektroniku. Za novu krstareću raketu razvija se poseban podsistem prilagođen podmornicama Virdžinija.
Virdžinija dobija novu ulogu: Od konvencionalnih do nuklearnih udara
Podmornice klase Virdžinija projektovane su kao višenamenske napadne podmornice na nuklearni pogon. Njihova osnovna oprema obuhvata sonar, torpedne cevi, vertikalne raketne lansere i sisteme za prikrivene operacije daleko od matičnih baza.
Najnovija generacija sa dodatnim modulom Virginia Payload Module (VPM) poseduje znatno veći kapacitet za raketno naoružanje. Modul je ugrađen u produženi trup i sadrži četiri velike vertikalne lansirne cevi, koje ukupno omogućavaju nošenje do 28 dodatnih raketa Tomahawk.
Američka mornarica je u avgustu 2026. odlučila da 19 planiranih podmornica Virdžinija sa modulom VPM preklasifikuje u raketne podmornice SSGN. Njihov ukupni kapacitet trebalo bi da dostigne do 40 krstarećih raketa, prvenstveno namenjenih konvencionalnim udarima po kopnenim ciljevima.
Planirana integracija SLCM-N dodatno proširuje njihovu moguću ulogu. Ipak, američka mornarica još nije saopštila koje će konkretne podmornice prve dobiti nuklearne krstareće rakete, niti koliko će ih nositi tokom operativnih patrola.
Povratak nuklearnih krstarećih raketa posle Hladnog rata
Sjedinjene Države ranije su posedovale nuklearnu verziju krstareće rakete Tomahawk, označenu kao TLAM-N, odnosno BGM-109A. To oružje bilo je namenjeno lansiranju sa površinskih brodova i podmornica, ali je povučeno iz operativnog raspoređivanja početkom devedesetih godina.
Nakon završetka Hladnog rata američka mornarica prestala je da raspoređuje nuklearne krstareće rakete na svojim brodovima, a preostali TLAM-N formalno su povučeni iz arsenala 2013. godine. Podvodni nuklearni potencijal SAD nastavio je da se oslanja na balističke rakete Trident II, koje nose strateške podmornice klase Ohajo, a u budućnosti će ih nositi i Kolumbija.
Nova SLCM-N nije zvanično predstavljena kao jednostavno oživljavanje nuklearnog Tomahawka. Reč je o zasebnom razvojnom programu, sa novom raketom, sistemom lansiranja i nuklearnom bojevom glavom iz porodice W80.
Američka Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost razvija novu varijantu bojeve glave W80-5 za ovaj program. Konačne karakteristike rakete, uključujući njen domet, brzinu i dimenzije, još nisu javno objavljene.
Prve nuklearne krstareće rakete planirane su do 2032. godine
Pentagon je program SLCM-N prvobitno planirao sa dostizanjem početne operativne sposobnosti do septembra 2034. godine. Međutim, američki Kongres je zakonom o odbrani za fiskalnu 2026. naložio ubrzavanje razvoja i obezbeđivanje ograničenog broja operativno raspoloživih sistema najkasnije do 30. septembra 2032.
Prema izveštaju američke Kancelarije za kontrolu državne potrošnje (GAO), mornarica nastavlja da radi na oba cilja: ograničenoj sposobnosti 2032. i punijoj početnoj operativnoj sposobnosti 2034. godine.
Program se ne odnosi samo na proizvodnju raketa. Potrebno je razviti lansere, kontejnere, sisteme za upravljanje vatrom, infrastrukturu za skladištenje nuklearnog naoružanja i odgovarajuće postupke rukovanja u pomorskim bazama.
Za razvoj prototipova rakete i sistema lansiranja već su angažovani različiti proizvođači, uključujući kompanije Northrop Grumman i Raytheon. Novi ugovor sa General Dynamicsom predstavlja jednu od ključnih etapa povezivanja tih komponenti u funkcionalan podmornički borbeni sistem.
Šta SLCM-N menja u američkom nuklearnom arsenalu?
Trident II je balistička raketa velikog dometa, projektovana za strateške nuklearne udare. SLCM-N pripada drugačijoj kategoriji: krstareća raketa sa nuklearnom bojevom glavom omogućila bi napad po znatno drugačijoj putanji, koristeći manju visinu leta i prikriveno približavanje cilju.
Američki vojni planeri ovaj program predstavljaju kao dopunu postojećem nuklearnom odvraćanju, posebno za regionalne scenarije u kojima žele veću fleksibilnost odgovora. Kritičari, međutim, upozoravaju da mešanje konvencionalnog i nuklearnog naoružanja na istim podmornicama može otežati procenu protivnika o prirodi predstojećeg napada.
SLCM-N pritom ne zamenjuje Trident II niti buduću stratešku podmornicu Kolumbija. Naprotiv, razvoj se odvija paralelno sa obnovom američke podmorničke nuklearne flote i izgradnjom novih nosača balističkih raketa za Pacifik.
Posebno složen zadatak biće održavanje redovne operativne spremnosti podmornica Virdžinija dok se uvode dodatne procedure za nuklearno naoružanje. GAO upozorava da ove podmornice trenutno nemaju iskustvo sa operativnim raspoređivanjem nuklearnog oružja, zbog čega će biti potrebne promene u logistici, infrastrukturi i organizaciji rada posada.
Ugovor vredan 194 miliona dolara zato ne predstavlja završetak programa, već finansiranje jednog od sistema bez kojih njegovo uvođenje nije moguće. Rok iz septembra 2028. odnosi se na sada ugovorene inženjerske radove, dok će prva operativna raspoređivanja zavisiti od završetka razvoja rakete, nuklearne bojeve glave i integracije sa podmornicama.
